Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Maj.2011, 18:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Skupština: Izglasano 19 zakona i drugih akata

BEOGRAD -

Izglasavanjem 19 zakona i drugih akata poslanici republičkog parlamenta danas su završili treću sednicu prolećnog zasedanja parlamenta.

Među 19 zakonskih predloga je set pravosudnih zakona - o advokaturi, o javnom beležništvu, o izvršenju i obezbeđenju, kao i izmene Zakona o izvršenju krivičnih sankcija.

Poslanici su glasali i o setu finansijskih zakona - o tržištu kapitala, kao i o izmenama zakona o deviznom poslovanju, o investicionim fondovima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << o finansijskom lizingu, o visini stope zatezne kamate, o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, o platnom prometu, o prevozu u drumskom saobraćaju.

Usvojen Zakon o advokaturi, dodatno obrazovanje advokata

Poslanici započetu sednicu nastavljaju u utorak

Poslanici Skupštine Srbije započeli su danas novu sednicu parlamenta, na kojoj će, između ostalog, razmatrati izmene Zakona o izboru narodnih poslanika, a koju će nastaviti u utorak, 10. maja.

Sednica, na čijem je dnevnom redu ukupno 16 zakonskih predloga i drugih akata, je posle utvrđivanja dnevnog reda prekinuta, a biće nastavljena, kako je saopštila predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović, 10. maja.

Poslanici su u dnevni red sednice uvrstili i predložene izmene Zakona o ličnoj karti, kojima se rok važenja ličnih karata produžava sa pet na deset godina, a kada je reč o deci - sa dve na pet godina.

Pored izmena Zakona o izboru narodnih poslanika, kojima će biti ukinute blanko ostavke, parlamentarci će na novoj, četvrtoj sednici prolećnog zasedanja, razmatrati i zakonske predloge o privrednim društvima, o sporazumnom finansijskom restrukturiranju privrednih društava, o zaštiti korisnika finansijskih usluga, o kontroli predmeta od dragocenih materijala, izmene Zakona o duvanu…

Predlog zakona o finansiranju političkih aktivnosti nije uvršten u dnevni red započete sednice, tako da će poslanici o njemu, prema najavama Đukić-Dejanović, raspravljati na novoj sednici u maju.

Na dnevnom redu su, takođe, i izbor člana za Savet guvernera NBS, zbirna lista kandidata za izbor članova za Nacionalni savet za kulturu i Nacionalni prosvetni savet, izbor člana Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, kao i prestanak funkcije člana Komisije za hartije od vrednosti Dejanu Maliniću.

Advokati će ubuduće morati da prođu dodatno obrazovanje kako bi mogli da obavljaju tu delatnost, predviđeno je Zakonom o advokaturi, koji je danas usvojen u Skupštini Srbije.

Advokati će pored završenog Pravnog fakulteta morati da pohađaju i Advokatsku akademiju, a pored položenog pravosudnog ispita moraće da polože i advokatski ispit, koji će biti uslov za upis u imenik advokata.

Taj ispit se sastoji od provere poznavanja domaćih i međunarodnih propisa i pravnih akata koji se odnose na advokaturu i kodeksa profesionalne etike advokata.

Posebnu novinu u usvojenom zakonu predstavljaju uslovi za upis advokata stranog državljanina, koji se može upisati u imenik advokata u Srbiji ako se bavi advokaturom u matičnoj državi i ako, u zavisnosti od vrste upisa, ispunjava druge propisane uslove.

"Napušta se princip uzajamnosti i precizno zakonom propisuju uslovi za obavljanje advokature stranih advokata, što predstavlja jedan od osnovnih zahteva Svetske trgovinske organizacije u procesu pristupanja Srbije ovoj organizaciji, u delu koji se odnosi na liberalizaciju usluga", piše u obrazloženju tog zakona.

Zakon predviđa i da Advokatska komora Srbije osniva Advokatsku akademiju, kao posebno telo zaduženo za stalnu stručnu obuku advokata, advokatskih pripravnika, diplomiranih pravnika i lica zaposlenih u advokatskim kancelarijama i društvima.

Novinu predstavlja zakonska obaveza advokata da se profesionalno usavršava u skladu sa programom stručnog usavršavanja koji donosi Advokatska komora Srbije, kao i uvođenje obaveznog osiguranja za sve advokate.

Usvojenim zakonom, koji, između ostalog, predviđa i zabranu reklamiranja advokata, advokatura se definiše kao nezavisna i samostalna delatnost pružanja pravne pomoći fizičkim i pravnim licima.

Privatni izvršitelji u srpskom pravosuđu

Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o izvršenju i obezbeđenju, koji predviđa instituciju privatnih izvršitelja koji od sudova mogu da preuzmu deo poslova iz postupka prinudnog izvršenja i tako ih rasterete.

Uvođenje privatnih izvršitelja trebalo bi da poboljša efikasnost u pravosuđu, budući da u Srbiji postoji sistemski problem kada je u pitanju izvršenje sudskih odluka u građanskoj materiji.

Prema prikupljenim podacima, srednja starost nerešenih predmeta u Srbiji je 442 dana, a prosečno trajanje izvršnog postupka oko 260 dana, dok u zemljama EU prosečno trajanje izvršnog postupka iznosi 60 dana.

Privatni izvršitelji će imati zadatak da u što kraćem roku izvrše sudsku presudu, a predviđeni su strogi uslovi za bavljenje tom profesijom, pa će tako zainteresovani morati da imaju završen Pravni fakultet, položen pravosudni ispit i pet godina radnog staža.

Precizno je utvrđena nadležnost izvršitelja, uslovi za imenovanje, njihova odgovornost i nadzor nad njihovim radom, a izvršnom poveriocu ostavljena je mogućnost da bira da li će izvršenje sprovesti sud ili izvršitelj.

Međutim, porodični odnosi ili postupci vraćanja zaposlenog na rad, upis u javnu knjigu i druge radnje koje može da učini samo treće lice i dalje će isključivo ostati u postupku sudskog izvršenja.

Rad privatnih izvršitelja kontrolisaće izvršni sudija koji sprovodi izvršni postupak, komora izvršitelja i ministar pravde.

Donošenjem tog zakona biće stvoren normativni okvir koji će doprineti, pre svega, da izvršni dužnici dobrovoljno izvršavaju svoje obaveze utvrđene u izvršnim ispravama, a u slučaju da to ne učine, garantovaće brzo i efikasno sprovođenje izvršnog postupka.

Cilj zakona jeste ubrzavanje izvršnog postupka, koji traje čak i po nekoliko godina, budući da stranke posle vođenja dugogodišnjih parnica nakon dobijanja pravosnažne sudske odluke ne mogu efikasno da izvrše tu odluku u izvršnom postupku.

Jedna od novina u predloženom zakonu jeste i da će u buduće rešenja biti dostavljana samo jednom, posle čega se ono stavlja na oglasnu tablu, a istekom roka od osam, odnosno 15 dana, biće podrazumevano da je ono uredno dostavljeno.

Novine se odnose i na sprečavanje zloupotreba zahteva za izuzeće, uprošćavanje postupka prodaje pokretnih i nepokretnih stvari.

Stražari sa oružjem i izvan radnog vremena

Zatvorski i sudski stražari ubuduće će moći da nose službeno oružje i izvan radnog vremena, radi lične bezbednosti, ukoliko im to odobri direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, predviđeno je izmenama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, koje je Skupština Srbije danas usvojila.

Oni kojima to bude odobreno moraće da preduzmu sve bezbednosne mere da ne bi došlo do zloupotrebe oružja, odnosno da ono ne bi došlo u posed neovlašćenog lica.

Takvo rešenje je predloženo jer su, kako piše u obrazloženju tog zakonskog akta, pripadnicima Službe za obezbeđenje bile upućivane ozbiljne pretnje po njihovu ličnu bezbednost, kao i bezbednost članova njihovih porodica, a zbog obavljanja službenih zadataka.

Izabrana tri člana Saveta RRA

Skupština Srbije izabrala je danas Miloša Rajkovića, Slobodana Veljkovića i Božidara Nikolića za članove Saveta Republičke radiodifuzne agencije.

Nikolić je rođen 1942. godine, diplomirani je direktor fotografije, a za svojih 36 godina rada u Radio televiziji Srbije snimio je oko 50 tv drama, više dokumentarnih emisija i TV šou programa.

Rajković je rođen 1960. godine, ekonomista je i diplomirani menadžer, a po zanimanju novinar.

Veljković je rođen 1950. godine, diplomirani je pravnik, a od maja 2009. godine je urednik u Radio televiziji Vojvodine.

Skupština Srbije je jedna od ovlašćenih predlagača za Savet RRA, a trojici članova koje ona predlaže istekao je mandat još 17. februara.

Skupštinski Odbor za kulturu i informisanje predložio je ukupno šest članova za tu funkciju, među kojima su bili i Miloš Rajković, Slobodan Veljković, Božidar Nikolić, Bajram Kalipi i Ivan Pajević.

Savet RRA ima devet članova, a izborom tri nova člana, koje je odredila Skupština Srbije, radiće u punom sastavu.

Usvojenim izmenama je predviđeno i da Služba obezbeđenja može da bude opremljena službenim psima, koje će koristiti za pronalaženje opojnih droga ili psihoaktivnih supstanci i eksplozivnih sredstava ili naprava kod osuđenika.

Takođe, predviđeno je i da Uprava za izvršenje krivičnih sankcija prati program izvršenja kazne "kućnog" zatvora, koji se u Srbiji za one koji su osuđeni do godinu dana primenjuje od oktobra prošle godine, a u cilju rasterećenja smeštajnih kapaciteta zatvora.

Utvrđeni su i novi razlozi za napuštanje "kućnog" zatvora, pa će tako osuđenik moći da ga napusti i zbog dobijanja nužne medicinske pomoći, odlaska na posao, pohađanja nastave tokom redovnog školovanja i polaganja ispita, venčanja ili smrti bliske osobe, staranja prema članovima uže porodice, ako to ne može da obavi neko drugi, sezonskih poljoprivrednih radova, ako mu je to stalna delatnost.

Zatvorenik će moći da napusti kućni zatvor i zbog boravka van prostorije u kojoj stanuje, u trajanju do četiri sata dnevno, u skladu sa programom izvršenja kazne.

Predviđena je i obaveza nadležne jedinice Uprave da obaveštava sud, policiju i Upravu o kršenju obaveza osuđenog, odnosno okolnostima koje onemogućavaju izvršenje kazne, kao i primenu mera elektronskog nadzora.

Takođe, izmenama tog zakona je omogućeno da zaposleni iz drugih državnih organa (pre svih iz Ministarstva unutrašnjih poslova i Vojske Srbije), koji su već radili na istim ili sličnim poslovima, mogu biti preuzeti na najjednostavniji mogući način u Upravu.

Podiže se i starosna granica za prijem pripravnika u službu za obezbeđenje, što je do sada takođe bio veliki problem zbog nedovoljnog broja zainteresovanih lica, kao i činjenice da veliki broj prijavljenih kandidata nije ispunjavao zakonske uslove za prijem.

Usvojen set finansijskih zakona

Poslanici republičkog parlamenta usvojili su danas set finansijskih zakona, koji bi trebalo dodatno da urede finansijsko tržište i obezbede da ono u značajnijoj meri postane izvor finansiranja domaće ekonomije.

Usvojeni su Zakon o tržištu kapitala, kao i izmene zakona o deviznom poslovanju, o investicionim fondovima, o finansijskom lizingu, o visini stope zatezne kamate, o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzionim planovima i o platnom prometu.

Ključni princip u Zakonu o tržištu kapitala su zaštita investitora, transparentnost tržišta, usklađivanje sa evropskim direktivama i regulisanje onih koji intervenišu na tržištu, pre svega posrednika na tržištu, odnosno brokersko-dilerskih društava.

Tim zakonom prvi put je detaljno razrađena javna ponuda, jasno su definisani uslovi povlačenja sa tržišta hartija od vrednosti, reguliše se sekundarno tržište hartija od vrednosti, a cela glava posvećena je suzbijanju zloupotreba u trgovini hartijama od vrednosti.

Izmene Zakona o deviznom poslovanju bi trebalo da realizuju preporuke potrebne da Srbija uđe u Svetsku trgovinsku organizaciju, reše probleme koje preduzeća imaju u praksi i naprave korak napred u liberalizaciji u deviznom poslovanju Srbije.

Izmenama Zakona o investicionim fondovima proširuje se delatnost društva za upravljanje, tako da pored osnivanja, organizovanja i upravljanja investicionim fondom, ona obavljaju i druge poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, kao što je upravljanje portfoliom i pružanje investicionih saveta i drugim klijentima pored investicionih fondova.

Izmenama Zakona o finansijskom lizingu predviđeno je proširenje predmeta lizinga i na nekretnine, ukida se minimalni rok od dve godine na koji mora da glasi ugovor o lizingu, a radi veće sigurnosti i jačanja sektora finansijskog lizinga predviđeno je povećanje minimalnog osnovnog kapitala sa 100.000 na 500.000 evra.

Izmenama Zakona o visini stope zatezne kamate obavlja se zamena podataka koji se koriste za utvrđivanje zatezne kamate, tako što se umesto podataka o rastu cena koriste podaci o rastu potrošačkih cena, a predviđeno je i da se pri obračunu zatezne kamate za period od 1. januara 2011. godine do dana stupanja na snagu ovog zakona uzima u obzir mesečna stopa rasta cena na malo za decembar prošle godine.

Nova zakonska rešenja u oblasti platnog prometa predviđaju uspostavljanje javnog registra menica i ovlašćenja koji bi bio dostupan javnosti na veb prezentaciji Narodne banke Srbije.

Pošto je već duže vreme prisutan problem nedovoljno razvijenog tržišta kapitala i nedostatak kvalitetnih i raznovrsnih hartija od vrednosti usledile su izmene Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzionim planovima kako bi se u novonastalim uslovima smanjila nesigurnost i nelikvidnost i ojačalo poverenje postojećih i potencijalnih članova u poslovanje tih fondova na finansijskom tržištu.

Izmene Zakona o prevozu i zaduživanje za Koridor

Poslanici skupštine Srbije ratifikovali su danas dva ugovora sa Evropskom investicionom bankom kojima se Srbija zadužuje u ukupnom iznosu od 255 miliona evra, a usvojili su i izmene Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju.

Reč je o ugovorima sa Evropskom investicionom bankom, od kojih se jedan odnosi na zahtev Srbije za kredit za nastavak izgradnje Koridora 10 u iznosu od 195 miliona evra, a drugi od 40 miliona evra za projekat uvođenja sistema brojila za daljinsko očitavanje i uključivanje i isključivanje.

Ugovorom "Koridor 10 Autoput (E-80) faza 1", između Srbije i Evropske investicione banke, predviđeno je projektovanje i izgradnja nove deonice autoputa E-80 dužine 36 km, između Proseka i Ćiflika, na putnom pravcu prema državnoj granici sa Bugarskom.

Ugovor je zaključen novembra 2010. godine, a planirani rok za završetak tog projekta je 31. decembar 2015. godine. Ukupna vrednost izvođenja radova na izgradnji ili rekonstrukciji autoputa E-80, procenjena je na 391,2 miliona evra. Kreditom Evropske investicione banke u iznosu od 195 miliona evra biće obezbeđena nedostajuća sredstva za izvođenje radova na navedenom autoputu.

Koridor 10, sa svojim osnovnim delovima koje čine putni pravac Beograd-Budimpešta i putni pravac Beograd-Niš, na koji se nastavljaju putni pravci Niš-Sofija i Niš-Preševo, sa ukupnom dužinom od 792 kilometra predstavlja najznačajniji putni pravac na teritoriji Srbije, i kao jedan od najznačajnijih regionalnih putnih pravaca povezuje Hrvatsku, Austriju, Sloveniju i Mađarsku sa Bugarskom, Makedonijom, Grčkom i Turskom.

Ugovor o garanciji EPS za elektronska brojila predviđa kredit od 40 miliona evra za projekat uvođenja sistema brojila za daljinsko očitavanje i uključivanje i isključivanje, pod uslovom da Srbija garantuje za obaveze "Elektroprivrede Srbije". Ukupna vrednost projekta procenjena je na 83,7 miliona evra.

Nova rešenja u Zakonu o prevozu u drumskom saobraćaju trebalo bi da uvedu red na tržište usluga prevoza, spreče pojavu sive ekonomije u toj oblasti i podstaknu privredne tokove, kao i da otklone poremećaje nastale na unutrašnjem saobraćajnom tržištu, pre svega u javnom prevozu i prevozu putnika, lica i stvari.

Time se, kako je ranije objasnio resorni ministar Milutin Mrkonjić, popravlja položaj privrednih subjekata koji obavljaju prevoz na drumskom saobraćaju i sprečava nelegalno obavljanje prevoza.

Potpunijim zakonskim uređenjem prevoza u drumskom saobraćaju prevoznici dobijaju mogućnost povećanja obima rada i bolje i sigurnije obavljanje delatnosti, a na taj način se podstiču ukupni privredni tokovi.

Takođe, kako je obrazloženo, biće pojačan i inspekcijski nadzor u oblasti prevoza u drumskom saobraćaju.

Poslanička pitanja

Na početku današnje sednice poslanici su iskoristili pravo da postavljaju pitanja.

Liberalno-demokratska partija zatražila je danas od Vlade Srbije da saopšti kako će posle "propale" prodaje kompanije "Telekom Srbija" biti nadoknađen budžetski deficit, kao i da obelodani obaveze i potraživanja te kompanije.

Poslanik te stranke Zoran Ostojić rekao je na početku radnog dana u republičkom parlamentu, a koji poslanici koriste da od predstavnika vlasti zatraže određene informacije, da postoje dve mogućnosti za pokrivanje "budžetske rupe", a to je ili prodaja "Telekoma" ili nova zaduživanja.

Ostojić je stoga premijera Mirka Cvetkovića upitao da li će Srbija krenuti u nova zaduživanja, navodeći da neko mora da snosi odgovornost za to što Srbija nije u stanju da proda najprofitabilnije javno preduzeće.

On je upitao za odnos potraživanja i obaveza "Telekoma Srbije" na dan 31. decembra 2010. godine jer, kako je rekao, možda u tome leži razlog zašto investitori nisu zainteresovani za kupovinu te kompanije.

Poslanik Bošnjačke demokratske stranke Sandžaka Esad Džudžević naveo je da je u više navrata od premijera Cvetkovića i resornih ministara putem pisama i poslaničkih pitanja tražio da preduzmu određene mere u cilju omogućivanja ostvarivanja Ustavom garantovanih prava Bošnjaka u Srbiji, a koji je, kako je rekao, zaustavljen pre tri godine.

On je dodao da je skretao pažnju na to što još uvek nisu procesuirani zločini nad Bošnjacima od 1991. do 1995. godine, na teror koji je nad njima vršen, probleme sa imovinom, upotrebu jezika i pisma.

"Šta je Vlada Srbije učinila na razrešenju svih ovih pitanja i da li zaustavljanje i onemogućavanje ostvarivanja prava Bošnjaka može biti prepreka u postizanju statusa kandidata za članstvo u EU", pitao je Džudžević premijera i resorne ministre.

DSS je pokrenula pitanje sve učestalijih samoubistava mladih u Srbiji, navodeći da je to problem o kome Skupština Srbije i Vlada Srbije moraju da se bave.

Poslanici te stranke su u prilog alarmantnosti tih slučajeva naveli i jednu nišku srednju školu, na čijem je sajtu, kako tvrde, bilo pitanje - šta mislite o kolektivnom samoubistvu, a na koje je odgovorilo više od 6.000 mladih.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...