Izvor: S media, 24.Nov.2010, 01:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bolonja gubi korak
Uslov za upis godine privilegija samo naših studenata i oni od nje ne žele da odustanu. U Evropi nema prenošenja ispita, a kod nas prenose dva
Upis godine sa svim položenim ispitima još uvek je pretežak zadatak za naše studente. Iako je to jedan od osnovnih principa Bolonjske deklaracije, već četvrtu godinu posle uvođenja novih pravila, naši "bolonjci", jedini u Evropi upisuju godinu sa dva preneta ispita. Akademci krive profesore, predavači kažu da studenti ne uče, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << a protesti su već postali uobičajena slika na beogradskim ulicama.
Kada bi se Bolonja primenjivala u potpunosti pravo na upis godine imali bi samo studenti koji imaju 60 bodova, odnosno položene sve ispite. Na fakultetima Univerziteta u Beogradu, takvih je, prema poslednjim analizama između 25 i 30 odsto. Suočeni sa malom prolaznošću, ali i sa zahtevima studenata, nadležni su izmenili zakon i snizili kriterijume za upis godine. Nešto više od polovine studenata BU ispuni uslov, koji za ovu školsku godinu iznosi najmanje 48 bodova. U Evropi je prolaznost oko 80 odsto, ali sa svim položenim ispitima.
Izmenama zakona, sa kojima su se saglasili i predstavnici studenata, predviđeno je da se na budžet ne mogu upisati svi koji su ispunili uslov, već samo oni koji se rangiraju u okviru zakonske kvote od 20 odsto u odnosu na broj budžetskih studenata. Tako, ako je Vlada odobrila kvotu od 500 budžetskih indeksa za brucoše, u drugu i ostale godine može da se upiše još dodatnih 100, odnosno 600 ukupno.
- Ni u mnogo bogatijim zemljama od naše, ne školuju se svi studenti o trošku države - kaže prof. dr Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu. - U svetu je nezamislivo da se upiše godina sa nepoloženim ispitima iz prethodne, a to je kod nas stalna slika. Studiranje se mora shvatiti ozbiljno. Ne može se učiti samo pred ispit, jer se sada vrednuje rad tokom cele godine.
Studenti ističu da im je gradivo teško, da programi nisu rasterećeni nepotrebnih činjenica i podataka, da bodovi nisu pravilno raspodeljeni po predmetima, da profesoori i dalje predaju po principu ekskatedra... Profesori navode da studenti ne idu na predavanja i vežbe, da uče samo pred ispitni rok...
- Krivicu snose i studenti i profesori - smatra Kovačević. - I profesori, kao i studenti moraju više da rade. Moje kolege ne mogu samo održati čas i otići kući, već moraju biti stalno dostupni studentima. Da je moguće sprovesti Bolonju u potpunosti, pokazuje primer Arhitektonskog fakulteta, gde je prolaznost veća od 80 odsto.
Ne odustaju
Oko 200 studenata nekoliko fakulteta Univerziteta u Beogradu blokirao je u utorak više od dva sata saobraćaj ispred zgrade Vlade, tražeći od nadležnih da svima koji imaju 48 i više bodova bude plaćena školarina.
Pošto niko iz Vlade nije odgovorio na njihov zahtev koji su predali prošle nedelje, najavili su radikalizaciju protesta. Prema rečima Marka Pavlovića, iz Organizacionog odbora, narednih dana studenti će početi štrajk glađu ispred Vlade Srbije, uz kako je rekao, učešće većeg broja akademaca. Studentski protest izazvao je totalni kolaps i ogromne gužve u saobraćaju.
Malo novca za sve
Po izdvajanjima za obrazovanje od oko 3,5 odsto od bruto nacionalnog dohotka, Srbija je na dnu lestvice evropskih zemalja. Više od 95 odsto budžeta za prosvetu koristi se isplatu plata zaposlenih u svim školama i na fakultetima.
U proseku, za jednog budžetskog studenta, država izdvaja godišnje oko 90.000 dinara. Iznosi, naravno zavise od vrste studija, pa je na društvenim fakultetima to oko 80.000, a na tehničkim oko 150.000 dinara.
B. Borisavljević
