Izvor: S media, 14.Dec.2010, 01:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpsko pravosuđe: dva koraka nazad, jedan napred
Izmene Zakona o Visokom savetu sudstva biće usvojene po hitnom postupku. – Neizabrane sudije vraćaju se pred V S S
Usvajanje izmena Zakona o Visokom savetu sudstva prvi je korak u prevazilaženju problema i nedostataka u procesu reforme pravosuđa. Kako saznajemo, izmene i dopune tog zakona biće po hitnom postupku stavljene na dnevni red zasedanja Skupštine Srbije.
Dve izmene su ključne – procedura za postupanje Visokog saveta sudstva po prigovorima neizabranih >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << sudija i procedura za izbor stalnih članova V S S.
Završena rasprava o reformi pravosudja
Izmena zakona o Visokom savetu sudstva
Mesarović poništila kandidature za V S S
Tek kada su, sredinom prošlog meseca, pred Ustavnim sudom počele javne rasprave po žalbama neizabranih sudija, Ministarstvo pravde odlučilo je da predloži izmene i dopune Zakona o V S S, jer je izračunato da bi rasprave pred Ustavnim sudom trajale do leta 2012. godine, a da pritom ne bi imale nikakvu pravnu posledicu. Na to je, zapravo, prva ukazala „Politika” svojim analizama stanja. Odmah posle naših napisa, najavljeno je da će se žalbe Ustavnom sudu „pretvoriti” u prigovore Visokom savetu sudstva. Odluke Ustavnog suda ne bi obavezivale V S S da odluči drugačije o izboru kandidata, već bi predstavljale samo preporuku da se ponovo razmatra prijava određenog kandidata.
Međutim, da bi Visoki savet sudstva, kao što je zvanično najavljeno, mogao da postupa po prigovorima i da razgovara sa neizabranim kandidatima, za to mora da postoji tačno propisana procedura. Do sada su mimo zakona pravljeni presedani, kao što je onaj sa isplatama ličnih dohodaka neizabranim sudijama, mimo zakona, a na preporuku Evropske komisije.
Najavljene izmene Zakona o V S S, ali i Zakona o sudijama, upravo su posledica kritika Evrope na rezultate i posledice reforme pravosuđa, a naročito opšteg izbora sudija. Vensan Dežer je rekao da srpskom pravosuđu treba dati vremena. Do problema je i došlo zbog toga što se žurilo. Tek kada se činilo da je sve privedeno kraju, predložene su izmene zakona, koje su morale postojati još na početku.
Svi čelni ljudi srpskog pravosuđa složili su se nedavno u „Politikinoj” rubrici „Tema nedelje”, posvećenoj reformi sudstva, da su greške napravljene i da se mogu ispraviti za šest meseci. Usledila je vest o izmeni Zakona o V S S, posle čega je predsednica V S S Nata Mesarović poništila svoju odluku iz septembra o otpočinjanju postupka izbora stalnih članova V S S. Zatim je ocenjeno da bi V S S u stalnom sastavu mogao da se konstituiše, po novom zakonu, tek u martu sledeće godine.
Tek tada bi stalni sastav odlučivao o prigovorima neizabranih sudija, ali ostaje za sada otvoreno pitanje da li će sadašnji sastav, ili budući, odlučivati o kandidatima za predsednike sudova. Obavljeni su razgovori sa svim kandidatima, a razgovor o kandidatima će, kako saznajemo, biti na dnevnom redu današnje sednice Visokog saveta sudstva.
Celokupno srpsko pravosuđe sada je u „ve-de stanju”, koje traje već 11 i po meseci, bezmalo godinu dana, a po zakonu je trebalo da predsednici budu imenovani najkasnije krajem marta. Samo Vrhovni kasacioni sud ima predsednika. Svi ostali sudovi, apelacioni, viši, osnovni, privredni, prekršajni i Upravni sud, imaju vršioce funkcija.
Najavljeno je da će biti ponovljena celokupna procedura izbora sudija, ali pitanje je koliko je sada opravdano da se to zaista dogodi. Čini se da je reforma pravosuđa možda tek sada na početku, iako traje najmanje godinu i po dana. Nova mreža sudova počela je sa radom 1. januara prošle godine i tada je sa najviših mesta rečeno da će pravi rezultati reforme moći da budu procenjeni krajem godine. To vreme je došlo, rezultati postoje i očekuje se da budu saopšteni. Ostaje pitanje: pre ili posle novogodišnjih praznika?
Aleksandra Petrović
