Izvor: Blic, 01.Nov.2010, 12:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suđenje Mladićevim jatacima pri kraju
Sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu Dejan Garić zakazao je za danas izlaganje završnih reči tužioca, optuženih i njihovih branilaca na suđenju grupi od 10 lica koja su optužena da su do 2005. pomagala i skrivala haškog optuženika Ratka Mladića.
Sudija Garić će posle toga zakazati izricanje presude u zakonskom roku od tri dana, čime će u završnu fazu ući proces, četiri i po godine od pokretanja postupka vezanog za slučaj Mladića, bivšeg komandanta Vojske >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Republike Srpske (VRS).
Na optuženičkoj klupi kao Mladićevi "jataci" uglavnom su izbeglice iz BiH koji su tokom sukoba 1990-tih našle utočište u Beogradu.
Oficir VRS Jovo Đogo, koji je preminuo prošle godine, u optužnici je označen kao organizator operacije skrivanja od 2002, kad je Mladić napustio vojne objekte, pa do kraja 2005.
Optuženi su, na teritoriji Beograda pronalazili i iznajmljivali sigurne stanove, u kojima se Mladić skrivao, navodi se u optužnici.
Na optuženičkoj klupi, zbog pomoći učiniocu posle izvršenja krivičnog dela, ostali su bivši oficiri VRS Marko Lugonja i Ratko Vučetić, zatim Tatjana Vasković, njena majka i brat Ljiljana i Bojan Vasković, kao i Stanko Ristić, Blagoje Govedarica, Saša Badnjar, Predrag Ristić i Borisav Ivanović.
Oni se optuženi da su u "produženom trajanju" pomagali Mladiću, iako su znali da je tužilac Haškog tribunala podigao optužnicu protiv njega.
Svi osim generala VRS Marka Lugonje negirali su tada da su skrivali Mladića, braneći se da su "stanove iznajmljivali za kockanje i švaleraciju", ili prosto odbijajući da priznaju navode optužnice koja ih tereti za krivično delo "pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela".
Mladićevi jataci uhapšeni su u aprilu 2006. i posle gotovo osam meseci u pritvoru pušteni da se brane sa slobode.
Ovo suđenje je u više navrata vraćano na početak zbog promene sudskog veća, trudnoće i bolesti pojedinih optuženih, kao i dva neuspela pokušaja bivšeg Drugog opštinskog suda da se oglasi nenadležnim posle promene "zakona o jatacima", kada je delo za koje se terete optuženi prešlo u nadležnost Veća za ratne zločine Okružnog suda.
Ratko Mladić (68) se nalazi u bekstvu pošto je pred Haškim tribunalom optužen za 15 krivičnih dela ratnih zločina i genocida protiv Bošnjaka i Hrvata u ratu u Bosni i Hercegovini (BiH) između 1992. i 1995. godine.
Optužnica, podignuta 1995, tereti Mladića za genocid, zločine protiv čovečnosti i mnogobrojne ratne zločine (uključujući one koji se odnose na snajpersku kampanju protiv civila u Sarajevu), a kasnije iste godine je proširena i na ratne zločine vezane za napad u julu 1995. na Srebrenicu, koju su Ujedinjene nacije prethodno proglasile bezbednom zonom.
Mladić se tereti i za uzimanje talaca iz redova osoblja mirovne misije UN.
