Izvor: Večernje novosti, 11.Okt.2015, 17:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Duge senke politike

MOSKVA OD STALNOG DOPISNIKA U ZEMLjAMA bivšeg SSSR-a ovogodišnju dobitnicu Nobelove nagrade za književnost Svetlanu Aleksijevič (67), sadašnje generacije bolje poznaju kao disidenta nego kao pisca. Zato su mnogi ruski književnici, ali i ne samo oni, postavili pitanje: šta je bilo presudno da joj pripade ovako prestižna nagrada? Da li je posredi to što često kritikuje predsednika svoje zemlje Aleksandra Lukašenka i ruskog lidera >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Vladimira Putina, ili izuzetne literarne sposobnosti? Odgovor se unapred mogao naslutiti, bar kada su u pitanju neknjiževni faktori i kriterijumi Švedske akademije nauka - disidentstvo je prevagnulo nad lepo napisanim rečenicama. Svetlana Aleksijevič, ipak, nije anonimni autor. Član je Saveza pisaca SSSR-a od 1983. a na Zapadu je postala poznata kritikujući vlasti u Belorusiji i Rusiji. U sovjetsko vreme, u svojoj mladosti, pišući o podvizima žena u velikom otadžbinskom ratu, dobila je Nagradu Lenjinovog komsomola, 1996. godine. Po njenoj knjizi “Rat nema žensko lice” postavljena je predstava u tada popularnom Teatru na Taganjki.I kasnije se bavila ratnim temama. Pisala je o Avganistanu, ali i o posledicama černobiljske katastrofe. Početkom 21. veka, kao disident je napustila Belorusiju i 12 godina živela na Zapadu, u Italiji, Francuskoj i Nemačkoj... Kad je bila sigurna da je vlasti u Minsku neće hapsiti vratila se u zemlju. U kratkom intervjuu “Komsomolskoj pravdi”, priznala je da se nadala da će dobiti Nobelovu nagradu. Ta nada je tinjala poslednjih pet, šest godina, a u poslednja tri Nobelova izbora smatrana je favoritom.Poslednjih godina bila je dežurni kritičar vlasti ne samo u Belorusiji, nego i u Rusiji. Pogotovo se okomila na Putina posle rata u Ukrajini i pripajanja Krima matici. Zato se mnogi u Rusiji pitaju je li to bilo presudno što je Svetlana Aleksijevič postala laureat.PET STALjINOVIH MUZEJA - Zašto se stradanje našeg naroda ne pretvara u slobodu? Ropstvo koje je sedelo u ljudima, taj Staljin opet je vaskrnuso. Otvoreno je pet muzeja Staljina u Rusiji. Mislim da to ima duboke istorijske korene, jer ljudi na tim prostorima nisu bili slobodni - izjavila je Svetlana Aleksijevič. Moskovski pisac i novinar Sergej Šargunov, međutim, smatra da je Svetlana Aleksijevič odličan esejist: - Posle čitanja knjiga “Rat nema žensko lice” i “Dečaci od cinka”, bio sam pod jakim utiskom. Posebno dobro je opisivala sudbine na frontu. Ali ostalo što je pisala je u stilu eseja i to nije velika literatura za koju bi trebalo da se dobije Nobelova nagrada. Njeno političko angažovanje presudilo je u dodeli nagrade - kaže Šargunov, uz zaključak da se zadnjih godina Svetlana uglavnom bavila publicistikom . - Zar Nobelovu nagradu nije zaslužio Valentin Rasputin, pravi pisac dubokih misli? Ali on je bio ruski patriota zato nije mogao da bude čak ni na široj listi kandidata.Književni kritičar Denis Korasakov, kaže da je Svetlana dobar dokumentarist i zato dodela Nobelove nagrade izgleda kao kad bi glavnu nagradu Oskar dobio dokumentarni film.- Svoje knjige stvaram iz hiljadu glasova i sudbina. Svaku pišem od četiri do sedam godina. Zapisujem kazivanja od 500 do 700 ljudi. Pričala sam i sa onima koji su se sećali revolucije, koji su prošli rat, Staljinove logore... - kaže Svetlana Aleksijevič.Kontroverzni ruski pisac Eduard Limonov tvrdi da je Aleksijevičeva trećerazredni pisac. - Dodela Nobelove nagrade liči na proglašenje “mis sveta”, samo što umesto stilista koji biraju lepotice, u Nobelovom komitetu sede drugi ljudi koji organizuju ceremonije u smokinzima - smatra Limonov.PREVEDENA NA 30 JEZIKA Knjige nove dobitnice Nobelove nagrade prevedene su na trideset jezika. Dobitnica je i brojnih drugih nagrada, a jedna od poslednjih je Nagrada mira, koju dodeljuju nemački izdavači. Prva knjiga “Rat nema žensko lice”, objavljena je 1985. Među novijim delima su joj “Poslednji svedoci” i “Vreme sekend henda”, štampano pre dve godine.Ali ima i onih u Moskvi koji su mišljenja da u Rusiji mogu biti zadovoljni što je Svetlana dobila prestižnu nagradu. Tako Aleksandar Minkin piše u visokotiražnom “Moskovskom komsomolcu” da je ona sovjetska po rođenju, po nacionalnosti Beloruskinja, a po jeziku kojim piše Ruskinja. Minkin dodaje da mnogi moraju priznati da nisu čitali njene knjige, koje su pravi udžbenici istorije.Svoj politički angažman nova dobitnica Nobelove nagrade ne krije ni u intervjuima. U njima često ističe kako joj smeta to što se u Rusiji toliko veliča Putin. - Ranije je glavni cilj ljudi bila revolucija, a sada velika imperija. Zašto 86 odsto građana Rusije podržava Putina? Zato što je on narod oslobodio od pitanja: ko je kriv i šta da se radi, dalje ističe Svetlana Aleksijevič. Tokom Gorbačovljeve “perestrojke” Svetlanine knjige su štampane u milionskim tiražima. Ali i sada pet njenih romana-svedočanstava, u Rusiji imaju tiraže od 20.000 primeraka, što je za uvažavanje. Druga je stvar što to što ona piše trenutno nije u modi. U Belorusiji je preveden njen roman “Vreme sekend henda” sa simboličnim tiražom od 500 primeraka.

Nastavak na Večernje novosti...