Izvor: Blic, 19.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Psovka kao manir
Psovka kao manir
Govorenje političara o tome kako će rešiti naše probleme i probleme zemlje često liči na zaglušujuću saobraćajnu gužvu u kojoj vozači veruju da će ukloniti zagušenje ako nemilice stiskaju automobilske sirene. Tako i političari govore do granica logoreje, bez osećaja za odgovornost javne reči, verujući u slabo i kratko pamćenje onih kojima se obraćaju. Sve to bi se i dalo podneti, da nam javna scena, posebno onaj njen deo koji se odnosi na politički >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << govor, nije preko mere dobrog ukusa zagađena trivijalnostima i vulgarnošću. Glagoli i pridevi u političkim sučeljavanjima sveli su upotrebu imenica na minimum.
Politička retorika kao veština zavođenja mase ili čast i ugled kao kategorije koje se u javnom govoru poštuju poput aksioma, samo su sanak pusti na našoj javnoj i medijskoj sceni. Diskredituj, udri suparnika, optuži sa dokazima ili bez dokaza, izmisli, vređaj u ovom ili onom TV studiju... To je prečest manir koji, nažalost, nije do sada sankcionisan glasovima birača. Valjda jednom neće biti tako, neće biti da posle očigledne javne demonstracije nevaspitanja, ministri ostanu ministri... Mediji bi mogli poneti svoj deo edukativne odgovornosti kroz jače i snažnije žigosanje takvih ponašanja i postupaka.
Računati sa dobrim kućnim vaspitanjem mnogih političara, biće da je puka iluzija. Izvesno je da nam, takvi kakvi su, nisu neophodni.
