Izvor: Politika, 10.Feb.2014, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neće pčelari u jednu košnicu
Profesor univerziteta dr Svetomir Stamenković postavio sebi veoma težak zadatak da ujedini četiri pčelarska društva u Čačku
Čačak – Društvo pčelara Čačak, osnovano 1896. godine, izabralo je dr Svetomira Stamenkovića za predsednika, a profesor univerziteta i jedan od vodećih srpskih stručnjaka za zaštitu bilja postavio je sebi za cilj nešto što još nikome nije pošlo za rukom. Da ujedini četiri pčelarska udruženja u Čačku.
– Jedna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pčela ne može da napuni košnicu medom niti opraši hiljade cvetova, ali udružene postižu savršene rezultate. E, da možemo to da usvojimo od njih, da budemo složni kao pčele – kaže dr Stamenković za „Politiku”.
Ujedinjenje društva pčelara Čačak, Čačanske pčele, Matice i Gradca već nekoliko godina je dežurna priča među pčelarima u gradu i okolini, zasad i bez kraja i bez rezultata. Dr Stamenković veli da su izbornoj skupštini DPČ prethodila dva šira pčelarska zasedanja na temu ujedinjenja. Jedno je sazvao gradonačelnik Čačka Vojislav Ilić, drugo profesor dr Drago Milošević kao predsednik Saveta za poljoprivredu Skupštine grada, ali ni oni nisu mogli da ih udruže i slože. Ilić je najavio da će pokušati još jednom, kao sazivač novog sastanka.
– Reč je, ukratko, o neslozi. Nedavno smo bili na pragu dogovora da se spojimo i novo, zajedničko udruženje ponese naziv čačanski pčelari. Ali, onda su iz Čačanske pčele rekli da ne pristaju na pripajanje, već traže da se ujedine na ravnopravnoj osnovi. Nisam isključiv, pa neka sva društva nastave samostalno ukoliko zbilja postoji interes za to. Ali, ovde je potpuno jasno da ovako razjedinjeni gubimo pozicije na tržištu – ističe dr Stamenković.
Momčilo Zarubica, koji u ovom kraju pčelari čak šest decenija, pripada udruženju Čačanska pčela, i ponavlja razlog koji smo upravo čuli:
– Duga je to priča, ne može da stane u jedan novinski tekst. Naše staro rukovodstvo bilo je za pripajanje i oni su zatim pristupili Društvu pčelara Čačak, a mi smo izabrali nove čelnike. Ukratko: ako DPČ ne želi da nas prihvati na ravnopravnoj osnovi, zašto bismo se mi pripajali – veli Zarubica, u ime Čačanske pčele koja je osnovana 1999. godine.
Jedan od najviđenijih pčelara u ovom delu Srbije, Marjan Gojković, kaže nam da mu razmirice među vlasnicima košnica u Čačku liče na političke emisije sa TV, a sam je izabrao originalno rešenje:
– Član sam i Čačanske pčele i Društva pčelara Čačak. Neću da se zameram i raspravljam a hoću da radim sa pčelama i medom jer taj posao volim.
On redovno izlaže i prodaje svoju robu na sajmovima u susednim državama i priča nam da je kilogram meda u Crnoj Gori, ili Hrvatskoj, deset evra. Čak je i na Kosovu i Metohiji 10 evra, samo se u Srbiji prodaje za pet. Ovde nema zajedničkog nastupa na tržištu pa pčelari svedoče kako na čačanskom medu zarađuju drugi. Trgovci ga ovde kupuju za manje od pet, voze na Pešter i tamo prodaju kao domaći za 10 evra. Kupac iz Crne Gore onomad je u Čačku, bez reči, bure od 50 kilograma bagremovog meda platio po sedam evra, jer sigurno neće izgubiti kad ga bude prodavao kod kuće.
– Iako smo jevtiniji od svih u susedstvu, cene meda u Srbiji danas su istorijske, nikad bolje. Naveliko, bagremov se prodaje za 3,7, livadski za tri, suncokretov za 2,1 evra. Zanimljivo je da na kilogram livadski postiže cenu od 600 dinara i skuplji je sto dinara od bagremovog – navodi profesor dr Stamenković.
Po njegovoj oceni, pčelarstvo u čačanskom kraju poslednjih godina tapka u mestu. U osmoj deceniji prošlog veka DPČ je okupljao više od 300 pčelara, a danas sva četiri društva imaju oko 150, pri čemu je DPČ najbrojnije sa 87 članova. Na teritoriji grada danas se održava 6.500 pčelinjih društava, što je nedovoljno za oprašivanje 7.000 hektara voćnjaka, i drugih biljaka koje rastu na još oko 10.000 hektara.
Gvozden Otašević
objavljeno: 11.02.2014.
