Izvor: S media, 29.Nov.2009, 11:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Snagom argumenata u EU
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio da Srbija treba da se orijentiše na svoje obaveze i da gleda da snagom argumenata ubedi druge zemlje da ispunjava uslove za pristup EU, umesto da negujemo "sindrom Kalimera", prema kome nam je uvek neko drugi kriv.
Tadić je rekao da je suzdržan u pogledu izlaska iz krize i smatra da sada ne postoji niko ko može da sagleda do kraja njene konsekvence i trajanje. Nema dileme, medjutim, da su u poslednjem kvartalu ove godine vidljivi bolji >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << rezultati.
"Ima optimizma, vidi se svetlo na kraju tunela, ali ima još mnogo posla. U krizi su se jasno pokazale slabosti naše ekonomije i zato ovaj trenutak treba da iskoristimo kao šansu da mnoge stvari popravimo", naveo je Tadić.
Podsetivši da je tražio uzdržanost oko vizne liberalizacije, predsednik Srbije kazao je da bi predložio da sačekamo i kada je u pitanju odmrzavanje Prelaznog trgovinskog sporazuma.
U evropskim institucijama diskutuje se i o toj mogućnosti, rekao je Tadić i dodao da je "naše da, u medjuvremenu, završimo sve što je naš posao".
"Tako će biti i na svakom narednom koraku na putu do članstva u Evropskoj uniji. Ne radi se, dakle, samo o formalnom, nego o sadržinskom ispunjenju uslova. To je posao ove države i njenih institucija, da bismo dali argumente EU da možemo da idemo dalje", rekao je Tadić.
Prvi korak je, kako je naveo, odmzavanje Prelaznog sporazuma, a kada se to dogodi, donećemo oduku o kandidaturi za status kandidata za članstvo u EU.
Upitan da li to znači da se može dogoditi da ne podnesemo kandidaturu do Nove godine, predsednik je odgovorio da će Srbija poštovati proceduru.
"Uvažavamo stav EU u koju Srbija želi da udje kao punopravan član. Da bi se to desilo, nije dovoljno da se saglase samo gradjani Srbije i da Srbija sprovede potrebne reforme, već i da evropske države budu saglasne", rekao je Tadić.
On je dodao da je tačno da neki smatraju da treba da podnesemo kandidaturu što pre, a neki drugi, pak, da treba da sačekamo odmrzavanje Prelaznog sporazuma.
"Jedno je jasno: kandidaturu ćemo podneti onda kada u EU bude izvestan odgovor o odmrzavanju Prelaznog sporazuma. Ne mogu tačno da kažem kada će doći do odmrzavanja Prelaznog sporazuma, a samim tim ni datum kada ćemo podneti kandidaturu za članstvo", rekao je predsednik Srbije.
Tadić je naveo da je izveštaj glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca o saradnji Srbije sa tim sudom "jedini merodavan kada su u pitanju zemlje EU".
S obzirom da je svaka vlada suverena u donošenju odluka i da ima odgovornost prema vlastitim gradjanima, Tadić ne želi da se meša u odluku vlade Holandije.
Predsednik je optimista, jer smatra da je pravna argumentacija vezana za stav Medjunarodnog suda pravde oko kosovske nezavisnosti na strani Srbije.
Zato veruje da će svest o opasnosti pokušaja etnički motivisane secesije u medjunarodno-pravnim odnosima biti uzeta kao jedna demarkaciona linija za mišljenje Medjunardnog suda pravde.
"A, u tom slučaju, mišljenje Suda će biti blisko interesima Srbije. To je suštinski razlog za optimizam", rekao je Tadić i dodao da se, posle mišljenja Suda, otvaraju perspektive nastavka pregovora.
Govoreći o Statutu i Zakonu o prenosu nadležnosti Vojvodine, Tadić je istakao da se uspelo u pronalaženju "prave mere" i da ne misli da postoje vojvodjanski interesi koji su nezavisni od srpskih.
"Priče da je Vojvodina 'država u državi' samo su u funkciji plašenja gradjana. Osnovno je da, ako Vlada Srbije ustanovi da postoji bilo šta što nije u interesu Srbije i što nije u skladu sa osnovnim pravnim aktom, ona ima mogućnost da pokrene postupak pred Ustavnim sudom i tog trenutka je suspendovan svaki akt ili odluka vojvodjanske administracije", kazao je Tadić.
Predsednik Srbije rekao je da poziv ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva za podršku novoj politici evropske bezbednosti nije shvatio kao pokušaj novog vojnog svrstavanja.
"Nisam, jer nova bezbednosna politika na evropskom kontinentu ne podrazumeva nove podele. Naprotiv, ona je integrišuća. Taj predlog je upravo zasnovan na ideji smanjenja opasnosti od konflikata i na želji da se na integrativan način pristupi izgradnji nove bezbednosne arhitekture", dodao je on.
Tadić je ukazao da Srbija ima intenzivnu saradnju sa NATO, ali je dodao da je u ovom trenutku izlišno govoriti o daljim potezima.
Govorecihi o funkcionisanju vladajuće koalicije, Tadić je istakao da misli da Srbiji treba reforma u izbornom zakonodavstvu koja bi omogućila postojanje nekoliko dominantnih, ali i opstanak odredjenog broja manjih stranaka koje vrše kritički pritisak.
"Tako ne bi bilo monopola na politiku, a politički život bi bio izbalansiraniji", rekao je predsednik Srbije.
