Izvor: S media, 19.Okt.2009, 18:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poseta Medvedeva znak da Srbija nije rizična
Politički analitičar i koordinator Foruma za etničke odnose Dušan Janjić ekskluzivno za Radio S analizirao je posetu predsednika Ruske Federacije Dmitrija Medvedeva. On se osvrnuo i na najvažnije političe odnose u regionu, kao i na novi pristup u srpskoj diplomatiji.
U svetlu svetske ekonomske krize, Srbija u diplomatiji nastupa veoma ofanzivno. Intezivirani su susreti sa liderima najrazvijenijih država sveta. Poseta Medvedeva trebalo bi da označi i nove odnose dve zemlje >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << u sferi energetike. Kakve će koristi Srbija još imati od ove posete?
Sigurno je da će se sutra, barem tih osam sati, Srbija naći na svim vestima. Potvrdiće se da je Srbija jedna od destinacija koja je važna za evropsku politiku. Predsednik Medevedev sam ne sklapa poslove, ali će se tad utanačiti aranžmani vezani za investicije u energetiku i infrastrukturu. Trebalo bi očekivati oko 600 miliona evra za energetiku i oko 200 za infrastrukturu, kao i 200 za neposrednu pomoć budžetu. Dakle reč je o neposrednoj pomoći za stabilizaciju vrlo uzdrmane ekonomije, rekao je Janjić.
On je dodao da je treća tema posete predstavljanje ruskog shvatanja kolektivne bezbednosti Evrope.
„To znači da bi poruka posete Medvedeva mogla da bude da Srbija, koja trenutno važi za jednu od najrizičnijih zemalja sveta, nije zemlja tolikog rizika, nego mogućeg aktivnog učešća u onom što se zove detant, odnosno nova bezbednosna struktura Evrope“, naglasio je Janjić.
U proteklih godinu dana Srbija je prešla u diplomatsku ofanzivu. O tome gorovi i poseta predsednika Srbije Borisa Tadića Kini, sastanak sa francuskim predsednikom Sarkozijem, dolazak potpredsednika SAD-a Džozefa Bajdena. Dušan Janjić je za našu medijsku kuću protumačio tu promenu kursa diplomatske aktivnosti.
„Srbija je tu diplomatsku aktivnost počela pre svega zbog Kosova, u tom naporu da spreči medjunarodno priznanje Kosova, a potom se pojavio i taj dodatni motiv, odnosno obezbedjivanje para za investicije i budžet. U novije vreme je iskrsao još jedan razlog, a to je rešavanje „nezavršenog posla“ u Bosni“, precizirao je Janjić.
On ističe da je ovaj pristup pozitivan, jer je za svaku zemlju važno da bude prisutna na medjunarodnoj sceni.
„Ono što je tu ipak problematično je nedovoljno jasna vizija s kojom predsednik Tadić pa i naša diplomatija ulaze u medjunarodne odnose. Prvo, ta ambicija da mi imamo neka četiri stuba medjunarodnih odnosa koji čine najveće svetske sile je nerealna za jednu malu zemlju kao što je Srbija. Upetljavanje u neke probleme kao što je Iran, Bliski istok, mogu biti kontraproduktivni. Mislim da je to jedan od dokaza da bi Srbija morala drugačije da opredeli svoje ciljeve u medjunarodnoj politici. Srbija bi trebalo da nastavi aktivnu medjunarodnu politiku, ali da tu politiku vodi pre svega sopstvenim nacionalnim i državnim interesima, rekao je Janjić.
On naglašava da je najvažniji interes energetska bezbednost i da to potpuno opravdava široku lepezu odnosa sa Rusijom i sa arapskim zemljama.
„Drugi domen je makro-bezbednost. Tu mislim da Srbija nije našla sebe i da umesto da prati filozofiju Rusije koja ide na specijane odnose sa NATO-om, ona pokušava da ostane negde izmedju vojne neutralnosti i Partnerstva za mir, što nije moguće“, kaže Janjić.
Janjić smatra da je važno da predsednik Tadić malo više pažnje posveti pitanju regiona, a ne da u pitanje regiona uvlači incidente i zakasnele reakcije.
„Incidenti mogu nastati povodom Republike Srpske, a neadekvatna i zaostala reakcija se pokazala po pitanju uspostavljanja dilpmatskih odnosa Makedonije i Kosova. Prvi prioritet u regionu je da Srbija u skladu sa svojim interesima pokuša da bude jedan od aktivnijih partnera bezbednosti“, izjavio je Janjić.
U toku je butmirski proces koji za cilj ima ustavno i političko preuredjenje BiH. Kako tumačite nedavnu „tajnu“ posetu šefa švedske diplomatije, Karla Bilta, Srbiji kao i sve češće pominjanje Medlin Olbrajt u ovom važnom procesu.
„Očigledno je da se u ovom procesu primenjuje takozvana „šatl diplomatija“ u okviru pripreme drugog sastanka. Pošto je Srbija jedan garanata dejstonskog te posete nisu iznenadjujuće. Ono što tu promiče kao vest i kao „orijentacija“ nekim političarima, od Dodika do Vlade Srbije, je to da navodno postoji neki veliki sukob izmedju SAD i EU. Ja ne vidim taj sukob. Naravno da oni raspravljaju o tome kako da SAD ostane prisutna nakon ukidanja institucije visokog predstavnika (OHR-a)“, rekao je Janjić .
On pretpostavlja da je ideja da se uspostavi specijalni predstavnik za Balkan, kog je Bajden najavljivao, američka.
„Ja se ne bih petljao u tu „bratsku svadju“ izmedju SAD i EU, i moj savet našim političarima je da ne naprave grešku koju je pravio Milošević. Zajednički interesi SAD i EU pretežu nad njihovim razlikama kad je u pitanju Balkan. Bolje je da se Beograd fokusira na ono što zaista može da uradi u pomaganju političarima u Republici Srpskoj, a to je da nadju jedan fleksibilniji odgovor. Mahanje referendumom o secesiji nije pametno“, zaključio je Janjić na kraju razgovora za našu medijsku kuću.
DUŠAN MLADJENOVIĆ
