Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Dec.2010, 13:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Јеремић: Тачи без будућности после извештаја СЕ

МОСКВА -

Министар спољних послова Србије Вук Јеремић изјавио је данас у Москви да косовски премијер Хашим Тачи нема политичку будућност након што је у извештају известиоца Савета Европе Дика Мартија доведен у везу са организованим криминалом.

"Не знам какву то будућност >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ова особа има ако се узме у обзир извештај о истрази Савета Европе о његовом учешћу у шверцу хероина, трговини људима и људским органима и његове улоге као вође једне од најорганизованијих криминално-мафијашких кланова на Балкану", рекао је Јеремић, пренео је Ројтерс.

Вук Јеремић је рекао да тај извештај на најбољи начин осликава шта је Косово данас и ко су људи који предводе институције на Косову.

Он је рекао да су и Србија и Русија раније покушавале да свету скрене пажњу на то ста се дешава на Косову.

"Али, након овог извештаја, мислим да је заиста дошло време да цивилизовани свет престане да окреће главу од страшне реалности Косова", рекао је шеф српске дипломатије, додајући да је дошло време и да се озбиљно приступи решавању косовског проблема.

На питање новинара да ли је тачно да ће се наредне недеље срести с премијером Косова Хашимом Тачијем, он је казао да "нема никакве планове за сусрет с тим човеком".

Лавров: Русија озбиљно забринута због извештаја СЕ

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров изјавио је данас у Москви да је Русију "веома озбиљно забринула" информација о садржају извештаја Савета Европе о Косову, и позвао да садржај тог документа буде познат широкој јавности.

"Подаци о трговини људима појавили су се доста давно, а потом је, како разумем, урађена професионална истрага. Садржај тог документа не сме да остане затворен за јавност", рекао је Лавров на конференцији за новинаре после разговора с министром спољних послова Србије Вуком Јеремићем.

Он је подсетио да су постојали случајеви када су извештаји о неким догађајима на Балкану били заташкавани или скривени од јавности. Навео је као пример извештај финских патолога који су истраживали догађаје у селу Рачак 1999. године, а који су били увод у НАТО агресију на тадашњу СРЈ.

Лавров је рекао да тај извештај још није објављен и да је зато потребно да медији имају слободан приступ извештају Савета Европе, јер је реч о "веома озбиљним стварима".

"Ако се информације из извештаја потврде, онда је реч о злочинима против човечности", рекао је Лавров и изразио наду да новинар који је први објавио извештај неће бити гоњен кривично или на неки други начин.

ЕК: Чекамо Мартијеве доказе за оптужбе о Тачију

Европска комисија је данас саопштила да је потребно да известилац Савета Европе Дик Марти поднесе опипљиве доказе о тврдњама да је косовски премијер Хашим Тачи починио ратне злочине да би о томе даљу истрагу покренуо Еулекс.

Како је саопштено у Бриселу, "Европска комисија прима на знање крајње озбиљно све оптужбе за организовани криминал и ратне злочине".

Додали су да је "борба против организованог криминала апсолутни приоритет и обавеза свих западнобалканских земаља, а то исто важи и за Косово".

Портпаролка ЕК Маја Коцијанчич је на конференцији за новинаре рекла да су два одвојена процеса оптужбе Савета Европе и питање изборног процеса на Косову и могућности да Хашим Тачи, упркос тешким оптужбама за злочине, поново буде премијер Косова.

Она је тако одговорила на опаску да се у Мартијевом извештају каже да је Тачи "недодирљив" и под заштитом САД и других земаља које су признале Косово.

Европски дипломатски извори упућени у деловање Еулекса пренели су агенцији Бета да "на Косову ништа није затворено, ниједан случај и све може бити поново покренуто ако се добију чврсти докази".

ЕУ узима "крајње, крајње озбиљно и ове тврдње (Савета Европе), али је Еулекс мисија владавине права, а не мисија с политичким мандатом".

А, како је рекла портпаролка ЕК Маја Коцијаничич, "ако господин Марти има било какве опипљиве доказе, позивамо га да их преда надлежним властима које даље могу на том основу поступити".

Новинари су затражили објашњење ко су те надлежне власти и да ли је Европска унија покушала да и директним контактима с Приштином разјасни нешто што је "очигледно крајње тешка оптужба коју је изнела веома уважена међународна организација као што је Савет Европе".

Маја Коцијанчич је одговорила да је Еулекс мисија владавине права која има мандат и за истраге ратних злочина и која је за то надлежна.

Она је додала да су у прошлости и УНМИК и Хашки суд истраживали те злочине, конкретно трговину људским органима, укључујући случај "жуте куће" у Албанији, "па су некад нађени, а некад нису нађени докази", а тако је и са истрагама Еулекса.

Маји Коцијанчич је постављено питање да ли је Еулекс, а ако није зашто, имао увид у оно што износи Дик Марти, а то су подаци о злочинима трговине органима убијених Срба које су током десет година сакупиле обавештајне службе САД, Велике Британије, Немачке, Италије и још неких земаља и НАТО-а.

Она је узвратила да су те наводе о злочинима истраживали претходно и УНМИК и Хашки суд, а сад и Еулекс, да је било неких доказа, али не и довољно да се крене у судске поступке.

Извештач Савета Европе, напоменули су новинари, даје и "политичку тврдњу да је Тачи недодирљив зато што има заштиту САД и других земаља које су признале Косово, па да ли је тачно да је недодирљив?"

Одговор представнице за штампу Европске комисије био је да су "питања организованог криминала и ратних злочина део редовног дијалога са свим странама на Западном Балкану".

На инсистирање новинара да ли у оваквим околностима и с обзиром на тако тешке оптужбе за злочине, Тачи може и даље бити виђен за премијера Косова, представница за штампу Европске комисије је поновила позив Мартију да поднесе опипљиве доказе за то ако њима располаже.

Замољена да каже да ли Тачи, пре него што буде доказано да су оптужбе о његовим злочинима евентуално без основа, може за ЕУ бити и даље кандидат за новог премијера у Приштини, она је поновила да су и за Косово јасне обавезе које стоје у процесу проширивања ЕУ.

И додала да кад је реч о новом мандату Тачија као премијера, то није ствар Европске комисије, "која очекује да ће изборни процес на Косову бити окончан на темељу закона и међународних стандарда".

Ако Марти има доказе, нек их предочи надлежнима, поновила је Маја Коцијанчич.

На питање да ли Еулекс, као што наводи Марти, има проблема у сарадњи с приштинским властима и Албанијом око истрага, она је узвратила да Еулекс "уопште нема лаке задатке" и рекла да се о томе новинари обрате Еулексу у Приштини.

На питање да ли је Европска комисија о тим тешкоћама у сарадњи Еулекса разговарала с властима у Тирани, јер је Албанија међу могућим кандидатима за чланство у ЕУ, одговор портпаролке ЕК је гласио да је у извештајима Комисије јасно предочено да борба против организованог криминала и ратних злочина приоритетна обавеза свих земаља у процесу придруживања.

Врло озбиљне оптужбе

Генерални секретар Савета Европе Торбјорн Јагланд изјавио је данас да све тврдње известиоца Савета Европе Дика Мартија о илегалној трговини људским органима на Косову не би смеле остати без одговора.

Јагланд је у саопштењу оценио да Мартијев извештај садржи велики број врло озбиљних оптужби.

"Забринут сам због импликација и сматрам да те тврдње не би требало да остану без одговора", нагласио је Јагланд.

Према његовим речима, оне би требало да буду потврђене или оповргнуте озбиљном кривичном истрагом.

"Зато позивам све надлежне власти, укључујући међународне, да учине све што могу како би утврдиле истину", изјавио је Јагланд.

Писања "Гардијана"

У извештају у који је "Гардијан" имао увид наводи се да се Тачи налазио на челу групе која се бавила трговином људским органима, дрогом и оружјем.

Такође је истакнуто да су "Тачи и други чланови 'Дреничке групе' у обавештајним извештајима доследно именовани као 'кључни играчи' у косовским структурама организованог криминала, 'налик мафији'".

На тек одржаним изборима, Тачијева странка Демократска партија Косова освојила је највише гласова, али недовољно за самостално формирање владе.

Београдски центар тражи енергичну истрагу

Београдски центар за људска права затражио је данас од Албаније, косовских власти, албанских лидера и представника међународне заједнице који учествују у управљању Косовом, енергичну истрагу о починиоцима и налогодавцима трговине органима, њихово кажњавање и откривање пуне истине.

У саопштењу је наведено да је тај центар "згрожен поузданим открићем да је током 1998. и 1999. године у Албанији и на Косову било трговине људским органима, по налогу и уз надзор неких вођа Косовске ослободилачке армије, а сада активних политичких делатника на Косову".

Притом је наведено да су органи принудно узимани "како Албанцима тако и неалбанцима на територији Косова и Албаније", ради продаје купцима у иностранству.

Известилац Савета Европе Дик Марти означио је лидера Демократске партије Косова Хашима Тачија као "кључног играча" у групи која се бавила трговином људских органа, дрогом и оружјем.

Тачи је у Мартијевом извештају, који је пренео британски "Гардијан", означен као "бос" криминалне мреже која је почела да делује после рата 1999. и од тада имала утицаја на власт.

"Тајмс": Тест за легитимитет нове државе

Лондонски "Тајмс" данас пише да би извештај Дика Мартија о гангстеризму на Косову могао да подрије легитимитет нове државе, јавља Би-би-си (BBC).

Мада је независност Косова неповратна, пише лист, извештај ће ставити тачку на романтично виђење рађања нове нације.

На Косову је дошло до крваве борбе за власт међу косовским Албанцима која је произвела читаву нову генерацију жртава и насилника, пише лист.

Запад је одлучио да зажмури, а слика српске агресије и албанске невиности послужила је, додаје Тајмс, као погодна позадина за суђење Слободану Милошевићу у Хагу.

САД, Велика Британија и друге присталице независног Косова свесно су игнорисале криминалне активности Хашима Тачија јер је новом ентитету био потребан јак вођа а он је био идентификован као такав још током преговора у Рамбујеу, пише лист.

Сада ће се поставити питање, како пише "Тајмс", колико је он помоћи добио од Вашингтона и других престоница да би се преобразио из побуњеника у политичког вођу.

Прави тест за легитимитет Косова биће спремност нове државе да позове господина Тачија и друге истакнуте политичаре на одговорност, пише лондонски "Тајмс".

Одаловић: Очекујем и да власт у Албанији отоври истрагу

Председник Комисије Владе Србије за нестале Вељко Одаловић изјавио је данас да очекује да ће извештај о трговини органима који је поднео известилац Савета Европе Дик Марти покренути мере која ће до краја расветлити дешавања на Косову, поготово после доласка међународне мисије.

Веома је значајно то што је Марти у извештају који је "потврдио најцрње слутње да су се такви монструозни злочини дешавали", "направио и анализу свих дешавања и врло јасно лоцирао потенцијалне извршиоце", казао је Одаловић агенцији Бета.

Он је истакао да "све то не може да се заврши само на извештају".

Према његовим речима, истина о "жутој кући" на северу Албаније у којој су вршене операције над заробљеницима, важна је не само за породице несталих већ и за расветљавање свих дешавања на Косову и Метохији, поготово после доласка међународне мисије у Покрајину.

"Очекујем и да ће власти у Албанији отворити истрагу, да ће међународна истрага коју би Албанци требало да прихвате, закључити цео случај, јер то питање не сме бити без одговора", казао је Одаловић.

Истрага и све што може да пружи дефинитивне одговоре важно је и за међународно право и за правду, јер породице имају право да сазнају истину, као и да добију одговоре које одговоран за злочине који су над њима почињени.

Одаловић је додао да је расветљавање догађаја важно и за враћање поверења у међународне институције од којих породице несталих већ 11 година чекају одговор.

Извештај Дика Мартија о нелегалној трговини људским органима на Косову требало би да буде усвојен у четвртак на састанку Комитета за правна питања и људска права Парламентарне скупштине Савета Европе (ПС СЕ) у Паризу.

Особе из Тачијевог блиског окружења у извештају су оптужене да су после рата заробљенике с Косова тајно пребацивале у Албанију, где је, како се наводи, неколицина Срба убијена ради пресађивања бубрега који су продати на црном тржишту.

Еулекс ће пажљиво проучити Мартијев извештај

Еулекс је данас саопштио да ће размотрити наводе изнете у извештају о нехуманом поступању према људима и нелегалној трговини људским органима који је за Комитет за правна питања и људска права Парламентарне скупштине Савета Европе начинио Дик Марти.

"Пажљиво ћемо проучити овај извештај", рекао је заменик шефа Еулекса Енди Спаркс за агенцију Ројтерс.

Спаркс је додао да би Еулекс "свакако волео да добије нешто формалније (од Мартија) како би могао да поступи у складу са тим", уколико постоје конкретни докази.

Куда иду отети органи?

Извештајем специјалног известиоца Савета Европе Дика Мартија о злочинима над косовским Србима и прошломесечним разбијањем организоване криминалне групе у Приштини која се бавила илегалним трансплантацијама потврђене су сумње да су Косово и Албанија идеалан "пословни амбијент" за трговце органима.

У оба случаја кривци су локализовани, иако још нико није осуђен, али је мало речи било о примаоцима услуга ратних злочинаца и криминалаца који су се на најбруталнији начин богатили на туђој несрећи.

Стручњаци су сагласни да илегалне трговине органима не би ни било да нема оних који су спремни да плате десетине хиљада евра и да при том не питају за порекло органа који ће им бити пресађен, а експертске групе, попут "Органс воча", констатују да је клијентела илегалне трговине органима најбројнија у Западној Европи, САД и на Блиском Истоку.

Патолог Зоран Станковић је уверен да су, ако су информације о убијању отетих Срба на северу Албаније тачне, купци извађених органа морали бити унапред уговорени, односно да су органи практично вађени по поруџбини.

Станковић је агенцији Танјуг објаснио да самом пресађивању органа мора претходити веома сложено лабораторијско имунолошко испитивање, како би било утврђено да ли ткиво органа који се пресађује одговара примаоцу.

То, према његовим речима, подразумева постојање релативно велике мреже медицинских и биолошких стручњака, озбиљну логистику, будући да органи морају бити пресађени за само неколико сати, као и опрему и услове који не могу бити створени у некој импровизованој амбуланти.

"На основу онога што сам ја видео, такозвана Жута кућа је могла бити само место где су ти људи били затворени пре узимања органа, а узимање органа је сигурно, ако га је било, обављано на неком другом за то адекватнијем месту", рекао је Станковић.

Извесно је, дакле, да је иза Дреничке групе ОВК, којој Дик Марти приписује одговорност за трговину органима Срба у Албанији, морала постојати веома добро организована међународна криминална група која је уговарала клијенте, обезбеђивала услове за вађење органа као и њихов транспорт, вероватно авионом или хеликоптером, до коначних корисника.

Илегални трговци органима су, уверен је Станковић, морали имати и неку врсту административне подршке, будући да је порекло илегално прибављених органа морало да буде прикривено фалсификованом документацијом.

Хирург Клиничког центра Србије Драго Милутиновић објаснио је да извађени бубрег мора да се пресади најкасније 24 сата после операције, а срце за шест сати, под условом да постоје ваљани услови за чување органа.

"Пресађивање се не може извести у некој импровизованој ординацији. Ту би требало да буде цела екипа, цела једна бригада људи у то мора бити укључена. Потребно је да се имају добре, стерилне операционе сале, операционо светло, аспиратор, анестезија, читав низ помоћних средстава, леда, перфурзије, многи инструмената", рекао је Милутиновић Танјугу.

О томе колико уносна може бити међународна трговина органима сведочи случај недавно раскринкане групе лекара који су на једној приватној клиници у Приштини нелегално вадили органе донора из сиромашних земаља и потом их продавали богатој клијентели широм света.

Тужилац Европске уније на Косову Џонатан Рател јуче је, на почетку суђења седморици оптужених, изјавио да су они били чланови разгранате међународне криминалне мреже, што потврђује и чињеница да су међу окривљенима и турски и израелски лекар Јусуф Сонмез и Моше Харел.

Рател је у Окружном суду у Приштини рекао да су те особе, укључујући бившег званичника Министарства здравља на Косову, сиромашним људима из Молдавије, Казахстана, Русије и Турске обећавали до 20.000 долара за органе.

Они који су те органе добијали, укључујући пацијенте из Канаде, Немачке, Пољске и Израела, плаћали су од 110.000 до 137.000 долара, казао је Рател, истичући да жртвама новац никада није исплаћен.

Међународни активисти који се боре против трговине органима упозоравају да ће ту илегалну активност бити немогуће сузбити док год постоји велика диспропорција између броја добровољних донора органа и оних који се налазе на листама чекања.

Према подацима документационог центра "Органс воч", формираног при америчком универзитету Беркли, у последњој деценији је у САД број донора органа порастао за само 33 одсто, док се број оних који се налазе на листама чекања за пресађивање у истом периоду повећао за 236 одсто.

Исти документациони центар бележи да су неки од глобалних центара илегалне трговине органима Индија, Бразил и Турска, а да на сталну потражњу за нелегално прибављеним органима у великој мери утиче чињеница да у многим државама арапског света и у Израелу због религијских разлога није дозвољена трансплантација органа са пацијената код којих је констатована мождана смрт.

Иако је трговина виталним органима најисплатљивија, "Органс воч" констатује да је веома лукративна и трговина невиталним ткивима и костима које се нелегално уклањају са кадавера и потом продају клиникама за пластичну хирургију, ортопедима и стоматолозима широм света.

Примера ради, та организација је утврдила да је 2002. године из једне банке ткива у Јужној Африци стотине нелегално прибављених Ахилових тетива по цени од двеста долара продато једном америчком бизнисмену, након чега је свака од тетива препродата клиникама у САД и иностранству по цени од 1.200 долара.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...