Izvor: Kurir, 22.Sep.2010, 01:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
AUTOMOBILSKI DIZAJNERI NA MUCI
Danas vlada hiper-produkcija u proizvodnji automobila i dizajnerima je sve teže da osmisle nešto novo i originalno. Oblici vozila budućnosti drastično će se promeniti u narednih nekoliko decenija. "Astra" i "insignija" trenutno su lideri u dizajnerskom napretku, kaže Marko Luković
Marko Luković je dizajner čijoj se genijalnosti svet pokorio 2001. godine, kada je pobedio na Pežoovom međunarodnom konkursu. Tada je zadivio elitu kreativaca konceptnim automobilom " >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << pežo munster", predviđajući da će "stići" u realnost biti 2021. godine! Devet godina kasnije Marko je magistar industrijskog dizajna, profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu - Odsek industrijski dizajn.
Beograđanin je, i ima 32 godine. U galeriji "Singidunum" u Knez Mihailovoj ulici u toku je njegova samostalna izložba pod nazivom "Dizajn - buduća realnost". U razgovoru za Kurir otkriva viziju budućeg dizajna automobila i pravcu u kome treba da se razvija tehnologija vozila.
Koja je tema aktuelne izložbe?
- Tema i naziv izložbe je "Dizajn - buduća realnost" i prikazuje presek dizajnerskih realizovanih radova koje sam stvarao u proteklih 10 godina za domaće i strane klijente u oblasti auto dizajna, dizajna proizvoda i ambalaže, grafičkog i veb-dizajna.... Uporedo, izložene su i futurističke dizajnerske studije i nagrađivani radovi u svetu i kod nas.
Kako vidiš današnji dizajn automobila?
- Danas vlada hiper-produkcija u proizvodnji automobila i dizajnerima je sve teže da osmisle nešto novo i originalno za serijsku proizvodnju.
U kom smeru treba da napreduje dizajn i automobilska tehnika?
- Sada je već sigurno da ćemo se uskoro voziti u ekološkim automobilima na električni pogon, a nova tehnička rešenja u unapređenja navigacionih sistema u vozilima će zasigurno doprineti da se arhitektura vozila vremenom menja. Mislim da će se oblici vozila budućnosti drastično promeniti u narednih nekoliko decenija.
Ja sam u svojoj najnovijoj viziji letećeg hibridnog motorcikla "Munrajder" (MOONRIDER), koja je takođe izložena, na svoj način predvideo kako bi mogao da izgleda prevozno sredstvo budućnosti.
"Munrajder" (mesečev jahač) je futuristički hibrid koji se vozi kao motorcikl, ali ujedinjuje i lična leteća mašina. Poseduje električni pogon sa nultom emisijom kao i moćni plazma-mlazni motor za režim letenja (plasma-jet). Ova vrsta motora bi u budućnosti mogla biti zamena za današnje turbo-mlazne motore.
Mesečev Jahač je napravljen od laganih, ali superčvrstih kompozitnih materijala. Dva prednja tandem-točka se pokreću pomoću elektromotora, a energija se prikuplja u solarnim ćelijama na prednjem-gornjem delu-haubi.
Gde treba da stoji granica između konceptnih i futurističkih, kao i automobila za svakodnevnu upotrebu?
- Granica se sama po sebi postavlja, a to su tehnički i homologacini propisi koji svaki auto mora da ispoštuje da bi uopšte mogao da izađe na tržište.
Na koji način pravilno spojiti retro i moderno i kako odrediti vremenski period kada stilski ciklus treba da se ponovi?
- Ta kombinacija može biti dobro prihvaćena jedino ako se neki prethodni model iz prošlosti pokazao kao veoma uspešan. Eksperiment sa retro-savremenim dizajnom je veoma rizična odluka, ali na svu sreću danas viđamo svega nekoliko uspešnih primera, BMW, Mini, VW nova buba, Krajsler PT kruzer i Fijat 500.
Koliko jedan model automobila treba da ide daleko od prethodne generacije u smislu dizajna?
- To zavisi od finalne odluke menadžmenta i dizajn tima kompanije. Uglavnom se proizvođači odluče za veoma blage stilističke izmene i razlike narednog modela, a ponekad ponude veoma radikalan dizajn kao što je na primer poslednja generacija "honde sivik hečbek".
Koja marka automobila, po tebi ima uspešan dizajn?
- Danas prisustvujemo vizuelnoj transformaciji nekoliko evropskih marki - Reno, Sitroen. Opel je jako uznapredovao po pitanju dizajna i sada je lider u klasi, a to pokazuju modeli nove Astre i Insignije.
Tvoja saradnja sa Zastavom?
- Godine 2004. sam redizajnirao model lakog kamiona Eurozeta, koji je u serijskoj proizvodnji, a 2005. sam uradio nov dizajn enterijera za Floridu. Inače, za 50 godina istorije Zastave, ja sam jedini domaći profesionalni dizajner koga su oni angažovali. Uglavnom su do tada na estetici radili njihovi inžinjeri.
Zašto Zastava nije menjala dizajn "juga", "floride", i "stojadina"?
- Verovatno iz finansijskih razloga, pošto celokupan razvoj i ispitivanja jednog novog savremenog automobila košta nekoliko stotina miliona evra, a kad je reč o luksuznijim modelima i više. Dok sam radio sa timovima u Zastavi upoznao sam sposobne mlade inžinjere koji su i tada koristili najsavremenije 3D "Cad" softvere (CATIA), koje su posedovale i firme poput Mercedesa, Forda, Pežoa, i koje je Zastava posedovala. Da je bilo volje i finansija mislim da smo mogli da napravimo sasvim korektan savremena auto.
Postoji li budućnost srpske auto-industrije?
- Danas očigledno da, pod Fijatom, ali za početak kao fabrika koja sklapa postojeće modele iz Italije. Voleo bih da se ovde u Srbiji i počne sa dizajnom stranih modela, u smislu otvaranja odeljenja stilističkog centra. Sigurno bih se angažovao po tom pitanju.
Šta trenutno dizajniraš?
- Letos sam uradio dizajn automobila za 2021. godinu, koji je opet nagrađen u Americi, ali o tome uskoro kada bude zvanično objavljeno. Inače konstantno crtam neke nove modele automobila i drugih proizvoda za svoju dušu, to mi dođe kao relaksacija.
Da li se u Srbiji ceni dizajn?
- Ja sam u svojoj dosadašnjoj 10-godišnjoj karijeri imao sreće i prilike da sarađujem sa firmama čiji je menadžment imao viziju i svest da je dizajn proizvoda jedan od najbitnijih faktora koji donosi prednost na veoma konkurentnom tržištu. Naši proizvođači moraju mnogo više da se okrenu domaćim industrijskim dizajnerima, koji su već dokazali u mnoštvu realizovanih projekata, jer smo mi ti koji smo školovani da napravimo vizuelno atraktivan i dobar proizvod. Srpski dizajn može i mora biti šansa da se pozicioniramo na evropskom, pa i svetskom tržištu. Tome snažno težimo, a ubeđen sam i verujemo da imamo sjajne mlade ljude koji čekaju svoju priliku. Dizajnerske nagrade i priznanja koje naši ljudi osvajaju u svetu su siguran dokaz da imamo sve preduslove da estetski oplemenimo naša radna i životna okruženja.
Koliko u svetu ima uspešnih srpskih dizajnera?
- Petnaestak, iz različitih oblasti dizajna za koje šira javnost zna.
O Marku Lukoviću zna svetska dizajnerska elita. Koji je put do uspeha mladog dizajnera?
- Jedini recept za uspeh je konstantan rad, upornost, samodisciplina, stalno samousavršavanje i nadograđivanje već stečenog obrazovanja. Praćenje svetskih trendova i mogućnost predviđanja istih, što i jeste suština mog posla. Naravno, za sve je to potrebna i veliki umetnički talenat, koji je osnova svega.
Koliko zarađuju najplaćeniji svetki auto-dizajneri?
- Zavisi od veličine kompanije, ako je stalno zaposlen u dizajn centru bilo kog auto-proizvođača, plate se kreću oko nekoliko hiljada evra mesečno (visina zavisi od staža rada). Ako se angažuju najpoznatije dizajnerski studiji poput Pininfarine, Bertone ital dizajna... onda je tu reč o višestruko većim vrednostima razvojnih projekata.
Da li dizajner radi olovkom ili kompjuterom?
- Osnovno početno sredstvo svakog dizajnera i dalje jesu olovka, papir i profesionalni markeri. Znanje i rad u kompjuterskim 2D i 3D programima, se danas podrazumeva, premda su oni neophodni da se ideje pripreme za proizvodnju i profesionalno prezentuju. Mi na fakultetu učimo naše studente i tradicionalnim i kompjuterskim tehnikama projektovanja.
Šta je sa Pežoom i projektom Munster?
- Koncept "pežo munster" (moonster), koji je vizija automobila budućnosti za 2020. godinu, danas živi u muzeju porodice Pežo, u francuskom gradu Sošo, gde je ujedno i fabrika. Svake godine se izlaže u ekskluzivnim galerijama Pežoa u Parizu (na Jelisejskim poljima), Berlinu, Varšavi... Napravljena je i mala kolekcionarska maketa, koja se može videti na mojoj izložbi u Beogradu
Šta trenutno radiš?
- Upravo sam završio dizajn velikog medicinskog uređaja - rentgen za domaću kompaniju "Visaris". Razvoj je u potpunosti rađen u domaćoj okruženju, a samo nekoliko firmi u svetu se bave ovim poslom, poput "Filipsa" i "Simensa"... Uporedo se spremam za početak nove školsku godine na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, Odsek industrijski dizajn.
