Izvor: Blic, 24.Feb.2009, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Atraktivan sportski auto ne mora biti preskup
Ako želite da za pristojan novac kupite automobil, onda je najbolje da sačekate trenutak pre nego što se pojavi nova generacija modela koji ste izabrali. Idealan primer je „opel astra”, čija će četvrta reinkarnacija svetsku premijeru imati u septembru na Salonu u Frankfurtu, dok se prodaja očekuje tek početkom 2010. godine.
Za „Blicov” test izabrao sam dizajnerski zanimljiviju verziju s troja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vrata, koja se od sedana i hedžbeka, osim izgledom, razlikuje i skraćenicom GTC (Gran Turismo Compact). Tri suglasnika u stvarnosti kriju kupe, koji po nekim kriterijumima to i nije, jer recimo vrata imaju okvir. Na drugoj strani, „Porše” svoj novi model „panamera” naziva kupeom iako ima četvora vrata. Sve u svemu, u metroseksualnom 21. veku „opel astra GTC” je kupe, i tačka. Sad mi je krivo što svoj „opel kadet” sa troja vrata, koji je nasledila upravo „astra”, pre 20 godina nisam zvao kupeom već stereotipno „suzom”.
Glatka silueta
„Astra GTC” je svojim oblikom odolela vremenu i jedan je od atraktivnijih automobila na srpskim putevima. Glatka silueta dugo neće izaći iz mode, što potvrđuju „kija pro sid” i novi „reno megan”, na kojima su iskorišćena neka od rešenja zadnjeg dela GTC-a. Jedino koga bi trebalo da se plaši je u stvari nova „astra”. Pogledom spreda, od „astre” hedžbek razlikuje se samo po 15 milimetara nižoj karoseriji. Tako je dobijen sportski izgled, pa ne čudi da je „astra GTC” omiljen automobil među tjunerima. Većih razlika nema sve do B nosača, posle kojeg GTC postaje pravi kupe. U širokom C nosaču krova „urezano” je nisko postavljeno bočno staklo trougaonog oblika. Zadnje staklo je takođe malo i postavljeno je pod oštrim uglom, što vožnju unazad čini gotovo nemogućom. Ipak, za „astru GTC” mnogo je važniji dinamičan izgled, jer problem parkiranja hodom unazad može da se reši kupovinom senzora (200 evra). Delimično su promenjena i zadnja svetla, kao i branik. Testirani model sa „enjoy” nivoom opreme kao standard dolazi sa čeličnim felnama od 16 inča, dok bi za atraktivnije od lake legure trebalo da se doplati oko 600 evra.
Nema pregrada za sitnice
Unutrašnjost je urađena u klasičnom „Opelovom” stilu, koji je konačno promenjen nedavno u novom modelu „insignija”. Komande su nadohvat ruke osim onih za klima-uređaj, koje se i dalje nalaze prenisko. Kada je menjač u neparnim stepenima prenosa, gotovo da ih je nemoguće dohvatiti bez skidanja pogleda s puta. Takođe, premalo je pregrada za sitnice. Instrument tabla je pregledna, sa dva velika (brzinomer i brojač obrtaja) i jednim malim (pokazivač nivoa goriva) okruglim meračima. Temperatura rashladne tečnosti i dalje mora da se kontroliše na osećaj, jer merača nema. Pre kupovine, preporučivo je uložiti dodatna 44 evra za trokraki upravljač obložen kožom. Plastika u većem delu kokpita je mekana, ali se tu i tamo još potkradu tvrdi delovi, koji kvare sveukupno vrlo dobru ocenu. Sedišta pružaju solidnu bočnu podršku, međutim, mogla bi za nijansu da budu udobnija. Audio uređaj je po kvalitetu u rangu C segmenta, ali ne podržava MP3 za koji se doplaćuje 151 evro. Ručni klima-uređaj je standard u paketu „enjoy”, dok se za automatski dodaje 270 evra. Prilazak zadnjoj klupi, kao i kod većine kupea, nije nimalo lagan, ali drugo ne možete ni da očekujete. Prostora za noge (dve osobe) ima dovoljno, što ne može da se kaže i za glavu zbog 2,5 cm nižeg krova od verzije s petora vrata.
Igra s krivinama
Ispod haube testiranog modela nalazio se 1,6-litarski benzinski motor sa 115 KS. On nije čudotvorac već predstavlja idealan izbor za svakodnevnu gradsku vožnju, jer objedinjuje nižu startnu cenu (19.075 evra), jeftiniju registraciju i skromnu potrošnju (u proseku između 8,5 i 9 litara). Recimo „astra GTC 1.6 turbo” sa 180 KS je skuplja za 4.000 evra. Maksimalna brzina je nešto viša od 190 km/h, dok od 0 do 100 kilometara na sat ubrzava za 11,6 sekundi. Oduševio me je i izvrstan zvuk motora pri nižim brojevima obrtaja. Mirne duše mogao bih da se opkladim da je ispred mene, u najmanju ruku, spakovan neki petocilindraš od 200 i više konja. Pohvale za sjajan audio trik. Nažalost, pri višim obrtajima prijatno brundanje se pretvara u buku. Vešanje je tvrdo, što može da zasmeta na lošijim putevima, ali se bez njega GTC ne bi poigravao s krivinama. Upravljač je precizan, dok bi petostepeni ručni menjač mogao da bude i ubedljiviji. Tačnije, vernim vozačima „Opelovih” automobila njegova grubost ne smeta, ali je novajlijama potrebno privikavanje.
Izbor po meri
Savet iz iskustva je da zakažete probnu vožnju kod brojnih „Opelovih” dilera u Srbiji kako biste se upoznali sa „astrom GTC”. Vrlo verovatno je da ćete dobiti i pogodnosti (poklone) prilikom kupovine, jer prodavci žele da se reše modela prethodne generacije, što nas vraća na početak teksta. Sa „astrom GTC” ne možete da pogrešite, samo izaberite motor i paket opreme po vašoj meri.
Revolucija počinje sa „insignijom”
„Opel” je i pored ekonomske krize hrabro najavio da će u naredne tri-četiri godine na tržište izbaciti desetak novih i restilizovanih modela. Revolucija bi trebalo da se bazira na „insigniji”, haj-tek predstavniku D segmenta koji je izabran za „evropski automobil godine”. Prodaja „insignije” počela je i u Srbiji, a cena osnovnog modela (sedan, 1,6-litarski benzinac od 115 KS) je 20.900 evra. Dizelaši se prodaju od 24.500 evra, koliko bi trebalo da se izdvoji za „insigniju 2.0 DTC” sa 110 KS. Novitet na našem tržištu je i gradski automobil „agila” s početnom cenom od 12.000 evra.
