Izvor: Blic, 02.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DSS, radikali i SPS protiv lustracije
Da bi se državni organi u Srbiji pročistili od kadrova iz prethodnog režima koji su kršili ljudska prava, a kojih ima oko šest hiljada, nije dovoljno izabrati članove Komisije za lustraciju. Nužno je da tu komisiju podrži Vlada Srbije, ali i da se donese zakon o otvaranju dosijea, smatraju sagovornici „Blica".
LDP pravi dosije nepodobnih
LDP pravi dosije onih koji su kršili ljudska prava u vreme režima Slobodana Miloševića i on će uskoro biti dostupan >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << javnosti. Kako saznajemo, u njemu će se naći i nekadašnji članovi Savezne izborne komisije koji su 2000. godine pokušali krađu na izborima 24. septembra. LDP je nedavno optužio Zorana Balinovca, direktora Republičkog sekretarijata za Zakonodavstvo, člana DSS, a nekada JUL da je autor Zakona o terorizmu, a dovođen je u vezu i sa sprovođenjem Zakona o javnom informisanju. S druge strane, postoji primer Dobrivoja Glavonjića, sadašnjeg advokata, a nekada istražnog i prekršajnog sudije koji je slao u pritvor studente za vreme studentskih protesta i kažnjavao medije 1999. On je sada član RIK na predlog DSS.
Predsednik parlamenta Oliver Dulić pokrenuo je inicijativu da se ponovo izabere devet članova Komisije za lustraciju koja od 2003. godine nije održala nijednu sednicu jer su njeni prethodni članovi podneli kolektivnu ostavku. Razlog njihovog povlačenja bio je u tome što od Vlade Srbije nisu dobili podršku ni u pogledu sredstava, ni prostorija iz kojih bi obavljali svoju delatnost. Pored toga bilo je predviđeno da u sastavu komisije bude i jedan predstavnik opozicije, ali su to bojkotom odbili predstavnici SRS, SPS i Stranke srpskog jedinstva.
Vlada Srbije bi narednih dana trebalo da zauzme stav povodom inicijative Dulića, a potpredsednik Vlade Božidar Đelić je tim povodom najavio konsultacije između šefova poslaničkih grupa, ali i Vlade i parlamenta.
- Jedna stvar je zakon, druga stvar je što imamo elemente koji se tiču i pravosuđa i mnogih drugih službi. Često kada se govori o lustraciji, kod nas se govori o ljudima koji su se ogrešili o kriminal i moral, i tu već imamo seriju zakona koji mogu i moraju da se primenjuju. Ako je pitanje da se naše društvo iščisti od onih koji su kršili zakon, mi već u velikoj meri imamo zakonski aparat - rekao je Đelić. Pitanje lustracije inicirala je Liberalno demokratska partija na sednici Skupštine kada je nekadašnji član JUL i tvorac zakona o terorizmu uoči 5. oktobra Zoran Balinovac u Skupštini, kao Vladin izaslanik, pokušao da predstavi izmene Zakona o vladi i državnoj upravi.
Član Predsedništva LDP Ivan Andrić izjavio je da je stranka spremna da predloži kandidata za Lustracionu komisiju koju treba da čine tri sudije Vrhovnog suda, tri pravna stručnjaka, zamenik republičkog javnog tužioca i dva poslanika - jedan iz vladajuće većine, a drugi iz opozicije. Uporedo sa sprovođenjem lustracije neophodno je doneti i zakon o otvaranju dosijea. LDP će sledeće nedelje podneti predlog tog zakona koji su sačinile stručne, nevladine organizacije.
Šta predviđa zakon
Prema Zakonu o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, postupak se pokreće samo ako se pronađu dokazi u dosijeima BIA, sudskim izveštajima ili drugim zvaničnim izveštajima. Zakon donet 2003. važi 10 godina, a mera odstranjivanja funkcionera traje pet godina. Komisija za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava objavljivaće u „Službenom glasniku" i sredstvima informisanja koje sama odredi imena lica za koja se utvrdilo da su to činila, ukoliko se ne povuku sa funkcije u roku od sedam dana od prijema odluke. Lice za koje je odlukom Komisije utvrđeno da je kršilo ljudska prava, a nije se povuklo s položaja, neće moći da obavlja javnu funkciju u roku od pet godina.
Demokratska stranka podržaće osnivanje Komisije kao i incijativu da se otvore dosijei tajnih službi, kaže za „Blic" Nada Kolundžija, šefica poslaničke grupe DS.
- Bilo je i ranije političke volje za sprovođenje lustracije, ali nije bilo političke snage za reformu bezbednosnog sistema, a to se ne može odvajati - kaže ona.
Vesna Pešić, članica predsedništva LDP a nekada lider GSS koji je i inicirao donošenje Zakona o lustraciji, kaže da je otvaranje dosijea i lustracija onih koji su kršili ljudska prva jedno od obećanja DOS.
- Oni koji su kršili ljudska prava ne bi trebalo da sada budu na visokim funkcijama - kaže Pešić.
Demokratska stranka Srbije ne smatra da je lustracija prioritet za Srbiju, a njen portparol Andreja Mladenović ocenjuje da rad Komisije za lustraciju ne može imati velikog značaja.
- Ljudi žele da bolje žive, hoće veći standard, a nije im do lustracije. A ti koji hoće da lustriraju, neka prvo sebe lustriraju jer su većinom bili članovi Komunističke partije - kaže Mladenović.
Jedan od autora zakona, nekadašnji sudija Vrhovnog suda Zoran Ivošević kaže da je neshvatljivo da zakon do sada nije primenjivan.
- Ili neka ga stave van snage ili neka počnu sa primenom i ne bi smeo da se odnosi samo na period Miloševićevog režima već bi trebalo da važi i za period posle 2000. godine. Treba videti kako će se Skupština odnositi prema ovom zakonu. Opozicija bi morala da učestvuje jer bez nje ova komisija nije validna, iako može da odlučuje - kaže on.
Međutim, SPS-u i radikalima ne pada na pamet da učestvuju u radu komisije.
Funkcioner SRS Tomislav Nikolić kaže da bi Dulić trebalo da se bavi odbranom skupštine, a ne lustracijom.
- On bi već mogao da bude lustriran zbog nekih izjava koje je dao pre nego što je postao predsednik parlamenta - kaže Nikolić.
Socijalisti su takođe protiv.
- To je sulud zakon a svakome ko je počinio krivično delo treba da se sudi pred redovnim sudovima - kaže Ivica Dačić, lider socijalista.
Predstavnici Društva sudija Srbije smatraju da lustracija neće biti obavljena jer postojeći zakon nije primenjiv i jer ne postoji društvena klima i sistem vrednosti koji su preduslov za njeno sprovođenje.
