Izvor: RTS, 18.Mar.2012, 09:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Transformacija kapitalizma?
Sve veći broj autora ističe da kapitalističko društvo ne prati ekonomske promene i da previše novca u premalo ruku svima donosi finansijsku nestabilnost. Jedan od direktora "Goldman Saksa" potvrdio je to kada je za "Njujork tajms" otkrio mračne tajne najmoćnije investicione banke.
Ni tri godine nije prošlo kako je kontroverzni Majkl Mur snimio dokumetarni film "Kapitalizam, ljubavna priča" o previsokoj ceni kojom Amerikanci plaćaju ljubav prema kapitalizmu i pohlepi >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kapitalista kao uzroku ekonomske krize, da bi se o istoj temi nedavno debatovalo u Davosu.
Osnivač tog elitnog kluba i njegov izvršni direktor Klaus Švab otvoreno je rekao da kapitalizmu u sadašnjem obliku nema mesta u današnjem svetu.
"Moramo da rešimo pitanje kako da ekonomski rast bude od koristi svima, što podrazumeva i preispitivanje kapitalističkog sistema", istakao je Švab.
Podaci pokazuju da se u svim velikim ekonomijama, uprkos krizi, bogata manjina i dalje bogati na štetu siromašne većine. Selidba kapitala po svetu i špekulacije na globalnom tržištu izazivaju finansijsku nestabilnost svima.
Jedan od direktora "Goldman Saksa", podnoseći ostavku, napisao je da je ta investiciona banka najotrovnije okruženje koje je ikad video, gde klijenti služe samo da bi se na njima zaradilo.
U prošlosti se, međutim, govorilo da se kapitalista može tolerisati samo dok njegova zarada doprinosi društvu, jer je njegovo pretvaranje u profitera udarac kapitalizmu.
Kako objašnjava profesor Kosta Josifidis sa Ekonomskog fakulteta u Subotici kapitalizam je sistem utemeljen na konzumerizmu, što znači da mora da se troši. Zbog toga, prema njegovim rečima kapitalizam ne može dugo da opstane u uslovima stalnih visokih stopa nezaposlenosti.
Ipak, smatra Josifidis, kapitalizam nema alternativu, ali mora biti primeren čoveku, što se može postići samo putem sistemskih i normativnih promena.
Prema njegovim rečima bogati će se menjati samo kad budu shvatili da moraju da se menjaju, jer imaju dovoljno moći i uticaja da taj proces uspore i odgode.
„Pogledajte samo odnos snaga u Američkom Kongresu. Pogledajte kako se republikanci bore da ne daju da se oporezuju oni koji imaju prihode veće od 250.000 dolara", objašnjava Josifidis.
Nezadovoljstvo nepravednim ponašanjem kapitalističke elite širi proteste, ali analitičari ukazuju na to da postojećim pokretima nedostaju čvršća organizacija i ciljevi da bi imali pravu snagu da utiču da u svetu bude manje nepravde.
