Izvor: B92, 04.Avg.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slab povratak izbeglih u Hrvatsku
Beograd, Novi Sad -- Trinaest godina posle "Oluje", od oko 200.000 prognanih Srba u Hrvatsku se vratilo oko 72.000 uglavnom starijih osoba.
Povratnici su uglavnom stari ljudi, pa je čak njih 13.000 u Hrvatskoj umrlo. Savo Štrbac, direktor Informaciono-dokumentacionog centra "Veritas", koji je prikupljao dokumentaciju o nestalima i izbeglima u Hrvatskoj, naveo je da se Srbi ne vraćaju zbog dva velika problema - tajnih optužnica za ratne zločine i gubitka stanarskih prava. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Srbi koji se vrate u Hrvatsku žive u veoma teškim uslovima, uglavnom nemaju ni struje ni vode. Kako kaže Štrbac, mogućnost da se povratnici zaposle gotovo da ne postoji.
Hrvatske vlasti su podnele i oko 4.000 tajnih krivičnih prijava za ratne zločine, od kojih se samo 62 odnose na pripadnike hrvatskih oružanih snaga. Do sada je procesuirano oko 3. 660 prijava.
Štrbac navodi da je Srbe strah da se vrate zato što postoji mogućnost da su njihova imena na nekim od optužnica.
"Iznova se podnose krivične prijave, otvaraju se istrage, hapse se povratnici, hapse se Srbi koji su samo u tranzitu kroz Hrvatsku, pa tako imamo i ove godine šest ili sedam hapšenja. Hapšenje svakog povratnika ima i te kako negativnog odraza na one ljude koji su planirali povratak", kaže Štrbac.
Srbi koji su bili vlasnici stanova ne mogu da se vrate da žive u njima jer su im ukinuta stanarska prava. Većina stanova 1992. godine je prodata i privatizovana, a u krajnjem slučaju stanovi su postali vlasništvo države.
Kolone izbeglih iz Hrvatske
Hrvatska vlast je taj problem rešila dajući mogućnost takozvanog zbrinjavanja bivših nosilaca stanarskog prava.
"Ako se i dobiju, ne dobija se nikada svoj, dobija se nešto drugo. Stanovi se ne nasleđuju niti se mogu otkupiti. Tako da i ovih 4.000 Srba koji su podneli zahtev za stambeno zbrinjavanje, a to se odnosi i na njihove porodice, odustaju", kaže Štrbac.
Statistički podaci pokazuju da je prošle godine iz Srbije u Hrvatsku otišlo oko 1.400 osoba, a da se iz Hrvatske u Srbiju vratilo 3.800. Štrbac smatra da, ako se takav trend nastavi, Srba u Hrvatskoj neće ni biti.
"Do idućeg popisa 2011. biće dostignuta projekcija iz Tuđmanovog plana s početka rata da će za sva vremena u Hrvatskoj biti rešeno srpsko pitanje kao remetilačkog faktora, kada ih ne bude bilo više od odsto", rekao je Štrbac.
On ocenjuje da bi povratak stanarskog prava i revizija krivičnih prijava uticala na povećanje broja povratnika. Međutim, prema njegovim rečima, hrvatska vlast ne želi da izađe u susret zahtevima Srba i tako olakša njihov povratak.
Ljajić: Ne gurati probleme pod tepih
Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić izjavio je da će Srbija od Bosne i Hercegovine i Hrvatske zatražiti hitan sastanak na ministarskom nivou o problemu izbeglica i Sarajevske deklaracije.
"Tražićemo i aktivnije učešće međunaordne zajednice, jer se pitanje izbeglica ne može rešiti tako što će se njihovi problemi gurati pod tepih", rekao je Ljajić povodom obeležavanja godišnjice hrvatske vojno-policijske operacije "Oluja".
Ljajić je naveo i da će Srbija i na svim međunarodnim forumima insistirati na rešavanju problema izbeglica, jer kako je rekao, proces pomirenja u regionu "ne može da bude uspešan bez zatvaranja izbegličkog dosijea".
On je ocenio da se u sprovođenju Sarajevske deklaracije, koju su potpisale Srbija, BiH, Hrvatska i Crna Gora, nije odmaklo zato što nije bilo političke spremnosti da se izbegličko pitanje reši.
Ljajić je podsetio da je tim dokumentom bilo predviđeno da se do kraja 2006. zatvori problem izbeglica na prostoru bivše Jugoslavije, ali da se u prisustvu predstavnika međunarodne zajednice - Evropske komisije, UNHCR-a i OEBS-a, ljudska prava izbeglica i dalje krše.
Prema rečima Ljajića, problem nije ni blizu rešenja, pre svega zbog činjenice da izbeglice nemaju pristup pravima i da im je onemogućen i održivi povratak.
"Srbija je danas među pet država u Evropi sa najvećim brojem izbeglica i nemamo pravo da ćutimo nad ovom činjenicom", rekao je Ljajić.
On je ocenio da međunarodna zajednica ništa nije učinila da se primeni Sarajevska deklaracija, ali da ni susedne države nisu pokazale minimum volje da se reše problemi izbeglica, pre svega njihova stanarska prava i radni staž.
"Mi se još bavimo teškim ratnim nasleđem, ali tek će uspešno rešavanje pitanja Haga, nestalih i izbeglica, dati doprinos ukupnom procesu pomirenja među narodima i državama regiona", poručio je on.
On je naveo da proces pomirenja neće biti uspešan, čak i ako svi optuženici budu izručeni Hagu, dok se ne reše i problemi izbegličke populacije i nestalih na prostoru bivše Jugoslavije.
Udruženja: Rešiti imovinske probleme
Tri izbeglička udruženja zatražila su danas od državnih organa Srbije da se zauzmu za rešavanje imovinskih problema Srba u Hrvatskoj.
U saopštenju povodom godišnjice hrvatske oružane akcije "Oluja", ta udruženja su zatražila i od međunarodne zajednice, kao i od vlasti Hrvatske, da reše probleme kao što su stanarska i statusna prava Srba.
Udruženja su zatražila da se reši i problem postojanja tajnih spiskova po kojima se, kako je navedeno, hapse pojedini Srbi koji pokušavaju da se vrate u Hrvatsku.
Udruženja su od nosilaca vlasti u Srbiji zatražili da ostanu principijelni i da "Oluju" nazivaju "najvećim etničkim čišćenjem Srba u njihovoj istoriji".
Saopštenje su potpisali Regionalni odbor za pomoć izbeglicama Vojvodine, Udruženje Krajišnika i Centar za komunikaciju "Pravda".
Požega: Kako su se snašli izbegli
Bežeći pred akcijom "Oluja", izbeglice iz Hrvatske potražile su spas i u Požegi.
Život u barakama zamenili su stanovima u naselju koje je izgrađeno sredstvima donatora.
Nove životne okolnosti naterale su pojedince da se snađu i otvore nove stranice u svojim životima.
Možete pogledati prilog o tome dopisnika B92 iz Požege.
