Izvor: Politika, 07.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Lična karta” umalo na Lešću
Plutajući folk admiral sa Save i Dunava možda sada napravi novi hit. Događaj koji je umalo bio tragičan za Acu Lukasa inspirisao je nekog da duhovito kaže da je protekli utorak bio obeležen naslovima pesama glavnokomandujućeg flotile beogradskih splavova. Dok je išao ka svom „porše kajenu”, u predvečernjim satima, pevušio je „Kuda idu ljudi kao ja”, a onda mu je prišao neki maskirani revolveraš, kojem >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << još nije nađena „Lična karta” i priredio mu „Pesmu do bola”, pucavši mu u nogu. Prava je sreća da kapetan „na beli splav” nije završio na mestu koje nosi ime njegovog poslednjeg albuma „Lešće”. Izašao je iz bolnice, pobednički poručivši armiji fanova da nemaju zbog čega da brinu.
Aca Lukasje rođen 3. novembra 1969. u Beogradu, kao Aleksandar Vuksanović. Nadimak koji ga je proslavio dobio je sredinom osamdesetih, zabavljajući goste splava „Lukas”. Kažu da je šteta što se nije proslavio pevajući na splavu „Amsterdam”, jer bi nadimak Aca Amsterdam možda najbolje opisao ovog folkera koji sebe opisuje kao „rokera u duši”. Nikadanije krio svoje probleme s drogom i kockanjem, ali je tvrdio da ih je u međuvremenu rešio.
„Rešio sam da završim sa svim porocima, mada se niti stidim, niti kajem zbog bilo čega što sam u životu radio”, rekao je Lukas. Dosad je snimio petnaestak albuma, od kojih je poslednji, već spomenuti „Lešće”, prošle godine izazvao veliku pažnju javnosti zbog kontroverznog omota, za koji se slikao u mrtvačkom kovčegu, sa podignutim srednjim prstom.
Kocka, kokain i posao kojim se bavi spojili su ga sa mnogim ljudima za koje se obično kaže da su „sa druge strane zakona”. Među mnogim drugim, takvo poznanstvo odnosilo se i na Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma, vođe „zemunskog klana”, koji su ubijeni u obračunu sa policijom tokom akcije „Sablja”. Nezvanično se pričalo, u pojedinim krugovima bliskim policiji, i da je posle atentata na dr Zorana Đinđića Lukas održao koncert u Beču gde je, navodno, nazdravljao organizatorima ubistva tadašnjeg premijera. Takva dojava našoj policiji, bila ona tačna ili ne, poslužila je kao jedan od razloga da se Lukas uhapsi tokom „Sablje”. Pretpostavljalo se da je znao da se sprema atentat na Đinđića, ali je usled nedostatka dokaza za takvu optužbu, protiv njega podneta krivična prijava zbog nedozvoljenog posedovanja oružja. Reč je bila o jednom pištolju zbog kojeg je Lukas osuđen na četiri meseca zatvora. Kada je osuđen, pljunuo je u pravcu novinara i opsovao ih. Napravioje zatim pauzu od godinu dana i zahvalio „onima što su mu dali priliku da se malo odmori”.
Poznanstvo sa „zemuncima” nije bilo jedino koje se tiče njegovog drugovanja sa sumnjivim momcima. Jedno od takvih prijateljstava se odnosi i na Mileta Radunovića zvanog Crni, nekadašnjeg člana garde i šrafa u kriminalnoj mašineriji Željka Ražnatovića Arkana. Često se pričalo da Radunović štiti Lukasa, kada bi ovaj zapadao u dugove i probleme. Navodno se pojavljivao i govorio da je „šef Arkan poručio da se Lukasu oprosti dug”. Radunović je pre nekoliko godina pronađen mrtav u svom stanu u lokvi krvi. Ispostavilo se da je preminuo usled prekomerne upotrebe narkotika.
Veren je sa Sonjom Šašić, bivšom ženom folk pevača Željka Šašića. Bio je oženjen dva puta. Ima troje dece iz prethodnih brakova – dva sina i ćerku. Voli da letuje na „egzotičnim destinacijama”. Najavljuje autobiografiju, ali nikako da je završi, jer se stalno nešto novo dogodi, što „samo dokazuje da mi život nije dosadan”. Moglo bi tu svašta da se pročita.
Dušan Telesković
[objavljeno: 08/02/2009]
