Izvor: Politika, 19.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glasaj ženski
U Kikindi su muškarci uzimali letke koji pozivaju žene na izbore sa tvrdnjom da će glasati umesto njih. Baš muški
U Americi se prvi put za predsedničko mesto kandiduje žena. Ako se to događa u zemlji koja je za mnoge simbol demokratije, onda je i Srbija napredna, jer se i kod nas kandidovala žena, čije ime zbog izborne tišine ne smemo da pomenemo.
Ipak, za razliku od srpske kandidatkinje, Hilari Klinton u predsedničku trku ulazi sa znatno većim šansama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za pobedu i istorijsku ulogu prve žene predsednika SAD. A kako rezultati istraživanja pokazuju da će na američkim predsedničkim izborima iduće godine veći problem biti ako je kandidat pušač, stariji od 72 godine, mormon ili dva puta razveden, nego ako je žena ili tamnoput, za Hilari ima nade.
Segolen Roajal nije uspela da postane predsednik Francuske, i mnogi su komentarisali da je Nikola Sarkozi odneo pobedu ponajviše zato što je muškarac. Ni kod nas svojevremeno nije prošla Jelisaveta Karađorđević.
Biti predsednica države je veliki zalogaj za žene i kod nas i u inostranstvu, možda pre svega zato što one čak i ne izlaze u dovoljnom broju na izbore, nisu politički aktivne kao muškarci i teško osvajaju važna mesta u vlasti. U parlamentu Kraljevine Jugoslavije nije bilo nijedne žene. Posle 1945. godine ravnopravnost polova upisana je u Ustav, a na poslednjim parlamentarnim izborima 2006. godine, iako u Srbiji ima 52 odsto žena, u parlamentu ih je 10,8 odsto, u vojvođanskom 19,7 a u lokalnim parlamentima 22 odsto.
Svetlana Logar iz Strateškog marketinga, kaže da su u nekim zemljama različite boje listići za glasanja žena i muškaraca i da postoje precizni podaci o tome kako se glasalo prema polovima, a da kod nas malo ko o tome vodi računa. „Kod nas su to ili procene ili istraživanja iz čega se vidi koliko nam je to važno.”
Istraživanja pokazuju da žene za oko 10 odsto manje izlaze na izbore od muškaraca, iako su većina u biračkom telu. Utvrđeno je i da na birališta najređe izlaze domaćice, ređe čak i od mladih između 18 i 30 godina od kojih tek svakog desetog ne mrzi da odšeta do birališta. Zato je nevladina organizacija Centar modernih veština pokrenula nestranačku kampanju za povećanje izlaznosti žena na izbore pod sloganom „Biram da volim, volim da biram”. Cilj kampanje je podizanje svesti o važnosti izlaska na izbore i motivacija žena da u što većem broju glasaju. CMV je ovaj projekat isprobao prošle godine, i kako kaže predsednik upravnog odbora Miloš Đajić, nisu odustali ni ove godine iako je vreme kratko, a novca za kampanju nema dovoljno. „U gradovima koje smo posetili prošle godine izlaznost je bila veća za jedan do tri odsto, osim u Novom Pazaru gde je izlaznost bila za jedan odsto manja, što zahteva posebnu analizu. Ove godine smo sa partnerima posetili više gradova – Kikindu, Adu, Sentu, Bač a rezultate ćemo videti.”
Kako Đajić kaže, kampanja je neutralna u odnosu na kandidate. „Ne podržavamo nijednog kandidata već podstičemo građanke da iskoriste svoje biračko pravo.”
U CMV veruju u uspeh. Kažu da je bilo dobro u Kikindi. Čim neka žena uzme letak, krene razgovor, uspostavi se kontakt. Starije žene obećaju da će izaći, a mlađe su uzdržane i ćute. Muškarci su bili iznenađeni što i oni ne dobijaju letke, zar u ovom svetu da postoji nešto što nije za njih. I kada im se objasni da je sve to smišljeno samo za žene ipak su želeli da i oni uzmu letke sa tvrdnjom da će glasati umesto svojih žena. Muški, nema šta.
Aktivisti CMV kažu da žele da uvere žene da su predstojeći izbori više od redovnih izbora. Predsednik je jedini neposredno izabran predstavnik svih građana i velik je njegov uticaj na pravac kojim će Srbija u sledećim godinama ići. Međutim, mnogi veruju da su predsednički izbori manje važni od parlamentarnih, jer predsednik nema ovlašćenja koja direktno utiču na naš svakodnevni život.
CMV je zato pitao žene „Da sam predsednica Srbije, prvo bih uradila sledeće”. „Ovo je urađeno jer se žene ne prepoznaju direktno u porukama kandidata, a nema jakih žena koje bi se okušale u ulozi predsedničkih kandidata. Da ih ima sigurno bi se pozabavile nasiljem, što nijedan kandidat ne pominje. To je simptomatično”, kaže Đajić. On kaže da se kandidati ne obraćaju mladima i ženama. „Obraćaju se deci, ali ona ne glasaju.”
Ivana Anojčić
[objavljeno: 20/01/2008]
