Izvor: Politika, 25.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fantom ponovo vozi
Sulude noćne vožnje belog „poršea” na beogradskoj Slaviji, pre tri decenije naočigled hiljada gledalaca, sada su pretočene u filmsku uzbudljivu priču o Fantomu koja počinje da se prikazuje od 29. marta
Film režisera Jovana Todorovića i producenta Bogdana Petkovića „Beogradski fantom”, koji govori o Vladi Vasiljeviću, Beograđaninu koji je 1979. ukrao beli „porše targa 911”, a zatim desetak večeri izluđivao miliciju svojim vratolomnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vožnjama na Slaviji, premijerno će biti prikazan 29. marta u Sava centru. Ovaj film je prvenstveno igrani, ali su korišćeni i autentični intervjui i arhivski snimci. Očekuje se da će animirati sve one koji se sećaju tih vratolomija pre trideset godina.
Za snimanje „Beogradskog fantoma”korišćen je plavi „porše” koji je za potrebe filma ofarban u belo. Muzičku podlogu u filmu, pored originalne muzike Nemanje Mosurovića, čine i arije Bisere Veletanlić kao i dosad neobjavljeni snimci džez orkestra Radio Beograda.
Te rane jeseni 1979. godine, pažnja građana prestonice one velike Jugoslavije bila je usmerena prema fantomu iz „belog poršea”. Misteriozni vozač u ukradenom automobilu jurio je trgom Slavija praveći u ponoćnim satima pravi spektakl i neprekidno uspevao da pobegne miliciji. Već tada je bilo puno kultnih priča o njemu i puno izmišljotina: Vozio je ulicama po centru grada, neverovatnom brzinom od 200 kilometara na sat, jurcao u suprotnom smeru, prolazio kroz
crveno svetlo, a da pri tom nikog nije povredio. Svake večeri, policija je pokušavala na sve moguće načine da ga uhvati, ali bezuspešno. Sva pažnja tadašnjeg veoma organizovanog društva bila je usredsređena na njega, Vladu Vasiljevića, koga su Beograđani nazvali Fantom. Svake noći, pre nego što bi seo za volan ukradenog luksuznog vozila, Vlada se javljao u program Radija „Studio B” i najavljivao kuda će te večeri protutnjati u belom „poršeu”. Deset večeri zaredom. Više hiljada ljudi bi se potom okupljalo po centru grada i nestrpljivo čekalo da ga vidi.
Svi su pričali samo o njemu. Postao je heroj grada. Njegove vratolomne vožnje bile su prvi buntovnički događaj u Beogradu. Od tada se, kako pričaju mnogi očevici Vladinih vožnji, „nešto” u našem glavnom gradu promenilo. Pričalo se da je on radio na groblju, pa da je ukrao Goranu Bregoviću automobil. Istina je da je ukrao beli „porše” sa nemačkim tablicama, čiji je vlasnik bio Ivko Plećević, teniser, koji bi, tadašnjim svojim nastupima na teniskim terenima, danas mogao da se uporedi sa Jankom Tipsarevićem ili Nenadom Zimonjićem. Taj „porše” je dobio na turniru u Berlinu, uz novčanu nagradu dve godine ranije.
Autentični „porše 911 targa” je slupan i vlasnik ga je naknadno prodao jednom kolekcionaru. Mora i da se zna da Vladimir Vasiljević nije prkosio sistemu niti ga je to interesovalo. On je samo voleo dobre i brze automobile. Model koji je korišćen u filmu sličan je Fantomovom „poršeu”.
Tadašnji mladi Beograđani su sve doživljavali kao mitski događaj, prkos sistemu, doživeli su sve kao neviđenu feštu.Tito je tada bio na Kubi, u zvaničnoj i prijateljskoj turneji i poseti Fidelu Kastru a bilo kakvo „talasanje” u njegovom odsustvu moglo je da se izmakne kontroli, pogrešno shvati i dobije neslućene negativne razmere.
Maštu režisera Jovana Todorovića pre pet godine zagolicala je istinita priča o Vladi Vasiljeviću, vozaču u belom „poršeu”. Kao student režije Jovan je odmah poželeo da život glavnog junaka, legende grada predstavi kroz svoj diplomski rad – dugometražni film za veliko platno.
– Za mene to je bila fenomenalna, istinita, holivudska, akciono slojevita priča koja odgovara mom profilu i supertema iz sjajnog vremenskog perioda, neopterećena politikom. Zašto je ne oživeti. Rešio sam da to uradim – kaže Jovan.
(Foto:reporter Ilija Bogdanović, očevidac, tada mladić, tek zaposlen u JAT-u kao stjuart, s ljubavlju prema fotografiji, manuo se tada svega i rešio da uhvati fotoaparatom Fantoma na delu:
– Ta 1979. bila je stabilna i mirna. A onda kao iz vedra neba, pojavio se neki „fantom”. To je bio strašan izazov za mene. Rešio sam da ga ovekovečim. Sreća je da sam za to vreme imao dobru opremu i dobre, osetljive filmove koje sam nekoliko dana ranije kupio u Njujorku. Prvo što sam čuo je da neki beli „porše” juri 200 na sat, preko raskrsnice kod Londona i da se javlja Studiju B gde će i kad proći. Bila je neviđena frka. Gomila je rasla, čekao ga je narod. I na Slaviji i na Autokomandi... Procenio sam da je Slavija mesto gde ću ga sigurno sresti. Angažovao sam Vuka Tomanovića, prvaka Jugoslavije u motociklizmu, da pripremi motor ako treba da ga jurimo. Uključio sam i jednog drugara taksistu koji je imao radio-stanicu da smo u toku gde prolazi – priseća se Ilija Bogdanović posle 30 godina.
– Prvo sam uspeo da uslikam samo automobil u prolazu, ali nisam uhvatio lik. A onda desetu ili jedanaestu noć, posrećilo mi se. Uleteo mi je u kadar. Slikao sam ga sa nekoliko metara. Uhvatio sam mu facu kroz vetrobran. Imao sam tremu dok sam išao kući da razvijem film i uverim se da li mi je to sve uspelo. Jeste. I onda, dilema. Šta sa tom fotografijom. Ako je objavim, biću taj koji ga je „provalio” i polomiće mu kosti. Nisam hteo da ga nosim na duši, a negde sam i navijao za njega. Bio sam ispred hotela „Slavija” u trenutku kada je on „poršeom” udario u autobus postavljen kao barikada. Pre udarca otvorio je vrata i uspeo posle sudara da istrči i pobegne kroz masu naroda koja se razmakla, a kad su policajci počeli da ga jure, sprečili su ih da ga stignu. Tako je Vlada uspeo da pobegne miliciji – priča Bogdanović.
Tada ga je neko prepoznao i prijavio. Uhapsili su ga nekoliko dana kasnije. Odležao je dve i po godine zatvora, izašao a onda poginuo u „ladi” na autoputu ka Nišu. Tako je otišao u legendu. Sada je sve to pretočeno u filmski mit.
Ozren Milanović
[objavljeno: 25/03/2009]
