Izvor: Politika, 20.Jul.2015, 22:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raspikuća
Ni posle 20 godina država Srbija ne zna šta poseduje od imovine i kolika joj je vrednost. Državna revizorska institucija saopštila nam je javno ono što smo svi pretpostavljali: Vlada Srbije nema kontrolu raspolaganja sopstvenim nekretninama.
Od ukupno oko šest milijardi dinara koliko je, prema podacima Trezora, država prihodovala od iznajmljivanja stanova, poslovnog prostora i garaža u 2013. godini, samo je 852 miliona stiglo do republičke kase. Ostatak je završio na računima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << korisnika.
Krivaca je mnogo. Republička direkcija za imovinu, koja brine od državnoj svojini, uprkos mnogim obećanjima još nije napravila jedinstven registar imovine. Deo krivice je i na neodgovornim korisnicima. Gradovi, javna preduzeća i ostali od 1995. godine imaju obavezu da prijave
nepokretnosti koje koriste, ali su oni to pod raznoraznim izgovorima izbegavali da učine. Donošenjem Zakona o javnoj svojini 2011. tako nešto je obesmišljeno. Više nisu imali potrebu da prijavljuju imovinu, jer ono što su do tada koristili prelazi u njihovo vlasništvo.
I pored toga Republička direkcija za imovinu nije uspela da obuzda „ono malo” preostalih korisnika. Revizori su utvrdili da korisnici državne imovine raspolažu nepokretnostima bez saglasnosti Direkcije i vlade. Potom da ne primenjuju tržišne cene prilikom izdavanja, niti su preterano ažurni pri naplati dugova, ne obaveštavaju nikoga o slobodnom prostoru. Drugim rečima, radi ko šta hoće.
Direkcija, na primer, knjiži čak 75 manje nekretnina nego što DIPOS zaista koristi, odnosno daje u zakup.
Poražavajuće je da čak 12 odsto DIPOS-ovih nepokretnosti nije u upotrebi, te ne donose prihod, jer su u veoma lošem stanju iako je to preduzeće dužno da ih održava i renovira.
Kada se tome dodaju neujednačene procene vrednosti nekretnina nedomaćinskom gazdovanju državnom imovinom nema kraja.
Iako još ne zna gde šta ima, svesna činjenice da i nije najbolji gazda država je odlučila da se oslobodi nekih stanova, poslovnih prostora i garaža. Umesto da višak proda na tržištu, pa ko da više, ponudiće ih samo onima koji ih već koriste. Do toga će doći ako poslanici ove nedelje usvoje Predlog zakona o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u svojini Republike.
Zanimljivo je da je isti takav naslov nosio i zakon iz 1999. godine po kojem su državni funkcioneri i biznismeni otkupljivali po povoljnim uslovima poslovne prostore na najatraktivnijim lokacijama.
Ako se uzme u obzir činjenica da su nekretnine izdavane ispod tržišnih cena i da će pri kupovini sadašnji zakupci poslovnog i stambenog prostora imati pravo na 20 odsto popusta, ako su nešto uložili u održavanje – proći će i više nego dobro. Država će opet biti na gubitku, ali ta velika i stara rasipikuća ne zna za bolje.
