Izvor: Blic, 30.Apr.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gruzija: Ruska vojska prešla u Abhaziju
Gruzijsko Ministarstvo inostranih poslova saopštilo je danas da je ruska oklopna tehnika, teška artiljerija i dodatna vojna sila već prešla abhaski deo gruzijsko-ruske granice na reci Psou, ocenjujući odluku Moskve o povećanju ruskog mirovnog kontingenta u otcepljenoj Abhaziji kao akt agresije Rusije.
"Jasnu predstavu o razmerama te provokacije daje jučerašnje saopštenje Ministarstva odbrane Rusije, po kojem je na administrativnoj granici sa Abhazijom, bez usaglašavanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sa rukovodstvom Gruzije, otvoreno 15 novih kontrolnih punktova", navdeno je u saopštenju gruzijskog MIP-a.
Zvanični Tbilisi ističe da je Rusija "preduzela još jedan neodgovorni i provokativni korak", dodajući da Gruzija "oštro osuđuje akt agresije, koji se naziva mirovnom operacijom". U saopštenju se navodi da će odluka Rusije o jačanju mirovnog kontingenta u republici otcepljenoj od Gruzije neminovno dovesti do eksalacije napetosti u zoni konflikta i stvoriti pretnju miru i bezbednosti u regionu.
Gruzijski predsednik Mihail Sakašvili sinoć je u obraćanju naciji "pružio ruku pomirenja" stanovnicima dve otcepljene autonomije, ali su njihovi lideri danas ponovo odbacili mogućnost vraćanja u sastav Gruzije.
"Postojanje Abhazije i Gruzije u jednoj državi je nemoguće", rekao je predsednik Abhazije Sergej Bagapš, dodajući da je Abhazija napravila svoj izbor i da će nastaviti put ka nezavisnosti.
Predsednik Južne Osetije Eduard Kakojti je, pak, ponovio da je ta otcepljena autonomna oblast "već bila u gruzijskoj državi, gde je ne jednom njen narod bio podvrgnut genocidu".
Sakašvili je obećao da će gruzijske vlasti nastaviti da se zalažu za mirno rešavanje konflikta "u okvirima međunarodno priznatih granica Gruzije i poboljšanja uslova za život ljudi na celoj teritoriji, uključujući i žitelje u zonama konflikta".
"Svima nama - Gruzinima, Abhazima, Osetinima i građanima drugih nacionalnosti potrebni su normalni uslovi za život", rekao je Sakašvili, dodajući da ta tri naroda "nikada nisu bili neprijatelji", već je "zajednički neprijatelj idelja neprijateljstva koju nameću određene sile spolja".
EU traži od Rusije da bude suzdržana po pitanju Abhazije
Evropska unija pozvala je Rusiju da pokaže uzdržanost u delovanju u gruzijskim separatističkim regionima Abhaziji i Južnoj Osetiji, dok je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao da Rusija ima obavezu da štiti svoje građane.
Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da će Rusija zbog situacije u regionu pojačati svoje vojno prisustvo u separatističkim oblastima u Gruziji.
"Sve izjave koje smo dali u smislu zaštite naših građana ukorenjene su u ruskom ustavu koji obavezuje državu Rusiju da štiti živote i dostojanstvo svojih građana ma gde oni bili", rekao je Lavrov.
Odnosi s Gruzijom su posebno zategnuti proteklih nekoliko nedelja nakon što je Tbilisi zatražio članstvo u NATO-u, a Rusija počela da radi na uspostavljanju bližih veza sa separatističkim regionima u kojima u većini žive Rusi.
Lavrov je optužio Gruziju da traži rat navodeći da je ta zemlja tajno "prikupila veliku količinu ofanzivnog oružja" i da je za to dao dokaze evropskim zvaničnicima. Lavrov je rekao da Rusija želi da normalizuje odnose s Gruzijom, ali je naveo i da je dužnost te zemlje da štiti ruske građane, kao i da će Moskva uzvratiti ako Tbilisi upotrebi silu.
"Ako Gruzija sprovede pretnju koju je ponavljala u više navrata o upotrebi sile u Južnoj Osetiji i Abhaziji, bićemo primorani da preduzmemo uzvratne mere kako bi zaštitili živote naših građana", rekao je Lavrov nakon razgovora sa zvaničnicima EU u Luksemburgu.
Moskva tvrdi da je povećanje mirovnih trupa u Abhaziji u okviru granica koje omogućava mirovni sporzum iz 1994. godine kada je uz posredovanje UN postignut sporazum o primirju između vlasti u Tbilisiju i abhazijskih predstavnika.
"Čak i ako je povećanje mirovnjaka u okviru limita, ako želimo da smanjimo tenzije, ne smatram da je mudra mera da se sada povećaju", rekao je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana na zajedničkoj konferenciji za novinare, na kojoj je saopšteno i da EU i Rusija ostaju privrženi da bilateralne odnose podignu na nivo "strateškog partnerstva".
Ministri spoljnih poslova EU, međutim, nisu uspeli da se dogovore kako da postignu strateško partnerstvo zbog primedbi Litvanije koja traži da Moskva prvo unapredi odnose sa svojim neposrednim susedima.
Litvanski ministar spoljnih poslova Petras Vaitiekunas rekao je da je njegova vlada spremna na kompromis, ali da zahteva da Rusija prvo popravi naftovod koji vodi do litvanskih rafinerije i mirno reši "zamrznute sukobe" u Gruziji i drugim bivšim sovjetskim republikama.
Iz Evropske komisije je ranije najavljeno da bi na samitu EU-Rusija u junu mogli da počnu pregovori o strateškom partnerstvu u kojem energija igra značajnu uilogu.
