Izvor: Politika, 16.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
A od EU milijarda
Do kraja ovog meseca Srbija će, kako saznaje "Politika", potpisati okvirni sporazum sa Evropskom komisijom o korišćenju evropskih pretpristupnih fondova, koji će našoj zemlji omogućiti da u naredne tri godine bespovratno dobije gotovo milijardu evra iz evropske kase. Taj sporazum, zapravo, otvara vrata našim predstavnicima da, u martu 2008. godine, potpišu i ugovor koji će omogućiti da ta sredstva zaista i stignu do naše zemlje. Ukoliko, pak, Vlada Srbije ostvari svoj naum i sledeće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godine zemlja stekne status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, mogli bismo, tvrdi za naš list Gordana Lazarević, pomoćnik ministra finansija, da dobijemo čak trostruko više novca iz evropskog budžeta. Dakle, i tri milijarde evra.
Naime, zahvaljujući tom statusu stizalo bi nam znatno više novca iz Brisela, jer bi Srbija, tada, mogla da koristi svih pet komponenti Instrumenta za pretpristupnu pomoć, fonda IPA, iz kojeg se, inače, do 2013. godine, pruža pomoć potencijalnim kandidatima i zemljama kandidatima za članstvo u EU, a što bi, prema rečima naše sagovornice, zaista predstavljalo snažan "motor" našeg budućeg razvoja.
Da bi tako zaista moglo da bude potvrđuju i primeri nekih zemalja koje su se "preporodile" nakon sticanja statusa kandidata. Recimo, Poljska, za koju Lazarevićeva kaže da je samo u prvoj godini svog kandidatskog statusa dobila 860 miliona evra iz EU.
U ovom trenutku, Srbija, koja je (uz Albaniju, BiH i Crnu Goru), potencijalni kandidat za članstvo, ima, međutim, pravo da koristi samo deo iz fonda IPA, i to sredstva namenjena za pomoć tranziciji i izgradnji institucija, kao i za prekograničnu saradnju. Na osnovu toga, godišnje nam stiže oko 200 miliona evra.
Gordana Lazarević detaljnije objašnjava i strukturu evropske pomoći koju možemo da očekujemo i navodi da ćemo u naredne tri godine, ne budemo li se popeli stepenicu više na putu evropske integracije, dobiti 572 miliona evra iz. "direktnog, nacionalnog programa IPA" i oko 400 miliona evra, na osnovu regionalne saradnje, što približno iznosi pomenutih milijardu evra.
Zemlje kandidati za evropsko članstvo, a to su danas Turska, Hrvatska i Makedonija, imaju, međutim, pravo da koriste i "pravi novac", kako kaže Srđan Majstorović, zamenik direktora Kancelarije vlade Srbije za pridruživanje EU. Novac iz, nama sada nepristupačne, preostale tri komponente fonda IPA namenjen je, prvo, regionalnom razvoju dotične zemlje, zatim razvoju njene poljoprivrede i razvoju sela, i na kraju, razvoju domaćih ljudskih potencijala.
Inače, ni potencijalni kandidati ni oni koji su ih prevazišli u evropskoj integraciji ne mogu novac da dobiju ako Evropskoj komisiji nisu prethodno podneli predloge projekata za koje će novac biti utrošen.
Srbija je za ovu godinu podnela niz projekata koji će se finansirati iz programa IPA, između ostalog, i za razvoj opština, za neke uštede u energetici i za obrazovanje mladih naučnika.
Rok za podnošenje predloga projekata koji bi bili finansirani iz evropskog budžeta za sledeću godinu je kraj februara, saznajemo od Gordane Lazarević. U međuvremenu, ovde treba da budu planirana i sredstva za sufinansiranje takvih zamisli, jer Evropska komisija traži i učešće države u realizaciji projekata koje podržava, a obično se to učešće kreće od 15 do 20 procenata.
[objavljeno: ]
