Izvor: S media, 19.Mar.2011, 23:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpska mafija osvaja Evropu
Ni to što mu je „Kamora" ucenila glavu, a Ndrangeta potpisala smrtnu presudu, nije sprečilo Roberta Savijana da na videlo iznosi istinu o italijanskoj mafiji. Sada, po prvi put, čuveni novinar, kojeg Umberto Eko naziva herojem nacije, staje na žulj i srpsko-crnogorskom podzemlju
Roberto Savijano imao je nepunih 27 godina kada mu se život okrenuo naglavačke. Do te 2006. bio je, makar zvanično, samo novinar slobodnjak, koji je, više za svoju dušu nego zbog posla, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << istraživao poreklo i planove najvećih italijanskih mafijaških klanova. A onda je iz štampe - skoro iznebuha - izašla knjiga „Gomora", i mladi Roberto postao je najtraženiji čovek na Apeninskom poluostrvu. I bukvalno.
Njegovu glavu prva je ucenila Kamora, napuljska mafija koja mu je i bila inspiracija za dokumentarnu knjigu. Frančesko Skjavone, zvani Sandokan, „kapo di tuti kapi" zločinačkog udruženja iz regiona Kampanje, iz zatvora u kojem će provesti ostatak života poslao je diskretnu poruku: Roberto Savijano mora da umre.
Na zub ga je uzela i Ndrangeta, koja drži Kalabriju. Pa Sakra korona iz Apulije. Na kraju su mu smrtnu presudu potpisali i severnjaci, okupljeni pod neformalnim nazivom Mala del Brenta.
Sve to nije ućutkalo Roberta Savijana. Sa pet „karabinijera" koji mu danonoćno prave društvo, svestan da verovatno u narednim decenijama (ako bude imao sreću i umeće da toliko poživi) neće smeti da izađe na ulicu ili popije piće u kafiću kao sav ostali svet, sa pritiskom koji ga već pola decenije toliko izjeda da je, priznaje, počeo da sumnja čak i u najbolje prijatelje, nastavio je da priča o zlodelima italijanske mafije.
Zato ga je Umberto Eko nazvao herojem nacije, a šest dobitnika Nobelove nagrade - među njima i Orhan Pamuk, Ginter Gras i Mihail Gorbačov - pozvalo je putem lista „Republika" italijansku vlast da po svaku cenu zaštiti Savijanov život.
Zasad uspešno, mada ga ministar policije Roberto Maroni baš i ne miriše, pošto ga je pisac često prozivao da je dozvolio da pipci neobuzdanih južnjaka dopru do Milana, Torina i Đenove, i od tih gradova naprave novu Meku za šverc droge i oružja. Jednom čak i u udarnom terminu, tokom emisije „Pođi sa mnom" na kanalu RAI tre...
Sada, po prvi put sa čvrstim dokazima, nepokolebljivi Savijano otkriva da je italijanska mafija odavno prešla preko „čizme" i da tesno sarađuje sa srpskim podzemljem.
On kaže da klanovi posmatraju Balkan kao neku vrstu mosta između Istoka i Zapada, i da su putevi droge koji su išpartali region pretvorili neke balkanske zemlje u centar međunarodnog trafikinga. To, ipak, više liči na kolonizaciju, jer i dalje glavne konce vuku Italijani, posebno u poslovima sa drogom i organizovanom prostitucijom.
- Nije samo reč o mafiji. U pitanju je, pre svega, i mentalitet italijanske mafije, koji je uspešno izvezen u istočnu Evropu - kaže Savijano. - Pre toga, naši mafijaši su trenirali kriminalce iz zemalja Latinske Amerike, poput Meksika, Kolumbije, Argentine i Urugvaja. Onda su počeli da se prebacuju preko Jadranskog mora. Zato, recimo, nije uopšte čudno što postoje tesne veze između država za koje bi laici pretpostavili da nemaju ništa zajedničko. Najbolji primer su Crna Gora i Urugvaj.
Harizmatični Italijan reći će da je, uprkos svim informacijama koje dopiru u javnost, Darko Šarić verovatno i dalje u svom Montenegru.
- O njemu se zna mnogo. Posebno su impresivne brojke koje se odnose na prodaju, ali i činjenica da je jako dugo bio na tržištu. To mu je omogućila i činjenica da je bio, ili je i dalje, jako blizak sa ljudima koji su na vlasti u njegovoj zemlji. Šarić i dalje izvozi drogu iz Urugvaja, i to čini, ubeđen sam, komandujući iz Crne Gore. Ipak, vlada u Podgorici ga ne bi izručila čak ni kada bi im se zapretilo međunarodnim sankcijama. A razlog je jednostavan: ta vlast i dalje ima dobar profit od Šarićevog nelegalnog biznisa - priča on.
Savijano predviđa i da će upravo Srbi - već sada opasna sila - preuzeti rolu „glavnog igrača" na čitavom Balkanu. Pa i šire.
- Kaže se da kriminal ne poznaje granice ni nacionalnosti, ali meni je oduvek bila zanimljiva činjenica da su Srbi gotovo potpuno prestali da sarađuju sa Hrvatima. Oni se, uz nekoliko izuzetaka, toliko ne podnose da čak ne mogu da organizuju ni organizovani kriminal. Ali, mafijaši iz obe zemlje sarađuju sa Albancima, baš kao što su to činili i tokom svih ratova na Balkanu, kada su međusobno trgovali oružjem, benzinom i drogom. Sve to podrobno je objašnjeno i u bestseleru Miše Glenija „Mekmafija".
Nije on siguran ni da će proširenje Evropske unije - put koji su već prešle Rumunija i Bugarska, a koji tek čeka Hrvatsku, Srbiju, Crnu Goru, BiH, pa i Albaniju - uticati na povlačenje organizovanog kriminala.
- Proširenje jeste dobro došlo mnogim istočnoevropskim zemljama, iz prostog razloga što je uvelo ili barem pojačalo vladavinu zakona. Ali, verujem i da je stvorilo more novih problema: sada kriminalci nemaju problem sa „izvozom" novca u neke države jer više nema granica i ne postoji zajednička zakonska regulativa. Već godinama, kriminalne mreže iskorišćavaju nove prilike koje nudi istočna Evropa. Oni su „kupili" dobar deo bivše Jugoslavije, pa i Istočne Nemačke, Albanije. To se podrobno planiralo. Sećam se da sam jednom nabasao na transkript prisluškivanog razgovora, snimljenog svega nekoliko dana pred pad Berlinskog zida. To je bio dogovor između dva viđena čoveka Koza nostre da u roku od 48 sati od pada otputuju u Berlin sa koferima punim novca.
I dok su sva svetla javnosti uperena na transport droge - samo u jednoj zajedničkoj akciji srpske i italijanske policije, novembra prošle godine, razbijena je mreža saradnika Darka Šarića i utvrđeno da je „crnogorska veza" kroz Milano mesečno proturala i po tri tone kokaina, uglavnom na skuterima, pa je najveći grad Lombardije u italijanskim medijima nazvan i „balkanskim kokain-sitijem" - Savijano opominje na još strašnije brojke i statistiku koja govori o trafikingu, trgovini ljudskim životima i sudbinama. Rumunija, zasad, prednjači u poslu „izvoza" devojaka, kojima se obećavaju manekenska karijera u svetskoj prestonici mode i „dolče vita" sa nekim poznatim fudbalerom ili pevačem, da bi one ubrzo bile ubačene u stravičan „biznis" prostitucije. Bez mogućnosti da se odatle iščupaju.
- Ima ih, zaista, na svakom koraku. Samo u Rimu na stotine i stotine. I javna je tajna, svuda u Italiji, da najjeftinije „devojke za pratnju" dolaze iz istočne Evrope. One koštaju 100 evra. A to su zgodne devojke, mlade, lepo našminkane, koje se ne drogiraju. Prijatne su, ne postavljaju mnogo pitanja, ne traže da znaju išta o klijentu. I jeftine, iznad svega. Poređenja radi, ruska prostitutka koja je taj „nivo" prodaće svoje telo za 200 do 300 evra. Mada će mnoge prostitutke u Italiji, umesto da priznaju odakle dolaze, slagati da su Ruskinje. I potpuno je fascinantno što nijedna ni pod kojim uslovima neće govoriti o svom makrou. Oni ostaju potpuna misterija. Šta god da radimo, ne uspevamo da napravimo jedan zajednički profil svih njih.
Ne propušta Savijano priliku da „nagazi" premijera Silvija Berluskonija, koji se skoro svakog dana nađe u središtu novog skandala. A sa njim i prostitutke...
- Najveći problem je što u Italiji „devojke za jednu noć" mogu da imaju sjajnu karijeru. I to u politici. Postavljaju ih na odgovorna mesta, zapošljavaju kao savetnike. Mene ne zanima moralni aspekt toga. Na kraju krajeva, svako ima pravo da odluči da li će prodati svoje telo, i kome će ga prodati. Ali, čvrsto verujem da to postaje problem kada se u igru umešaju ucene. A upravo tako je većina njih došla do dobrih pozicija.
(P R E S S)
