Izvor: Politika, 30.Okt.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko rizikuje, a ko profitira u decembru
O datumu održavanja predsedničkih izbora ni juče se nije znalo ništa više nego svih prethodnih dana, obeleženih spekulacijama, potkrepljenim ocenama iz nezvaničnih izvora o navodnim čvrstim namerama Demokratske stranke da njen čovek Oliver Dulić raspiše izbore za 9. decembar i otporu Demokratske stranke Srbije toj ideji. Posle jučerašnjih izjava stranačkih funkcionera jasno je samo da bi u DS-u zaista želeli da predsednički izbori budu u decembru, a u DSS-u da neće pristati na to.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Nada Kolundžija, šef poslaničke grupe DS-a u Skupštini Srbije, izjavila je da ta stranka ne insistira da predsednički izbori budu 9. decembra, već da je to bio jedan od mogućih datuma. Ona je, pri tom, izrazila uverenje da će, ako je baš taj termin smetnja za dogovor unutar vladajuće koalicije, onda dogovora biti.
U DSS-u su spremni da razgovaraju o tom pitanju sa koalicionim partnerima, naveo je juče portparol te stranke Andreja Mladenović, ali, kako je istakao, DSS ne odstupa od stava da izbori ne bi trebalo da budu raspisani pre 10. decembra, dok se ne donesu potrebni zakoni i dok se ne vidi kakav će biti izveštaj međunarodne "trojke" o pregovorima o Kosmetu. On je dodao da "neko kao da slučajno zaboravlja da je termin za raspisivanje izbora po zakonu 31. decembar" i istakao da svaki jednostrani potez može da dovede do političke krize, čime se slabi pregovaračka pozicija Beograda. Mladenović je rekao da u DSS nije stigao nikakav predlog DS-a u vezi sa izborima.
A razlozi kojima se vodi DS kada govori o izborima u decembru, prema rečima Marka Đurišića, predsednika Izvršnog odbora DS-a, jeste politička celishodnost. Kako je juče rekao za "Politiku", politički je korisnije da se u 2008. godinu uđe sa državnim organima koji su izabrani posle donošenja novog Ustava. "Izabrali smo parlament u januaru, vladu u maju, sada ćemo Ustavni sud i ostaje da izaberemo predsednika Srbije i da završimo sa izborom svih organa koji su dobili ovlašćenje po novom Ustavu", objašnjava Đurišić.
Očigledno je, dakle, da su glavne stranke u vladajućoj koaliciji i dalje na početnim pozicijama i da će, u skladu sa dosadašnjom praksom u rešavanju najkrupnijih koalicionih pitanja, i ovaj problem pokušati da se prevaziđe na nivou lidera stranaka. Sastanak koji je nezvanično najavljivan za protekli vikend nije održan, ali se sada govori o terminu za trojni susret Tadić–Koštunica–Dinkić u toku ove nedelje. Na ove spekulacije Andreja Mladenović je rekao da se "u narednom periodu očekuju kontakti u okviru koalicije i razgovor o izborima", ali nije mogao da precizira na kom nivou će oni biti, a Nada Kolundžija nije mogla da potvrdi da su se o izborima dogovarali lideri stranaka vladajuće koalicije, dodajući da može da izrazi uverenje "da takvi sastanci postoje ili da će ih biti".
Šta će se dogoditi ako dogovora ne bude i izbori budu raspisani za decembar? DSS ih, izvesno je, neće podržati, a radikali još nisu doneli definitivnu odluku o učešću na tim izborima, iako u svakoj prilici ističu da nikada ne beže od njih. Funkcioner ove stranke Dragan Todorović rekao je da će SRS odluku o eventualnom učešću na izborima doneti kada budu imali konačnu informaciju, da li predsednik skupštine raspisuje izbore i da li će ovi potrebni zakoni biti doneti ili ne.
Kome takva situacija odgovara, a ko može da bude na šteti?
Marko Blagojević, direktor Programa Cesida, kaže da mnogo zavisi od toga da li će DSS bojkotovati te izbore i na koji način – pasivno ili aktivno. Prema njegovim rečima, suviše je nepoznanica da bi iko u ovom trenutku sa sigurnošću mogao da kaže šta bi se desilo, odnosno ko bi pobedio na tim izborima.
– U slučaju otvorenog suprotstavljanja izborima, ne znam da li bi antikampanja DSS-a bila uperena protiv samih izbora ili bi to bila otvorena kritika partija koje su rešile da učestvuju na njima. A ako odluče da ignorišu činjenicu da se izbori odvijaju pitanje je da li će DSS svojim biračima reći da ne izlaze na birališta ili će im reći da procene sami šta da rade. U tom slučaju se postavlja pitanje koji bi procenat njihovih birača izašao i za koga bi oni koji bi izašli glasali – ističe Blagojević.
Srđan Bogosavljević, direktor "Stratedžik marketinga", smatra da Tadić ima velike šanse za uspeh na decembarskim izborima.
Na pitanje da li bi kritike drugih partija na račun DS-a zbog raspisivanja izbora dok se vode pregovori o Kosmetu mogle da ugroze poziciju Tadića, Bogosavljević kaže da to zavisi donekle od toga koliko će demokrate uspeti da objasne svojim biračima zbog čega je njihova odluka takva kakva je.
A čak i ukoliko koalicija DSS–NS ne bude učestvovala na izborima to neće bitnije uticati na izlaznost, jer je rejting narodnjačke koalicije znatno opao u odnosu na novembar 2003. godine, kada su DSS i G 17 plus bojkotovali izbore na kojima su učestvovali Dragoljub Mićunović (DS) i Tomislav Nikolić (SRS). Bojkot tih predsedničkih izbora bio je ekstremno efektan, jer su građani bili nezadovoljni rezultatima DS-ove vlasti, kaže Bogosavljević, ocenjujući da radikali u eventualnom slabijem odzivu birača ne bi trebalo da traže šansu.
Međutim, analitičar Milan Nikolić smatra da će, ukoliko DSS bude bojkotovao eventualne izbore u decembru, to značiti da se opredelio za radikale na duži rok. "A bez podrške DSS-a Tadić ne može da bude izabran za predsednika na ovim izborima. To bi praktično značilo dolazak na vlast DSS i SRS, dok bi DS ostao u opoziciji. Za Srbiju bi to značilo ekonomsko strmoglavljivanje", smatra Nikolić.
Podsećanja radi, prilikom direktnog sučeljavanja Tadića i Nikolića u drugom krugu predsedničkih izbora 2004. godine, Tadić je dobio oko 1.707.000 glasova, a Nikolić oko 1.432.000. A "narodnjačka koalicija" je na poslednjim parlamentarnim izborima u januaru ove godine dobila poverenje oko 672.000 birača.
Budući da se 10. decembra očekuje izveštaj pregovaračke "trojke", a nakon toga i reakcija kosmetskih Albanaca koja može biti i jednostrano proglašenje nezavisnosti, pitanje je koliko takav razvoj situacije može uticati na ishod predsedničkih izbora u Srbiji. I Blagojević i Bogosavljević smatraju da se ništa "epohalno" neće desiti 10. decembra, niti do eventualnog drugog kruga izbora koji bi bio održan 23. decembra.
B. Baković - J. Cerovina
--------------------------------------------------------------------------
Lideri bez dogovora
Lideri stranaka vladajuće koalicije Boris Tadić, Vojislav Koštunica i Mlađan Dinkić razgovarali su juče po podne o raspisivanju izbora u Srbiji.
Tadić, Koštunica i Dinkić nisu na sastanku postigli konačan dogovor, ali je izražena zainteresovanost da se postigne zajednički dogovor.
Takođe je dogovoreno da se trojica lidera uskoro ponovo sastanu.
Demokratska stranka, na čijem je čelu Tadić, prema nepotvrđenim informacijama, predložila je koalicionim partnerima da se predsednički izbori održe u decembru, a lokalni na proleće.
Stav Demokratske stranke Srbije, koju vodi Koštunica, jeste da je potrebno da se sve parlamentarne stranke dogovore o izbornim rokovima i da do 10. decembra nikako ne treba imati izbornu kampanju.
(Beta)
[objavljeno: ]
