Izvor: Politika, 27.Sep.2015, 22:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemačka auto-prevara veka trese i Srbiju
Poljuljani san o nemačkom pedantnom inženjerstvu plaši i naše kupce „golfova” i drugih hvaljenih modela, ne samo „Folksvagenovih”, nego i još nekoliko velikih auto-kompanija
Vlasnici problematičnih „folksvagena” u Srbiji mogu da se nadaju odšteti.
Koliko je takvih, i koliko je moguće obeštećenje, tek treba da se utvrdi. Zato smo od zvaničnog uvoznika „Folksvagena”, „Porše SCG” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zatražili odgovore na pitanja o aferi i njenom projektovanju na naše tržište... Uz izvinjenje, stiglo nam je i obaveštenje da im je iz centrale u Volfsburgu rečeno da se u vezi sa tim ne oglašavaju do daljeg, dok ne dobiju precizne instrukcije. Tako smo ostali uskraćeni i za odgovore na pitanja koliko, koja i kakva su vozila u poslednjih pet godina iz „Folksvagenovog” programa prodavana u Srbiji. Ni da li im se ovih dana javljaju prevareni kupci, ako ih ima.
Prema nezvaničnim podacima, od 2009. do danas ovaj distributer i ostali dileri u Srbiji prodali su oko 8.000 vozila, ne računajući laka komercijalna vozila i manje kamione, za koje takođe postoji sumnja da su opremljeni kobajagi „zelenim” motorima. Od te nezvanične brojke, oko 60 odsto su dizel-vozila za koja se sumnja da su u njima prevarantski motori...
Osim kao nova i preko dilera, kupci u Srbiji nabavljali su i takva polovna vozila, a podatke o tom broju niko ne vodi:
– Poslednjih godina u našu zemlju se uveze oko 20.000 novih automobila i oko 100.000 polovnjaka – iznosi nam podatke Milan Vukasović, predsednik Srpske asocijacije uvoznika novih automobila i delova. – Posle „Škode”, koja je deo koncerna „Folksvagen”, on je drugi po prodaji svojih automobila u Srbiji, a zu je i “Fijat”.
Niko vam ne može dati precizne podatke, jer ih nemamo, ne samo u Srbiji, nego i drugde. Čeka se da se istragom u Nemačkoj utvrdi njihova količina i pravci distribucije, pa da vidimo gde smo mi. Ali mogu sad već da kažem da je to u našem slučaju zanemarljiv broj u odnosu na broj takvih vozila koja su otišla kupcima u svetu.
Na pitanje šta bi bilo ako bi neko od kupaca podigao tužbu protiv uvoznika za naknadu štete ili zamenu vozila, Vukasović nam kaže da dileri kupcu predočavaju deklaraciju proizvođača koji pravno jedini može da snosi posledice nepridržavanja deklarisanog o proizvodu.
– U sredu, 30. septembra, mi iz Asocijacije uvoznika imaćemo sastanak na Beogradskom sajmu, gde ćemo jedni druge upoznati sa okolnostima ovog problema i da utvrdimo korake daljeg postupanja.
Na okolnost da je moguće da su i drugi proizvođači, poput „Be-Em-Vea”, a tek će krenuti provere, koristili softver za lažiranje, Vukasović kaže da je sastanak upravo zato i zakazan jer je ova situacija nova za sve. I treba biti pripravan.
Dešavalo se da mnogi proizvođači priznaju serijske greške na pojedinim delovima automobila, da opozovu čitave kontingente i određena godišta, da otklone opasne kvarove, da plate troškove zamene i izvinu se kupcima, ali da falsifikuju podatke na milionima vozila i time steknu profit i prednost pred konkurencijom – to do sada nije zabeleženo.
– Pa i jeste u tome problem što takva vozila nisu nebezbedna, nego se kite perjem koje nemaju, nemaju ono što im piše u performansama – kaže nam inženjer Milan Božić, šef Centra za motorna vozila Auto-moto saveza Srbije, referentnog ureda za bezbednost i homologaciju četvorotočkaša kod nas.
U Srbiji ne postoji laboratorija, napominje Božić, koja bi mogla po važećim evropskim standardima da precizno utvrdi i testira količinu izduvnih gasova. Prema tome, dokaz o proizvođačevoj podvali ovde ne može ni da počne da se istražuje. Preostaje da to „Folksvagen” prizna, sam ili pod pritiskom, i novčano obešteti prevarene.
– U Srbiji je još na snazi pravilnik o tehničkom pregledu iz 1982. godine, pa su dozvoljene vrednosti izduvnih gasova danas potpuno deklasirane. Kod nas je i „jugo” tehnički u dozvoljenim granicama, iako nema katalizatore i slične uređaje, a da ne govorimo o kamionima i traktorima i njihovom uticaju na životnu okolinu.
Za nedelju dana afera je poljuljala sve ono što je nemačka auto-industrija pažljivo gradila decenijama.
Zahtev za popravku 11 miliona „Folksvagenovih” automobila s ugrađenim softverom za manipulisanje na eko-testovima biće ogroman izazov za ovu kompaniju, koja navodi da će u trećem kvartalu izdvojiti 6,5 milijardi evra za pokrivanje potencijalnih troškova proizašlih iz skandala, kao i da će morati da prilagodi svoje ciljeve profita za tekuću godinu. Prevedeno, izdvojena suma po glavi kupca je tek nešto više od 500 evra. To je, kažu poznavaoci, dovoljno taman za odlazak u servis da se promeni softver koji laže. A šta je sa nadoknadom kupcima i zaradom koju je nemački auto-gigant ostvario ovom prevarom na svakom vozilu, predstavljajući ga boljim nego što jeste. Ako se pokaže da je taj softver lažirao i evropska testiranja, onda će „Folksvagen” biti u veoma sličnom položaju kao što je u SAD i morao bi da opozove sve automobile i da se suoči sa svim nastalim troškovima.
Američki mediji već su izvestili da je američko Ministarstvo pravde pokrenulo krivičnu istragu protiv „Folksvagena”. Pred američkim sudovima već je podignuto pedesetak građanskih tužbi u kojima kupci traže otkup ili popravku vozila kojim se neće ugroziti performanse, emisije i ekonomičnost automobila. Pripremaju se kaznene tužbe i u Velikoj Britaniji, Francuskoj, a prema poslednjim informacijama koje prenosi AFP, i u Norveškoj.
Nemački ministar saobraćaja Aleksander Dobrint izjavio je da je direktor „Folksvagena” Martin Vinterkorn obećao potpunu saradnju s vladom, ali Vinterkorn je smenjen u petak, a na njegovo mesto nadzorni odbor je izabrao Matijasa Milera, dosadašnjeg direktora „Poršea”, koji je, inače, u okviru koncerna „Folksvagen”. Zaokret sa Milerom na čelu znači i novu strategiju u otklanjanju posledica ove afere koja drma i nemačku privredu, ali i druge privrede koje proizvode automobile, zbog pada akcija na berzama svim proizvođačima. Govori se i da je zbog toga evro ugrožen u odnosu na američki dolar i japanski jen.
Nemački ministar saobraćaja Aleksander Dobrint navodi da je „Folksvagen” priznao da je manipulisao podacima o emisiji štetnih gasova iz svojih vozila i u Evropi, a ne samo u SAD,
– Prema našim trenutnim saznanjima, reč je o vozilima sa dvolitarskim i 1,6-litarskim dizel motorima – rekao je on u Bundestagu, a prenosi Rojters. Dobrint je naveo i da se pominje da dizel motori od 1,2 litra imaju isti problem.
Mnogi se plaše da su razmere ove podvale mnogo veće nego što sada, korak po korak, priznaju i nevoljno otkrivaju zvaničnici dok ne počne istraga i saznaju se njeni rezultati.
-------------------------
Ko je još podvaljivao
Međunarodni savet za čist prevoz (ICCT) tvrdi da još tri svetska proizvođača automobila „vrlo teško da bi prošla” nova pravila o emisiji štetnih gasova.
Prema tvrdnjama iz ICCT „Volvo”, „Reno” i „Hjundai” mogli bi da padnu na testovima emisije štetnih gasova. Britanski „Dejli telegraf” prenosi da u studiji ove organizacije stoji da su ovi auto-giganti iz Švedske, Francuske i Južne Koreje prošli testiranja pod sadašnjim laboratorijskim uslovima koje je propisala EU, ali da, na primer, kada se podvrgnu rigoroznijem testu, vozila „Volvoa” izbacuju 14,6 puta više štetnih gasova, „Renoa” 8,8 i „Hjundaija” 6,9 puta.
-----------------------------
Švajcarska privremeno stopira uvoz
Švajcarska će privremeno zabraniti prodaju „Folksvagenovih” vozila sa dizel-motorima, a zabrana se odnosi na vozila kod kojih postoji mogućnost da imaju ugrađen softver kojim se pokazuju lažni podaci o emisiji štetnih gasova. Ova odluka odnosiće se na oko 180.000 vozila koja još nisu prodata ili registrovana.
----------------------------
Dizel-motorima crno se piše
Proizvodnja konkurentnog motora uključuje balansiranje među četiri bitne tačke – performansi, emisije, izdržljivosti i potrošnje goriva. U ovom slučaju, „Folksvagen” je žrtvovao emisiju štetnih gasova s ciljem stvaranja TDI motora s izvrsnim performansama, minimalnom potrošnjom i solidnom pouzdanošću. Koji god način odabrali da poprave grešku, ići će nauštrb ekonomičnosti, a verovatno i izdržljivosti motora. Skandal bi mogao da označi prekretnicu u auto-industriji, od koje će najviše koristi imati hibridne i električne tehnologije, kakve razvijaju „Epl” i „Gugl”. Neki sumnjaju da otud i dolazi podsticaj da se demaskira do kraja „Folksvagenova” i, ako ima i drugih, ujdurma, da bi se stekla naklonost kupaca ka elektro i hibridnim modelima.
.jpg)
