Izvor: MVP.rs, 10.Jun.2016, 10:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
OLD SCHOOL NBA: Poštar
Priča o najboljoj "četvorci" u istoriji košarke.
Sport je, kao i život, veoma surova i nepravedna disciplina. Oštrom zubu vremena odolevaju samo šampioni. Svi ostali, ma koliko sjajni bili, pre ili kasnije počinju da padaju u zaborav. Nepravedno. Kako sam se ja, praveći ovu rubriku, zarekao da ću nepravde ispravljati, a buktinju old school NBA košarke stalno raspirivati, danas pišem o onome koji šampion >> Pročitaj celu vest na sajtu MVP.rs << nije bio, ali je za košarku uradio mnogo više od podizanja pehara u vis.
Lična karta Ime i prezime: Karl Entoni Meloun Datum i mesto rođenja: 24. jul 1963. (Samerfild, Luizijana) Visina: 206 centimetara Pozicija: Krilni centar Koledž: Luizijana Tek (1982-1985) Draft: 13. pik 1985. (Juta Džez) Klubovi: Juta Džez (1985-2003), Los Anđeles Lejkers (2003/04) Dostignuća: 2 x MVP NBA lige (1997, 1999), 14 x NBA Ol-star (1988-1998, 2000-2002), 2 x MVP Ol-star utakmice (1989, 1993), 11 x najbolja petorka NBA lige (1989-1999), 3 x najbolja defanzivna petorka NBA lige (1997-1999), broj 32 povučen od strane Luizijana Teka i Jute, član Kuće slavnih, 2 x Olimpijski šampion (1992, 1996)
U gradiću Samerfild, savezna država Luizijana, sa svega 80-ak porodica, ispred svake garaže stajao je koš, ispred svakog koša dečak, ispred svakog dečaka san da jednom postane košarkaš. Samerfild je brojao jedva preko 200 stanovnika. Pritiscima male sredine, nedostatkom novca i ostalim faktorima snovi dečaka iz ovog gradića bivali su raspršeni kao mehurići sapunice. Svi osim jednog.
Ono što je bitno za taj san i za našu priču je to da ga je sanjao Karl Meloun. Dok je delio kuću sa devetoro braće i sestara, Karl se nije stideo seoskih poslova. Štaviše, uživao je u njima. Gledajući majku Širli Meloun kako krvnički radi da bi podigla svu tu decu, sticao je radne navike koje će ga definisati kao igrača i čoveka. Ono što nikada nisi smeo da kažeš Melounu je da nešto ne može da uradi. Srećom po sve nas, baš su mu to svakog dana detinjstva ponavljali žitelji Samerfilda.
Još od ranog detinjstva Meloun je bio imponzantna pojava na terenu. Visina u kombinaciji sa sirovom snagom i neverovatnom pokretljivošću činili su ga nezaustavljivim na terenu. Kada na sve to dodate neverovatnu radnu etiku jasno vam je kako je Karl postao jedna od najvećih sila u istoriji košarke. Niko pre ili posle njega nije uspeo do te mere da nadvlada inerciju tela, niti da telo pokori snazi volje, razuma i ambicije. Možda će se naći neko pametan i reći da su postojali fizički spremniji od Melouna. Pa, možda čak i jesu, ali nijedan od njih nije tome dodao takvu tehničku doteranost i napadačku efikasnost. No, krenimo od početka.
Nadmoć u odnosu na svoju generaciju Meloun je počeo da pokazuje još u srednjoškolskoj košarci, kada je svoju ekipu vodio do tri titule šampiona države. Samersfild je bio gradić sa jednom poštom, jednom crkvom, jednom školom, a upravo je dobio i jednog superstara. Skauti sa raznoraznih koledža počeli su da posećuju srednjoškolske utakmice u Samersfildu u nadi da će privoleti Karla da potpiše baš za njihov tim. Jedan Malounov saigrač iz srednje škole najbolje je opisao koliko je Karl dominirao u to vreme. Rekao je: "Bilo je dovoljno samo da doturim loptu Karlu u reket i čitav tim bi krenuo da se vraća da odbrani naredni napad".
Iako je prvobitno imao ponudu Arkanzasa, Melounu je u početku bilo teško da napusti korene pa je izabrao Luizijanu Tek, koledž koji mu je bio značajno bliži kući. Zbog loših ocena koledžu je pristupio tek u drugoj godini, pozajmivši za ondašnje prilike pozamašnu sumu novca da to i ostvari.
Odlazak na koledž je bio prvi veliki sudar sa realnošću koji je Meloun doživeo, jer više nije bio u stanju da tek tako dominira na terenu. Ipak, način na koji je on odgovorio je bio impresivan. Provodio je dane i noći na terenu i u teretani. Džo Dumars je čak rekao da su kružile glasine da je nekoliko puta prespavao u hali. Napredak je bio impresivan. Kroz koledž karijeru je beležio u proseku 19 poena i devet skokova. Vodio je Luizijanu do učinka 29-3 u Sautlend konferencije, te do prvog učešča na NCAA turniru u istoriji univerziteta i bio proglašen Sautlend igračem godine. Zbog navike da stalno isporučuje sjane partije u velikim utakmicama, Meloun je dobio nadimak Poštar (The Mailman) po kojem ga znamo i danas.
Po mnogo čemu sudbonosna za Jutu Džez bila je 1985. godina. Nakon što su završili sezonu sa skorom 41-41 nisu mogli da se nadaju jednom od top pikova sa Drafta. Prva velika stvar koja se desila za Jutu te godine bila je odluka Frenka Lejdena, trenera i generalnog menadžera tima, da dovede Džerija Slouna za pomoćnog trenera. Kasnije je i Leri Miler postao većinski vlasnik franšize, kupivši 51 odsto akcija za osam miliona dolara. Iako niko od trojice gore navedenih nije uživo gledao Melouna, bili su jako zainteresovani, mada i svesni da će do Melouna teško doći jer će sigurno biti visoko rangiran. Dok su razmišljali izmeću Kita Lija, Bila Venigtona i Čarlsa Ouklija, Džeri Sloun je stalno ponavljao jednu rečenicu: "Sviđa mi se Poštar. Uvek dostavlja".
Al Bjanki, tada pomoćni trener i skaut Finksa, bio je u znatno boljoj poziciji da izabere Melouna, pa je otišao na večeru sa njim samo da bi odustao jer je tvrdio da je Meloun bio previše fin i uglađen, a njemu je trebala zver na terenu. O, kako je samo pogrešio. Kada su kasnije pitali Melouna da prokomentariše taj događaj on je rekao: "Trebalo je to odmah da mi kaže. Verovatno bih prevrnuo sto i polupalo pola restorana ili tako nešto".
Kada je došao dan Drafta Niksi su, očekivano, kao prvog pika uzeli Peta Juinga. Vejmen Tisdejl, koga je pratila reputacije najbolje "četvorke", je otišao u Indijanu. Zavijer MekDenijel u Sijetl, Kris Malin u Golden Stejt, Šrempf u Klivlend, Oukli takođe i tako dalje. Niko nije mogao da veruje da je Karl Meloun toliko pao. Iznenada se pojavila šansa da Džezeri otmu Melouna. Odjednom su bili u čudu. Zašto ga niko ne uzima? Da li znaju nešto što mi ne znamo? Da nema slučajno neku fizičku manu? Problem sa disciplinom? Kako je uprava Džezera godinu dana pre toga izviždana jer je uzela Džona Stoktona (da, dobro ste pročitali, postojali su ljudi koji su zapravo negodovali na dovođenje Džona Stoktona!?) morali su da budu jako oprezni. Kao i prethodne godine, doneli su odluku iza koja je stajala vizija. I bili su u pravu. Ovaj put su dočekani aplauzima. Poštar je mogao da počne dostavljanje na velikoj sceni.
U svojoj ruki sezoni Meloun nije gubio previše vremena. Bio je usredsređen na uspeh i odmah se nametnuo kao starter, te je prvu sezonu završio sa prosekom od 15 poena i devet skokova po utakmici. Džezeri su išli do skora 42-40 u regularnom delu sezone, da bi ih u prvoj rundi plej-ofa izbacio Dalas u četiri utakmice. Meloun je u plej-ofu pružao još bolje partije, pa je tokom serije beležio 22 poena i devet skokova po utakmici.
Tokom leta Frenk Lejden vodio je ozbiljne razgovore sa Karlom. Kako je drugi rastao bez oca, autoritet i čvrsta ruka, a pre svega razumevanje i savetovanje, bilo mu je potrebno kao sušnoj zemlji voda. Sve ovo pronašao je u Frenku, koji mu je rekao da ima sve što je potrebno da bude šampion, ali da mora da istraje. Meloun je ćitavo leto proveo na parketu i u teretani. U sezonu je ušao silovito. Svojoj sjajnoj igri na niskom postu dodao je šut sa poludistance, a istovremeno je popravio efikasnost sa linije penala. Bilo je jasno da je Karl prva violina Džezera. Tim je popravio skor na 44-38 u regularnom delu sezone, a Melounove brojke su rasle na 21 poen i 10 skokova po utakmici. Ovaj put nešto veći otpor pružili su u prvoj rundi plej-ofa, pa ih je Malinov Golden Stejt izbacio u pet utakmica. Meloun je dobre partije tokom čitave sezone preneo i na doigravanje. Ipak, to nije bilo dovoljno za drugu rundu, ali je bio predznak svetle budućnosti koja se nazirala.
Brojke Regulrani deo sezone Utakmica: 1.476 Poena: 36.928 (25) Skokova: 14.968 (10.1) Asistencija: 5.238 (3.5) Plej-of Utakmica: 193 Poena: 4.761 (24.7) Skokova: 2.062 (10.7) Asistencija: 610 (3.2)
Godina 1988. donela je Melounu prvi nastup na Ol-staru, novog trenera i do tada najbolji lični učinak na terenu. Sa 28 poena i 12 skokova po utakmici Meloun je počeo ozbiljno da se nameće kao najbolja "četvorka" u Ligi. I ne samo to, doneo je revoluciju na toj poziciji. Neposredno pre njega krilni centri su skakali, igrali odbranu i davali lake koševe. Meloun je trčao po terenu kao jelen sa snagom medveda i elegancijom igrača baleta. Sakupljao je skokove na obe strane terena, sipao je nemilosrdno iz svih pozicija i trčao kontre poput najbržih bekova.
Ono malo što mu je nedostajalo bio je Džeri Sloun, koji je po mnogo čemu bio nalik Melounu. Odrastao je na farmi, bio je neverovatan radnik, ljudima je sve govorio direktno i u lice. Nije prihvatao neuspeh.
Sloun je postavio stvari na svoje mesto. Nije kao da je Lejden bio neznalica ili nije znao šta radi, daleko od toga. Sloun je skockao odbranu, a dao Stoktonu i Melounu potpunu slobodu da rade ono što znaju najbolje. Stokton je diktirao tempo, Meloun je bio egzekutor. Kombinacija Stokton-Meloun je u opasnoj konkurenciji za najbolji tandem u istoriji košarke. Niko nije radio pikenrol bolje od njih. Teško da su bilo koja dva igrača imala bolje razumevanje na terenu od njih dvojice. Zamislite najdublji okean na svetu, pa najdublju tačku tog okeana, pa zamislite najveću visinu u kosmosu na koju je kročila ljudska noga i pretvorite to u milimtere. Uzmite taj broj sa beskonačnim nizom cifara. Pomnožite to sa dva. I dalje niste ni blizu broju dodavanja koje je Stokton podelio Melounu, a koje je ovaj nemilosrdno pretvarao u poene.
Meloun je potpisao desetogodišnji ugovor sa Jutom i počela je era njegove i Stoktonove rapsodije, koja se, nažalost, nije na pravi način prenosila i na doigravanje. Naredne godine bile su jako turbulente za Džezere. Iako je Meloun beležio neverovatne brojke, 29 poena po sezoni, 31 poen po sezoni, uvek dvocifren broj skokova, ozbiljniji rezultati u plej-ofu konstantno su izmicali. Meloun je imao turbulentan odnos sa vlasnikom Jute, koji je išao od ljubavi do mržnje i natrag. Kako se nikada nije stideo da iskaže svoje mišljenje, sve ovo je počelo da poprima obrise farse, uz konstante novinske naslove o raskidu braka između Jute i Melouna.
Polako su počele da izlaze na površinu mračne stvari iz Melounove prošlosti. Poštar je sipao na terenu, ali ništa manje nije bio aktivan ni po hotelskim sobama. U javnost su procurele informacije da Meloun ima čak troje vanbračne, nepriznate dece. Sve je ovo bilo propraćeno tragičnom ispovesti o samoubistvu oca, koji je pre toga ostavio njega i ostalu decu i otišao da živi sa drugom ženom. Ne bih ulazio u ovu problematiku pre nego se konsultujem sa čitavim konzolijumom psihologa, ali je jasno da svaka priča ima dve strane. Meloun je sigurno pravio ogromne greške, ali možemo samo da nagađamo kako su porodične stvari uticale na kreiranje njegove ličnosti i karaktera, kao i sposobnosti da jednoga dana stvori funkcionalnu porodicu. Rećiću još samo da je Meloun sa svojim nepriznatim blizancima uspeo da izgladi stvari. Šeril i Deril su se takođe bavili košarkom, a dodaću da je Šeril uspela ono što ocu nije pošlo za rukom, da osvoji prsten. Sa trećim detetom stvari nisu uspele tek tako, ali to nije tema naše priče.
Pre nego što premotam na 1992. godinu moram da napomenem jednu jako bitnu crtu Melounovog karaktera. Reci Melounu da je najbolji - možda i imaš neke šanse. Reci Melounu da ne valja - probudio si zver i bolje beži u zaklon. Ne znam da li sam ikada video igrača koga je više motivisala kritika od Melouna. Čitavog života se susretao sa njima, one su gradile njegovu ličnost i legendu koju će ostaviti za sobom. Ništa drugačije nije bilo ni 1990. godine kada nije izabran za prvu petorku Ol-star utakmice. Odmah posle pauze sasuo je Baksima 61 poen. Nije bilo slučajno!
Još jedan zanimljiv detalj izneo je Džef Hornasek. Iako nije pomenuo konkretna imena, rekao je da je pre jedne utakmice otišao do Melouna sa novinama i rekao sledeće: "Hej, čoveče, jesi li video ovo? Ovaj novinar kaže da će danas potpuno da te neutrališe čuvar i da ti protiv njega ne ide". Na to je Meloun stavio ruku na bradu i odgovorio: "Tako je rekao, je li?" - Bum! Iste večeri sasuo je 48 poena. Tako je Karl Meloun odgovarao na kritike.
Idemo na 1992. godinu. Meloun je izabran za člana olimpijske selekcije Sjedinjenih Američkih Država, po opštem mišljenju verovatno najbolji skup igrača koji se ikada našao na istom parketu. Samo ta činjenica je dovoljna da potvrdi Melounov kvalitet.
U ovo vreme je izbio i veliki skandal, kada je Meloun izjavio da Medžiku Džonsonu, koji je oboleo od AIDS-a, ne bi trebalo dozvoliti da igra košarku. Javnost je bila na nogama i osula je paljbu po Karlu, ali on je ponovio izjavu i ostao pri njoj. Jednostavno, takav je bio Meloun.
Ta 1992. godina konačno je donela i uspešnu plej-of seriju. Juta je u prvoj rundi Zapadne konferencije tukla Kliperse 3-2, u drugoj rundi strašni Sijetl sa 4-1, da bi u finalu konferencije na šest utakmica izgubila od Portlanda koji su predvodili Klajd Dreksler, Teri Porter i Deni Ejndž. Kroz čitav plej-of Meloun je beležio neverovatnih 29 poena i 12 skokova.
Ekipa Jute je polako sazrevala, postajala sve jača celina i bilo je evidentno da će godine mukotrpnog rada, padanja, ponovnog ustajanja i bezuslovne borbe konačno doći na naplatu. Ekipa je kompletirana sa Džefom Hornasekom, kasnije trećom violinom ekipe, i sjajnim defanzivcem Brajanom Raselom. Delovalo je da je 1994. obećana godina, ali uprkos sjanjim partijama Melouna i cele ekipe u finalu konferencije se isprečio šampion Hjuston, predvođen nestvarnim Hakimom Olajdžuvonom. Serija je završena sa 4-1. Džezerima je izmaklo veliko finale, ali ne zadugo.
Sa Olimpijskih igara 1996. godine u Atlatni vratio se kao šampion, kada je odradio svoj deo prljavog posla provocirajući Divca da dobije tehničku grešku u trenucima kada je rezultat još uvek bio u egalu. Ali, još jednom, takav je bio Karl Meloun. Volite ga ili mrzite.
Te godine Meloun je bio spreman da vodi Jutu do velikog NBA finala i upravo to je uradio. Nakon što su u regularnom delu sezone ostvarili rekord franšize sa skorom 64-18, Meloun je uzeo MVP priznanje. U plej-ofu su redom padali Klipersi, Lejkersi, vraćen je dug i Hjustonu. Došlo je finale, gde ih je čekao čovek koji se postarao da svaki tekst o NBA superstarovima iz tog vremena nema srećan završetak, a to je njegovo leteće visočanstvo - Majkl Džordan. Čikago je dobio prve dve utakmice u "Junajted Centru", a Meloun, iako je i dalje imao pristojne brojke, se dosta mučio sa šutom tokom prva dva meča. Zbog toga je bio na meti opasnih, često i nerazumnih, kritika. Sećate se priče o kritikama? Narednu utakmicu Džezeri su dobili, a Poštar je isporučio neverovatnih 37 poena, uz 10 skokva i četiri ukradene lopte. Koš za pobedu dao je posle jednog od najlepših dodavanja ikada, pogodite od koga? Juta je stigla i do druge pobede sa Melounovih 23 poena, 10 skokova i šest asistencija. Kao što sam već i najavio, Bulsi su dodali gas i pokazali ono malo iznad svih ostalih šampiona što ih čini nedodirljivima i dobili naredne dve utakmice, uz nestvarne partije Em Džeja i ne tako dobre Melouna, koji je promašio ključna slobodna bacanja u šestoj utakmici.
Meloun je trpeo velike kritike, ali je uradio ono što obično radi. Radio je paklenim tempom čitavo leto i vratio se još jači. Naredne godine Juta je imala najbolji skor u Ligi, a Meloun je predvodio ekipu sa 27 poena i 11 skokova po utakmici. U plej-ofu je izbačen Hjuston na pet utakmica, Spursi takođe, a u finalu konferencije Lejkersi su dobili "metlu". Džezeri su ponovo stali na crtu Bulsima.
Juta je iskoristila prednost domaćeg terena i uzela prvu utakmicu, uz 21 poen Melouna. Čikago je dobio naredna tri meča, a u trećem je potpuno ponizio Jutu kojoj je dozvolio rekordno mali broj poena - 54. Od toga je Meloun postigao 22 i osećao se potpuno izdanim od strane saigrača. Osećam da se već uveliko ponavljam, ali moram da napomenem da je Meloun bio potpuno priteran uza zid od strane nezahvalnih navijača Jute i oštrog pera javnosti. Kako je odgovorio na to? Pa, naravno, sa 39 poena, devet skokova i šutom iz igre 17/27 u petoj utakmici koju je Juta dobila sa 83:81.
U odlučujućoj, šestoj utakmici Juta je imala prednost od poena na 18 sekundi pre kraja. Meloun je dobio loptu na niskom postu i svi su već videli pobedu Jute, cela hala bila je na nogama. Ono što se tada desilo uopšte nije indikator toga da je Meloun pogrešio, već koliko je samo veliki bio Majkl Džordan. Prikrao se niotkuda i oteo loptu Melounu. Nakon toga je smirio napad, pa ponovo ubrzao, majstorskim driblingom bacio Rasela na pod i zakucao poslednji ekser u kovčeg Jutinih šampionskih ambicija. Stokton je pokušao, ali nije imao sreće, a ni mirne ruke. Scena za košmar Jutinih navijača, a sa druge strane neopisiva radost Bulsa. Juta opet nije uspela.
Naredne, 1999. godine Meloun je ponovo bio MVP, a ostatak godina u Juti proveo je bez nekog značajnijeg timskog uspeha. Kada se Stokton povukao i Meloun je osetio da je došlo vreme za rastanak sa Jutom i poslednji napad na prsten. Otišao je u Lejkerse. Ekipa iz snova sa Šekom, Kobijem, Pejtonom i Melounom nije bila tako idilična na javi. Kobi i Šek su se konstanto svađali i ulazili u sukobe, a Meloun je preuzeo vođstvo nad timom. Povreda kolena, prva ozbiljnija u karijeri, mu nije dala da pruži maksimum, a sa njegovim odsustvom trpela je igra Lejkersa. Ipak, takav tim vođen takvim trenerom morao je da dođe do finala. Pistonsi su bili prejaki za neorganizovane Lejkerse i, pre svega, sjajnom odbranom su došli do titule u pet utakmica. Meloun opet nije uspeo da uzme dugo čekani prsten. Nedugo posle toga objavio je odlazak u penziju. Simbolično, na rođendan svoje majke.
Po završetku karijere, kao što je i obećao, vratio se u Luizijanu. I dalje ruši stabla, vodi farmu i radi ono što najviše voli. Ostao je dosledan svojim principima, ma kako se oni drugima činili.
Pišući ovaj tekst sve vreme imam osećaj da bi trebalo nešto da dokažem. Pojedini ljudi kao da nisu dovoljno cenili Melouna, pa su se sporadično pojavljivala poređenja sa Timom Dankanom, koja potpuno razumem, i sa Dirkom Novickim, koja apsolutno ne shvatam. Da se odmah razumemo, imam ogromno poštovanje prema Timu Dankanu i svemu što je uradio kao deo jedne sjajno organizovane franšize. Imam ogromno poštovanje prema Dirku Novickom kao najboljem Evropljaninu u istoriji Lige i čoveku koji je maltene sam vodio ekipu do titule. Ipak, Meloun je za mene nešto drugo. Meloun je najbolja "četvorka" u istoriji igre i iza tog mišljenja stojim.
Ne postoji igrač koji je toliko dugo i sa takvim ponosom nosio jednu franšizu. Meloun je svake godine vodio Jutu do plej-ofa. Svake godine. Meloun je tokom svog boravka u Solt Lejk Sitiju propustio samo šest utakmica zbog povreda ili bolesti. Meloun je najveći radnik kojeg sam ikada gledao. Meloun je Bad Boys-ima odgovorio laktom u zube. Tokom svog gledanja profesionalne košarke, uz dužno poštovanje ostalim velikanima, video sam samo šest igrača koji su bili potpuno nezaustivljivi kada su u ritmu. Majkl Džordan, Kobi Brajant, Trejsi MekGrejdi, Alen Ajverson, Hakim Olajdžuvon i Karl Meloun. Mogu da razumem da će neko da pita gde su Šek, Barkli, Dreksler, ovaj ili onaj. Ali, ovde je bitan Meloun i ovde pričamo o serijama.
Način na koji je nizao koš za košem kao opsednut, način na koji se suprostavljao najboljem timu svih vremena je nešto što ću pamtiti čitav život. Kada sam kao klinac krišom ustajao u pola noći i iskradao se na prstima u dnevnu sobu da gledam velika finala, iako se sutra ujutru išlo u školu, mrzeo sam Melouna, a obožavao sam Džordana. Još i tada sam nazirao, a sada znam, da sam Melouna mrzeo jer je bio previše dobar i jer sam svesno i podsvesno strahovao da neko može da skine mog idola sa trona. Kako sa godinama idolopoklonstvo bledi kao loša navika nedostojna karakternih ljudi, shvatio sam kakva je veličina Karl Meloun.
Ukoliko vam treba još neki pokazatelj zašto je Meloun najbolji u svom rangu, setite se da je drugi strelac NBA lige, iza Džabara, da je na drugom mestu liste igrača sa najviše defanzivnih skokova u istoriji igre, iza Garneta. Da je 14 puta bio Ol-star, a dva puta MVP, da u karijeri nije padao ispod 25 poena po utakmici i da je, za razliku od nekih drugih, hteo i umeo da igra odbranu, da je svake godine sve više napredovao i konstantno dodavao nove aspekte svojoj igri. Kada je naučio da šutira sa poludistance rešio je da bude pouzdan dodavač. Kada je video da su mu slobodna bacanja najslabija tačka otišao je u salu i nije se zaustavljao dok sa 48 odsto uspešnosti nije došao do 80 odsto.
Ukoliko ni ovo nije dovoljno, za kraj ću vam ispričati jednu anegdotu. Jednom prilikom Meloun je pozvao Barklija u lov. Kada je Barkli čuo da će loviti medvede zahvalio se na pozivu i predložio veverice. Karl Meloun je čovek pored koga je Barkli izgledao mekano. I to je sublimacija cele naše priče.
Na kraju, da ponovim, Poštar je uvek isporučivao.
Više o Old School NBA košarci možete da pronađete na Fejsbuk stranici "Old School NBA", u saradnji sa kojom je i nastala ova rubrika.
(foto: Getty Images)
