Izvor: S media, 16.Jan.2011, 13:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je Srbija spremna za elektromobile
Prvi primerci registrovani su kao „peglice”. – Problemi infrastrukture i autonomije. – Otpor klasične auto-industrije
Spolja je izgledao kao svaki drugi auto, ali polovni „reno kangu elektrisite” nije vožen na benzinsku pumpuveć je energijom napajan preko „šukoa” povezanog s vlasnikovom kućom u Beogradu. Nije ga, naime, pokretao motor sa unutrašnjim sagorevanjem, već električni pogon, nalik motoru >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << za veš mašinu.
Beli „reno”, naravno, nije bio predviđen da centrifugira natopljene tkanine, ali je administracija neko vreme i te kako cedila strpljenje Petra Polimca, direktora prestoničke OŠ „Kralj Petar Drugi Karađorđević”, koji ga je oduševljeno kupio krajem 2007. na jednom beogradskom auto-placu. Dok su ga prijatelji zavitlavali da treba da ugradi trolu kako bi se kretao kao trolejbus i usput „krao” struju, on se borio s birokratijom. Srbija nije bila spremna za novi auto-pogon,službenici nisu znali pod kojom stavkom da naplate poreze i osiguranje. Na kraju je, posle ekspertize u MUP-u, naplaćen kao vozilo najmanje kubikaže, poput „trabanta”, „fiće” ili „peglice”.
Uz priču o pomenutom automobilu, idu i druge zanimljivosti. Auspuha, recimo, pa ni izduvnih gasova, nije bilo. Bio je tako bešuman da se dešavalo da ga i ljudi i životinje uz iznenađenje primete tek kad Polimac zastane da ih propusti na putu. Jedino što je odavalo da je neki auto blizu bio je zvuk trenja guma o asfalt. Imao je autonomiju od oko 100 kilometara – idealno za gradske prilike, a i sam je dopunjavao zalihe struje, prilikom kretanja nizbrdo!
Naš sagovornik iznosi ključni argument „za” elektromobile – pokazao se kao nešto najekonomičnije što je vozio u svom četrdesetogodišnjem stažu za upravljačem:
– Potrošio sam samo 25 evra za 4.500 kilometara vožnje. Ako se to uporedi s cenom odgovarajuće litraže dizela koja bi mi za tu kilometražu bila potrebna, potrošio sam skoro 13 puta manje novca – ističe Polimac.
U međuvremenu, elektromobili su dobili svoje mesto u klasifikaciji vozila u MUP-u Srbije.
–Automobili na električni pogon se mogu registrovati. U saobraćajnu dozvolu koja se izdaje za ovakav automobil upisuje se vrsta pogona (umesto vrste goriva) i snaga motora u kW – objašnjavaju u MUP-u.
Nova epoha u istoriji auto-industrije, dakle, kuca i na srpska vrata, kao i na ona planetarna:
–Danas svi ozbiljniji proizvođači vozila („Tojota”, „Honda”, GM, „Ford”, „Mercedes”, BMV...) rade na razvoju vozila na elektropogon jer su procene da će do 2025. godine ona preuzeti potpuni primat u automobilskoj industriji – ističe dr Dragan Aleksendrić, docent na Katedri za motorna vozila Mašinskog fakulteta u Beogradu.
Mladen Alvirović, urednika u „SAT medija grupi”, podseća da se automobili na struju već decenijama svakodnevno koriste, svuda na svetu, kao radna vozila. Putničkih vozila je u čitavoj Evropi toliko malo da je zanemarivo. Do sada su se pojavile vrlo pojedinačne, male, egzotične ili čak eksperimentalne serije.
On objašnjava da elektroautomobil za prosečnog čoveka, kategorije cene kragujevačkog „punta”, još ne postoji i da će proteći još nekoliko godina pre nego što ga prvi put vidimo.
–A ta „elektrobudućnost”, recimo za nekoga ko je radnik u nekoj firmi, neće doći baš preko noćijer bi auto-industrija kakvu sad poznajemo morala potpuno da nestane. Pri tom, ako razmislimo o tome kolike su milijarde uložene u razvoj motora sa unutrašnjim sagorevanjem, u naftnu industriju, u proizvodne pogone, shvatićemo kome nije u interesu da se to desi brzo – ističe Alvirović.
Ipak, novinari su poslali poruku auto-industriji da je javnost spremna da prihvati takve automobile veoma masovno. Naime, „nisan lif” postao jeprvi elektromobil koji je izabran za automobil godine u Evropi.
–Ključni problem zbog čega elektromobila na putevima Evrope nema masovno je infrastruktura.Mesta na kojima je napuniti baterije lako je malo. Takođe, svaki elektroauto ima neki svoj priključak, standardizovani još ne postoji i nije reč o običnoj utičnici, koju svi imaju u kući.Neophodna su, zbog svega toga, velika infrastrukturna ulaganja – kaže Mladen Alvirović.
Ovaj novitet sesuočava i s drugim problemima.
– Najveći tehnički izazovi u odnosu na razvoj vozila sa elektropogonom su dovoljan radijus (autonomija) kretanja, bar na nivou sadašnjih vozila s motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, optimizacija vremena za punjenje baterija, pregrevanje baterija ili gorivih ćelija, smanjenje gabarita dimenzija baterija i povećanje njihove specifične iskorišćenosti, razvoj tehnologija za reciklažu baterija, razvoj infrastrukture za punjenje baterija ili dopunjavanje s vodonikom – kaže dr Dragan Aleksendrić.
Tereza Bojković
