Izvor: Večernje novosti, 26.Sep.2013, 00:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Odlazak Bate Pežoa: Kafana s pet miliona gostiju

EJ, kolika bi to kafana morala da bude da bi smestila svih pet miliona gostiju koliko ih je u svom boemskom životu ugostio u svojim birtijama Bata Pežo. Ne bi to bila kafana, već država. Sa opipljivom setom, govorili su u sredu vremešni Novosađani, svesni da je preseljenjem u nebesku legendu Đorđa Stanisavljeva, svima znanog po nadimku Bata Pežo, u utorak preminuo i >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << boemski život u Srpskoj Atini. Legenda ugostiteljstva, čovek kroz čije kafane su četiri decenije defilovale najveće zvezde naše književnosti, politike i estrade, označio je lični fajront u 76. godini. Vest o njegovoj smrti, na svom FB-profilu, objavila je njegova ćerka Ivana Stanisavljev. Potom je jedan Batin prijatelj postavio na „Jutjub“ legendarni hit čupavaca iz Liverpula „Jestrdej“, omiljenu Batinu pesmu. Ispraćaj dostojan poslednjeg boema koga vreme nikada nije uspelo da pregazi. Svoj čuveni „kafanizam“ da kafanu, a on ih je imao četiri, ne čine zidovi nego ljudi, dopunio je pre nekoliko godina „internetskim prilogom“: - Kafana je kao internet, razmena informacija, umrežavanje...ZBUNJENI ANDRIĆ MUDROG Andrića Bata je uspeo da zbuni svojom ispovešću kako je u školi zaradio lošu ocenu zato što je za njegovu priču „Zeko“ umesto referata jednostavno napisao: „Priča je očajna.“ Nobelovac se najpre zbunio, a onda nasmejao i obećao da nikada više takvu priču neće napisati. Posle nekoliko neuspelih relija, pre pola veka Bata je „parkirao“ svoj „pežo 203“ pred dvorcem Dunđerskih u Čelarevu. Bila je to njegova prva kafana. Nazvao ju je „Dvorac kod Bate“. - Svi moji nazovi poslovni uspesi nastali su posle mojih propalih poduhvata - poveravao se svojim gostima Stanisavljev. - Prvi propali poduhvat bio je pokušaj studija medicine na nagovor mog oca koji je pošto-poto želeo da ima sina doktora. U tim razgovorima otkrio je da je svoju prvu kafanu otvorio zahvaljujući svom prijatelju, koji je tih dalekih šezdesetih bio zidar u Čelarevu. On ga je pozvao da vidi dvorac Dunđerskih. - Kad sam čuo priču o lepoj Lenki kojoj je Laza Kostić posvetio pesmu „Santa Maria della Salute“, zamislio to romantično vreme, pomislio sam kako se nijedna budala nije dosetila da otvori ovde restorančić. I, eto, otvorio sam ga ja. Bio je to jedan od prvih privatnih restorana u Vojvodini, pa i u Srbiji. A bio je baš na putu Titu, koji je rado išao u svoju obližnju oazu „Karađorđevo“. Za njim je išla i svita, glumačka i estradna, da zabavi Starog u tim časovima odmora. Kada bi obavili „zadatak“, svi oni su navraćali kod Bate, da se opuste i razgale. S naročitim guštom voleo je da prepričava kako je za otvaranje te svoje kafane okupio tadašnji „krem“, poslao visokim zvanicama pozivnice, a onda ih sve nagovorio da konobarišu. - Kafana je institucija koja ima svoj životni vek, a svaka moja kafana bila je za mene izazov - govorio je Stanisavljev, pod čijim vođstvom su se nadaleko pročule i kafane „Madera“, „Čarda“ i na kraju „Taverna sat“ na novosadskom keju. Sve su one, ipak, nosile isto, nezvanično ime „Kod Bate Pežoa“. A, bilo ih je mnogo, jer su ga poštovali i Borislav Pekić, Borislav Mihajlović Mihiz, Brana Crnčević, Miroslav Antić, Mića Mihajlović... U svojim kafanama ugošćavao je mnoge znamenite ljude. Ovde su sate i sate provodili „filozof“ Mihiz, sarkastični Brana Crnčević, škrt na rečima Ivo Andrić, pričljivi Branko Ćopić, uzdržani Miloš Crnjanski, razmetljivi Stane Dolanc,šeret Zoran Radmilović. Miku Antića i Draška Ređepa ubrajao je Bata u svoj „dragoceni inventar.“ Poslednje godine života Bata Pežo proveo je u penziji i uživao u druženju sa unucima, a svoju kafanu „Taverna sat“ prepustio je ćerki i zetu. On je tu dolazio samo da uživa. Nekoliko dana uoči smrti poverio se jednom prijatelju: „Osećam da ću uskoro trajno parkirati svoj pežo“. CRNJANSKI, VISOK I PLAV U brojnim ispovestima Bata je rado pričao i kako je o Crnjanskom dugo mislio da je visok i plav, te da ima moćan glas. - Puno sam ga čitao, voleo sam njegov stil, ali kad sam ga upoznao, shvatio sam da je mrgud od čoveka. Kada mi je, onako suvonjav i istegnut, prišao i predstavio se, nisam mu poverovao. Rekao sam: „Ma hajde, molim te, Crnjanski je visok, lep i plav!“

Nastavak na Večernje novosti...