Izvor: Danas, 04.Jan.2015, 22:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Majstor japanskog pejzaža
Propustiti „Veliki talas“ u Parizu bilo bi ravno ne videti Mona Lizu u Tokiju. Kacušika Hokusaj (1760-1849) znameniti je japanski grafičar, crtač, bakrorezac i slikar, glavni predstavnik realizma u japanskom slikarstvu. Slikao je scene iz svakodnevnog života i predele.
Ovom, najvećom ikada organizovanom retrospektivom van Japana, objedinjeno je oko 500 radova (koji su prikazani u dva dela). Ogroman budžet, izuzetna >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << umetnička pozajmica, mnoštvo dela, izložba koja spada u „velike ulaze“ i za koju se prvih 45 dana (postavka je otvorena 1. oktobra 2014) čekalo u redu oko tri sata bez karte a dva sa istom, poslednja je svetska, pošto će grafike i crteži od aprila 2015. biti smešteni u muzeju u Tokiju, bez mogućnosti putovanja, zbog osetljivosti na svetlost i zbog godina.
Veliki talas za početnike
Mnogima je poznat „Veliki talas“, ali je manje poznato da su talas i pozadina koja ga okružuje zapravo dve simetrične forme koje se „uzglobljuju“ i imaju suprotne boje (nalik Jinu i Jangu). Manje je poznato i da se slike na Zapadu i u Japanu posmatraju različito i tako zapadnjak, koji vidi sliku sa leve na desnu stranu, ima utisak da su ribarski brodovi skrenuli i zalutali sa pravog puta zbog talasa, dok Japanci, sa desne na levu, vide u stvarnosti lađe koje jurišaju i nadmeću se sa talasom. Treba još znati i da je grafika jedna od prvih japanskih umetničkih dela na kojoj je upotrebljena „pruska plava“, boja koja je po prirodi hemijska i vrlo različita od tadašnjih prirodnih, indigo pigmenata. Konačno, „Veliki talas“ poslužio je i kao osnova za logo marke Quicksilver...
Uticaji
Veze Kacušiku Hokusaja sa Francuskom su višestruke. Najpre, uticao je na zapadne slikare 19. veka čiji je pravac Jugendstil crpeo ideje iz japanske umetnosti, naročito iz njegovih dela. Impresionisti Mone i Pjer Ogist Renoar neka svoja dela bazirali su na Hokusajevim. Edgar Dega, Pol Gogen, Gustav Klimt, Franc Mark, Mone i Van Gog sakupljali su njegova dela. Otuda i nastanak termina zaponizam, koji je započeo kao pomama za sakupljanjem japanske umetnosti, naročito Ukijo grafika. Svetlosno, „talasasto“ kretanje i njihanje kod impresionista svoje poreklo i eho našlo je kod Ukijo umetnika. Umetnici izlaze u prirodu i traže misteriju nematerijalne lepote. Ona je impresionistima i potvrda sopstvene intuicije. Klod Mone slika bez prestanka „Katedralu u Ruanu“ kao Hokusaj „Pogled na planinu Fudži“: oba u pokušaju da iscrpe formu i fiksiraju lepotu trenutka. U pitanju je ista volja u predstavljanju jedne teme u različito doba dana i u raznim vremenskim uslovima - kod Japanaca je to taoistički osećaj za nestalnost, kod zapadnjaka skoro panteistički prikaz prirode gde predeo postaje ličnost koja menja raspoloženja.
Pionir Mange
Osim što je najveći majstor japanske grafike koji u ovu disciplinu uvodi pejzaž kao žanr, koji je ostavio iznenađujuće i raznoliko delo višestrukog talenta i interesovanja, čitav jedan „ploveći svet“ gde sjedinjuje humor i crtačku sigurnost sa vatrom, žestinom i bujnošću pejzaža, Hokusaj obrađuje sve teme i sve domene japanskog društva. Veliki portretista svih žanrova (kurtizane, glumci kabukija, ilustracije popularnih mitova), da bi se na kraju posvetio slavnim grafikama Ukijo i gravuri. Smatra se jednim od pionira mange i posvećuje joj veliki deo svog života. Uradio je antologija krokija u 15 volumena koje je nazvao „Manga“ (manga znači „spontana skica“). Njegove mange su prvobitno predstavljale priručnike za mlade crtače i bile vrsta žive enciklopedije svakodnevnog života u Japanu iz epohe Edo. Epoha Edo je zanimljiva jer su u tom dugom periodu (1603-1868) japanske vlasti rešile da preseku svaki kontakt sa drugim zemljama zbog pojave brojnih hrišćanskih zajednica. U ovom specifičnom periodu japanske izolacije stvarao je Kacušika Hokusaj. Ovaj vodič je pomogao i proslavio više crtača mangi iako još nijedan nije uspeo da ostvari Hokusajevu rečenicu, u želji za savršenstvom kojem je, strpljivo radeći i učeći, stremio celog života: „Kad budem imao 110 godina, nacrtaću jednu liniju i sve će oživeti“ - Hokusajeve su reči.
Ovaj umetnik skromnog porekla živo je učestvovao u širenju japanske umetnosti po celom svetu, da bi ga Francuzi otkrili krajem 19. veka (Edmond de Gonkur i Emil Gale i preko njih i impresionisti). „Veliki talas je jedan simbol i način na koji Japanci vide svoju zemlju i njenu osetljivost sa svim vrstama prirodnih nepogoda: tajfuni, cunamiji, oluje, zemljotresi, poplave... Pomaže da razumemo nestalnost i nepostojanost koja je jedna od karakteristika japanskog senzibiliteta i mentaliteta.
