Izvor: S media, 13.Dec.2010, 23:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za ulazak u NATO savez neophodna politička volja
U ovom trenutku u Srbiji se i ne razmišlja o opciji članstva u NATO-u. Podsećam da je Skupština Srbije usvojila rezoluciju o vojnoj neutralnosti, tako da je državna politika definisala korišćenje kapaciteta programa Partnerstvo za mir - ističe za Danas Tanja Miščević, državna sekretarka u Ministarstvu odbrane, zadužena za politiku odbrane.
Prema njenim rečima, prioritet Srbije je korišćenje svih pogodnosti ovog programa, koje Srbija, nažalost, dosad nije >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << dovoljno iskoristila. Na pitanje našeg lista kada bi Srbija mogla da promeni politiku prema NATO-u, Miščevićeva ističe da to sada nije tema, ali da bi za tako nešto svakako bila „neophodna politička volja, odnosno promena rezolucije o vojnoj neutralnosti u parlamentu“.
Kakva je dosadašnja saradnja Srbije sa NATO-om i koliko je ona značajna za našu zemlju?
- Srbija je jedna od država članica programa Partnerstvo za mir i kroz ovaj program je ostvareno već dosta aktivnosti. Ono što nam sledi u narednom periodu jeste individualni program u Partnerstvu, kojim se konkretno definišu dalji koraci u ostvarivanju i korišćenju svih instrumenata koje PzM pruža. U ovom momentu ne koristimo u punoj meri ono što nam se pruža, ali to svakako planiramo da promenimo u narednom periodu. Značajan korak svakako je otvaranje kancelarije pri NATO-u u Briselu.
Najavljeno je učešće Srbije i u misijama Evropske unije. Dokle se stiglo po tom pitanju?
- Za razliku od misija Ujedinjenih nacija i NATO, misije EU kombinuju civilne i vojne aspekte. One podrazumevaju humanitarnu pomoć na terenu, policijske, pravosudne i carinske službe, kao što je Euleks na Kosovu i Metohiji. Da bi država mogla da učestvuje u ovim operacijama, treba da bude ili članica EU ili da sa Unijom zaključi poseban sporazum. Trenutno se završava sporazum o bezbednosti sa EU, a u završnoj fazi je i okvirni sporazum o uključivanju Srbije u ove misije. Na osnovu tog sporazuma biće definisani status, komandovanje i finansiranje snaga koje se upućuju u misije. Ministarstvo spoljnih poslova će uskoro zaključiti pregovore, i već od naredne godine imaćemo mogućnost da potpišemo ovakav sporazum i konkretno učestvujemo u misijama.
U kojim bi misijama EU Srbija mogla prvo da učestvuje?
- Vođeni su razgovori sa grčkim ministarstvom odbrane i najverovatnije će prva misija u kojoj će srpski oficiri učestvovati biti misija „Atalanta“ na obalama Somalije, u borbi protiv pirata. Interesantno je što i druge države već sada pokazuju interesovanje za srpske snage, pre svega sanitetske jedinice, da učestvuju zajedno sa njima u različitim operacijama. Već bi 2011. mogla biti godina prvog uključivanja Srbije u misije EU.
Kako ocenjujete dosadašnju vojnu saradnju Srbije sa drugim državama? Možete li da izdvojite sa kim imamo najrazvijeniju vojnu saradnju, a sa kojim državama bi trebalo dodatno razviti odnose?
- Pedesetak sporazuma o saradnji u oblasti odbrane je potpisano u prethodne tri i po godine, među kojima su i sve države u regionu. Izuzetak je Albanija, ali smo i sa njom u fazi završetka dogovora o zaključivanju sporazuma. Ako bih morala da izdvojim nešto, to je sporazum ministarstava odbrane Srbije i Hrvatske, zbog specifičnosti odnosa tokom devedesetih godina i što se na osnovu ovog sporazuma mogu graditi i dobri ekonomski odnosi. U uslovima kada zapravo ne postoji pretnja direktne agresije, najnužniji su dobri odnosi i razumevanje sa okruženjem.
Jedan od prioriteta Ministarstva odbrane pre nekoliko meseci bio je i unapređenje vojne saradnje sa Rusijom. Da li su ostvareni određeni pomaci po tom pitanju?
- Kada je načelnik ruskog Generalštaba bio u poseti Srbiji zaključili smo da dobri politički odnosi ne odgovaraju odnosima u sferi odbrane. Usaglasili smo se da se u tim segmentima mora uraditi još dosta toga, a ono što je dosad urađeno jeste školovanje naših oficira na ruskim vojnim školama, ali i ruskih oficira kod nas. Ruska vojska zainteresovana je i za razmenu iskustava, odnosno da im prenesemo naše iskustvo u profesionalizaciji vojske kako bi videli koji su osnovni problemi tog procesa. Razgovaralo se i o saradnji u remontu, odnosno unapređenju i održavanju opreme koju Vojska Srbije poseduje, posebno one koja potiče iz Ruske Federacije. I to je plan za narednu godinu.
Vojnoekonomska saradnja sa Brazilom
U kojim oblastima odbrane Srbija ne sarađuje dovoljno sa drugim državama?
- U sporazumima između ministarstava odbrane se uglavnom definiše uobičajeni stepen saradnje. To podrazumeva razmenu iskustava, obrazovanje i vojnotehničku saradnju. Pre desetak dana potpisan je, međutim, sporazum i sa Brazilom i ova uobičajena saradnja se nadograđuje vojnoekonomskom saradnjom, odnosno pokušajem da se saradnja ostvari i kroz zajednički nastup u oblasti proizvodnje naoružanja i opreme. Takav način saradnje je oblast u kojoj je moguće ići dalje i sa drugim državama.
Bojan Cvejić
