Izvor: Politika, 27.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić: Skupština mora da donese deklaraciju o Srebrenici
Predsednik Srbije Boris Tadić poručio je juče u obraćanju građanima Srbije da je presuda Međunarodnog suda pravde u Hagu po tužbi Bosne i Hercegovine protiv SRJ, odnosno Srbije značajna, jer je utvrdila da Srbija nije sprovodila genocid u BiH. Tadić je naglasio da je otežavajuća okolnost što presuda konstatuje da Srbija nije preduzela sve što je bilo u njenoj moći da spreči genocid nad bošnjačkim stanovništvom u Srebrenici.
Tadić je, kao posebno značajnu odluku suda >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za budućnost Srbije i njenih građana ocenio zahtev za momentalnim završetkom saradnje Srbije sa Tribunalom u Hagu i transferom svih optuženih u taj sud. "Ukoliko Srbija konačno ne dovrši tu saradnju i praktično ne postupi po ovoj odluci Međunarodnog suda pravde, smatram da će se država suočiti sa dramatičnim političkim i ekonomskim posledicama", upozorio je Tadić.
Tadić je precizirao da je veoma važno da Narodna skupština u najskorije vreme usvoji deklaraciju kojom će nedvosmisleno osuditi zločin počinjen na području Srebrenice, što bi takođe značilo ispunjenje jednog dela presude. To bi, kako je objasnio, omogućilo otvaranje nove stranice u odnosima BiH i Srbije, izgradnju novog poverenja među građanima dveju država, kao i unapređenje političkih i ekonomskih odnosa, neopterećenih pitanjima iz ratne prošlosti.
Tadić je istakao da je ime Srbije ponovo pominjano u kontekstu ratnih zločina i genocida u svim svetskim medijima i da je politika režima Slobodana Miloševića ta koja je dovela do toga da se Srbija ponovo nađe u žiži svetske javnosti u negativnom smislu. Predsednik Srbije je podsetio da demokratska Srbija od 2000. godine do danas radi na promeni takve slike.
"Sada kada smo dobili sudski epilog te tragične politike, sasvim je jasno da svako onaj ko se bude protivio dovršetku saradnje sa Haškim tribunalom i donošenju skupštinske deklaracije o Srebrenici, radi najdirektnije protiv interesa svoje države i budućnosti njenih građana", istakao je Tadić.
Fonet
--------------------------------------------------------------------------
Koštunica: Srbija oslobođena teške optužbe
Premijer Srbije Vojislav Koštunica izjavio je juče, povodom presude Međunarodnog suda pravde, da je rasvetljavanje svih ratnih zločina i sankcionisanje njihovih počinilaca jedini put ka neophodnom pomirenju na prostoru bivše Jugoslavije. "Presuda Međunarodnog suda pravde u Hagu po tužbi Bosne i Hercegovine protiv SRJ posebno je važna jer je oslobodila Srbiju teške optužbe da je počinila genocid", naveo je Koštunica u izjavi.
On je dodao da Srbija preduzima i preduzimaće sve mere da ispuni svoje međunarodne obaveze prema Haškom tribunalu. "U interesu je Srbije da se ta saradnja što pre okonča", izjavio je Koštunica.
Beta
--------------------------------------------------------------------------
Presuda negira priču o genocidnom narodu
Predstavnici nevladinih organizacija u Srbiji nezadovoljni presudom, jer će "poslužiti kao izgovor svima koji su negirali zločin počinjen u naše ime"
Prve ocene u Srbiji na presudu Međunarodnog suda pravde uglavnom se svode na to da je ovim negirana priča o Srbima kao genocidnom narodu, odnosno o tome da je Srbija imala nameru da uništi Muslimane u Bosni. S druge strane, gotovo niko nije propustio da upozori da je sud veoma jasno obavezao Srbiju da počinioce masakra u Srebrenici pronađe i što pre isporuči Haškom tribunalu.
Portparol Tužilaštva za ratne zločine u Beogradu Bruno Vekarić rekao je juče da je presuda dobra za Srbiju i ima istorijski značaj, jer je negirala priču da su "Srbi genocidan narod". Gostujući na Radio televiziji Srbije, Vekarić je istakao da presuda, sa druge strane, predstavlja i dodatni pritisak na našu zemlju "u smislu izručenja haškom Tribunalu optuženih za ratne zločine na teritoriji bivše SFRJ".
I ministar odbrane Zoran Stanković je pozitivno ocenio presudu Međunarodnog suda pravde u Hagu da Srbija nije kriva za genocid po tužbi Bosne i Hercegovine i ukazao da je Srbija takvu presudu i očekivala.
Profesor Aleksandar Fatić, iz Instituta za međunarodnu politiku u Beogradu, ocenio je u izjavi Tanjugu da presuda Međunarodnog suda pravde u Hagu ide u prilog Srbiji, ali da ni bosanska strana ne bi trebalo da je doživi kao gubitak. "Ova presuda otvara vrata za bolju saradnju između Srbije i Bosne i Hercegovine, kao i za bolje unutrašnje odnose u Bosni između Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine", rekao je on.
Fatić je ukazao da je posebno značajan segment konstatacija da tadašnja SRJ nije imala efektivnu kontrolu nad jedinicama koje su se borile u BiH, pa se ne može smatrati odgovornom za postupke tih snaga. Otuda se, kako je objasnio, princip "komandne odgovornosti" ne može nekritički primenjivati na sve zločine koji su se dogodili na teritoriji koju je "pokrivao" neki oficir, o kojoj god vojsci bivše Jugoslavije da se radi tokom građanskih ratova 1991– 1995 godine. Fatić zato smatra da bi posle ove presude trebalo da dođe do redefinisanja domena legitimnog pozivanja na komandnu odgovornost i u Međunarodnom krivičnom sudu za ratne zločine.
S druge strane, predstavnici pojedinih nevladinih organizacija veoma su nezadovoljni presudom, jer će, kako je ocenila predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava (YUKOM) Biljana Kovačević Vučo "poslužiti kao izgovor svima koji su negirali zločin počinjen u naše ime".
"Ta presuda je pobeda Srpske radikalne stranke, Vojislava Koštunice, Koste Čavoškog i Ratka Mladića. Nakon ovog ništa neće biti isto. Gotovo je sa tranzicionom pravdom i procesom kroz koji je Srbija morala da prođe da bi ušla u red evropskih zemalja", izjavila je ona Tanjugu. Direktorka YUKOM-a kazala je da je konstatacija Međunarodnog suda u Hagu da je genocid u Srebrenici počinjen, "činjenica koja se nije mogla izbeći", ali da je poražavajuće to što izgleda da su genocid "počinile grupe odmetnika". "Genocid je, ipak, jedno organizovano i najteže krivično delo", naglasila je ona.
A direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić smatra da je presuda posledica nedostatka dokaza koje je za ovaj proces trebalo da obezbedi Srbija.Ona je izjavila Tanjugu da postoje činjenice i dokazi koji su vezani za učešće Srbije, jugoslovenske vojske i policije u sukobima i u činjenju zločina u BiH, ali da su ti podaci "oduvek bili pod embargom".
Da je Srbija trebalo da bude osuđena za genocid u Srebrenici misle i u Inicijativi mladih za ljudska prava. Dragan Popović iz te organizacije rekao je za agenciju Beta "da je u šoku zbog presude", i dodao da "presuda nije u interesu ni Srbije ni žrtava".
P. R.
[objavljeno: 27.02.2007.]
