Izvor: Blic, 25.Nov.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvi rođendan „pežoa 308”
„Pežo 308” je tačno godinu dana prisutan na srpskom tržištu i zaslužio je da se ponovo nađe na testu „Blica”. Jednako popularan i tražen kao prvog dana, naslednik 307 se ugodno pozicionirao u uvek živom i pretrpanom C segmentu. Francuzi su odavno prihvatili istinu da se prosečan kupac prvo vezuje za izgled automobila i zato s ponosom ističu atraktivan dizajn „pežoa 308”.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Na test sam od kompanije „Verano motors” dobio model sa 1,6-litarskim motorom od 120 KS, koji je u odnosu uloženo-dobijeno pravi izbor. Bazni benzinac 1.4 (95KS) je ruku na srce preslab, 1,6-litarski turbo sa 150 konja je opet prejak, dok je dizelska ponuda preskupa i neisplati se. Agregat je nastao u saradnji grupacije PSA i BMW-a, ali ne može da se pohvali sportskim karakteristikama. Njegove vrline su elastičnost (obrtni moment od 140 Nm isporučuje se u rasponu od 2.000 do 6.000 o/m), skromna potrošnja i niska emisija štetnih gasova.
Na putu od Beograda do Divčibara i nazad (270 kilometara) u proseku je trošio 7,2 litra benzina, uz prosečnu brzinu od 58 kilometara na sat. Ekonomičan ritam lako se hvata i održava, ali je za preticanje kamiona na Ibarskoj magistrali potrebno isuviše često koristiti menjač.
Sa upaljenom klimom u akciju obilaženja se kreće spuštanjem u treći stepen prenosa, kada kazaljka obrtomera ozbiljno počinje da beži udesno prema crvenoj zoni (6.000 obrtaja u minuti). Potrošnja progresivno raste, ali je srećom motor veoma tih. Takođe, i zvučna izlolacija je izvrsna, tako da putnici bez naprezanja mogu da uživaju u muzici.
Petostepeni ručni menjač je precizan, međutim ima prilično dugačak hod, koji zna da iritira prilikom čestih šaltanja. Šteta je i što se u „Pežou” nisu odlučili za menjač sa šest brzina, ali je u isto vreme jasno da svaka egzibicija košta, i to skupo. Potrošnja u gradskoj vožnji je oko devet litara.
Veliki pomak u odnosu na „pežo 307” napravljen je po pitanju voznih karakteristika. Da ne znate da ste u „pežou”, lako biste mogli da pomislite kako ste za volanom nekog od nemačkih predstavnika u „golf” klasi. „Tristaosmica” je stabilna, odlično upravljiva i u kabini se gotovo ne osećaju vibracije pokupljene s puta. „Pežo 308” je napravljen čvršće i kompaktnije i sasvim se dobro snalazi na lošim podlogama regionalnih puteva. Naravno, kao i svaki Francuz, maksimalnu udobnost isporučuje tek na kvalitetnom asfaltu koji je ipak retkost na srpskim drumovima.
Unutrašnjost je urađena prema „Pežoovom” standardu - moderno, dinamično, ergonomski i od kvalitetnog materijala. Prednja sedišta su udobna sa dobrim bočnim ojačanjem, a osećaj prostranosti povećava iskošena instrument tabla. Komande su na dohvat ruke, dok su instrumenti veliki i čitljivi. Mali minus je što kožom obloženi volan (doplata 180 evra) kao standardna oprema dolazi tek od četvrtog nivoa opreme „premium pack”, kao i radio CD uređaj koji čita mp3 format (doplata 270 evra).
Gepek je zapremine 430 litara i obaranjem zadnjih sedišta (deljiva 60/40) može da se poveća na ogromnih 1.400 litara. Zapremina rezervoara je 60 litara.
Cena testiranog modela sa „premium” opremom (automatski klima uređaj, bord kompjuter, ABS, prednje bočne vazdušne zavese, svetla za maglu, elektro podizači svih prozora...) je 19.630 evra. Klima (manuelna) kao standard se ugrađuje od drugog nivoa opreme „confort pack” (cena 18.480 evra).
Na dizajn „pežoa 308” nisam trošio reči jer je neprolazan i uvek će izgledati kao da je deo „poslednje kolekcije”. Takav je slučaj bio sa modelom 307, pa nema razloga da sumnjamo u dugovečnost za broj većeg „Pežoa”.
