Izvor: Blic, 13.Mar.2011, 01:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rover spreman za Mars
„ExoMars“ ili „Exobiology on Mars“ je misija na koju bi trebalo da krenu orbiter, lender i rover, raketom „Ariane 5“ prema Marsu, kako bi istražili da li je na Crvenoj planeti nekada bilo života, i ima li ga i danas. Na projektu rade Evropska svemirska agencija i NASA, a poletanje je planirano za 2016. godinu.
Misija je bila zakazana i ranije, a do malog odlaganja je došlo zbog zajedničke odluke Evropske svemirske agencije i NASA, koje su postigle dogovor >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da osim prvobitno planiranog robota, pošalju i TGM robot, koji će poneti daleko više naučnih instrumenata kadrih da potraže vodu i bilo koji dokaz da je na Marsu nekada (ili sada) postojao život.
Sol - dan na Marsu
Lokalni dan na Marsu, sol, traje 24 sata i 37 minuta. Sa ciljem da istraži površinu Marsa, NASA je do sada poslala tri bespilotna rovera. Prvi rover bio je "Sodžurner rover”, koji je sleteo na Mars 4. jula 1997. godine.
Glavna zvezda ekspedicije je rover „ExoMars", visoko autonomno terensko vozilo na šest točkova, od kojih svaki ima svoj motor. Prva i poslednja dva točka mogu da se okrenu za 360 stepeni, i služe za upravljanje.
Rover može da se kreće uz nagib do 45 stepeni, i da premosti pukotinu široke 25 centimetara. Na ravnom, kreće se maksimalnom brzinom od pet centimetara u sekundi. Rover „ExoMars" je ključan u projektu „ExoMars", a pored svega ovoga, može da pravi bušotine, i prikuplja uzorke.
Rover može da se kreće uz nagib do 45 stepeni
Rover će imati motor koji će se napajati preko Sunčeve svetlosti, i grejač koji će pomoći da opstane tokom mračnih i vrlo hladnih noći na Marsu. Zbog retke komunikacije koju će imati sa bazom na Zemlji, rover će imati jednu do dve misije.
Kako bude prikupljao uzorke Zemlje, naučnici će određivati odgovarajuću lokaciju za bušenje, najviše do dva metra dubine, i uzeti mali uzorak. Taj uzorak će se skladištiti u srcu robota, a kasnije biti poslat na dalju analizu.
Rover će imati komunikaciju sa Zemljom preko telekomunikacijske mreže, a moći će da se razmenjuje nekih 120 megabita dnevno. Direktan prenos podataka na Zemlju biće dosta ograničen, tek nekoliko bita u sekundi, a podaci rovera će biti ažurirani svakog jutra, sa detaljnim planom šta će rover raditi tog dana.
Prioriteti „ExoMars" misije
Potraga za mogućim (ili već postojećim) životom na Marsu Analiza vode i geohemijskih uzoraka koji se uzimaju i sa površine i iz dubine do dva metra Proučavanje površine planete, ali i okruženja, i identifikovanje mogućih opasnosti za sletanje čoveka na Mars Proučavanje površine planete, kako bi se bolje shvatila evolucija i oblici života na planeti Slanje uzoraka satelitom na Zemlju
Tehnološki ciljevi daljeg razvoja Rovera
Bezbedno sletanje sa velikim tovarom Korišćenje solarne svetlosti radi opstanka rovera na Marsu Uspešno bušenje tla do dubine od dva metra, i pravilno uzimanje uzorka ispod dometa UV zraka, kiseonika i jonizirajućeg zračenja Razvijanje sposobnosti rovera da vrši površinska istraživanja tla
Povezane vesti: Simulacija misije ka Marsu u trajanju od 520 dana
