Izvor: Vostok.rs, 10.Dec.2014, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U čije ime je rat?
10.12.2014. -
Opet rat u Evropi? Ne u naše ime! – pod takvim naslovom na sajtu nemačkog nedeljnika Di Cajt objavljeno je otvoreno pismo vladi Nemačke, poslanicima parlamenta i predstavnicima medija.
Potpisalo ga je preko 60 poznatih političara, ekonomista, naučnika i kulturnih poslenika Nemačke. Kako je rekao u intervjuu Horst Teljčik – ranije savetnik bivšeg kancelara Helmuta Kola i predsednik Minhenske konferencije o bezbednosti, cilj inicijatora obraćanja bilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << je da se da politički signal da pravedna kritika na račun Rusije, kako kaže on, ne dovede do gubitka svega onoga što je bilo dostignuto za proteklih 25 godina u odnosima sa Moskvom. Među potpisnicma obraćanja su mnoge ugledne ličnosti nemačke i evropske politike, kao na primer bivši kancelar Nemačke Gerhard Šreder, bivši federalni predsednik Nemačke Roman Hercog, bivši predsednik SDPG Hans-Johan Fogel, niz federalnih ministara i šefova zemaljskih vlada proteklih godina, prvi nemački kosmonaut Sigmund Jen, poznati pisci, režiseri, umetnici.
Niko ne želi rat, pišu između ostalog autori pisma. Ali SAD, EU i Rusija, upozoravaju oni, mogu da skliznu u njega ako se ne označi kraj narastanju uzajamnih pretnji. Ukrajinska kriza je pokazala, stoji u obraćanju, da želja za vlašću i prevashodstvom nije se svela na nulu, o čemu su sanjali ljudi posle završetka hladnog rata. Cilj posleratne politike izgradnje zajedničkog evropskog doma, čije sve porodice bi mogle da žive u uslovima jednake bezbednosti, nije bio dostignut, konstatuju potpisnici obraćanja. Ne treba da guramo Rusiju iz Evrope, izjavljuju autori. To bi, smatraju oni, bilo antiistorično, nerazumno i opasno po mir. Evropi je potrebna nova politika ublažavanja napetosti, priznaju oni na kraju.
I još jedan indikativan aspekt. Kako je izjavio ovih dana ministar inostranih poslova Italiej Paolo Đentiloni, sankcije EU protiv Rusije ne znače da treba prekinuti kanale dijaloga sa Moskvom. A ovih dana kancelar Nemačke Angela Merkel u intervjuu za nemački Di Velt izjavila je o neophodnosti produžetka sankcija protiv Rusije, pošto ona tobože preti Moldaviji i Gruziji, a takođe želi da potčini svom uticaju zemlje Zapadnog Balkana. Kao što se vidi, odmerenost može da se shvata na različite načine. Ipak pojava Pisma šezdesetorice za dikretora Instituta političke i vojne analize Aleksandra Hramčihina je u celini pozitivna.
- Tamo su sve eaktivni političari, ali oni sada odražavaju određeni sektor javnog mnjenja Nemačke. Pitanje je u šta to može da se pretvori, recimo na budućim izborima. Takva mišljenja nesumnjivo postoje i u drugim zemljama – u najvećoj meri očigledno u Italiji. Mada za sada teško da će to uticati na politiku Evrope.
Ne osporavajući pojedine stavove pisma u Di Cajt, treba verovatno napraviti jednu primedbu. Veterani politike i poslenici kulture upozoravaju aktualne lidere: ako bude rat – ne u naše ime. Ali postavlja se pitanje: da li je najbolji izlaz okrenuti se od politike ako se ona smatra pogubnom, dozvoliti da se recimo vodi rat pod tuđim imenom? Da, lider ima pravo da odabere politički kurs. Ali zar istorija neće tražiti od onih koji su izabrali tog lidera? Između ostalog, svoj intervju sa gospođom kancelarom Di Velt je nazvao: Da li biste ratovali sa Rusijom, gospođo Merkel?
Oleg Severgin,
Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut
Izvor: Glas Rusije, foto: FOTOBANK
