Izvor: Blic, 10.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vozi „mercedes“ star pola veka
UŽICE - Pre pet godina Sreten Vasiljević, penzioner iz Sevojna, hteo je da se pohvali „mercedesom", pa je iz Sevojna poslao pismo u zavičaj svog automobila i napisao da ga ovaj dobro služi i lepo izgleda iako mu je punih 48 godina. Posle par meseci stigao je odgovor iz Štutgarta u kome je pisalo: „Doterajte nam taj auto i dobićete besplatno naš novi model". Ali, Sreta ni za kakve pare nije hteo da se rastaje sa svojim lepotanom.
Nije se Sreten čestito ni rasanio, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a već je bio u dvorištu kraj 48-godišnjeg „mercedesa". Prvo je seo u svog ljubimca sa nadimkom „190 D", lagano okrenuo ključ u bravi, tek da oslušne kako „merxo" prede. Pošto je milim zvukom brektanja motora namirio i uši i dušu, dohvatio se krpe, da skine prašinu i trunje koje je prošle noći vetar naneo na njegovo čedo.
I nije počeo ovako Sretenov dan samo tada, isti ritual u dvorištu Selakovića neguje se godinama, decenijama. I to ne samo jutrom, već preko dana, predveče, trudi se ovaj Sevojničanin da svaki trenutak slobodnog vremena posveti „mercedesu", da ga našminka i nalicka. Neki bi to nazvali hobijem i borbom protiv dokolice, neki i fanatizmom, a Sreten za svoje drugovanje sa četvorotočkašem kaže da je „to velika ljubav".
Stari lepotan koji sada mami poglede prolaznika preko plota dvorišta Vasiljevića proizveden je 1960. godine u Nemačkoj. Godinu dana kasnije kupila ga je SFRJ za potrebe Generalštaba JNA, da razvozi generale i političare. Služio je valjano, vozikao Ljubičića, Mamulu, Krcuna i ostalu vrhušku, sve dok nije napunio deset leta. Vojska je tada kupila novi kontingent luksuznih četvorotočkaša, a „mercedesa veterana", posle deset godina službe, poslala u civilstvo. Na licitaciji ga je kupio jedan vozač generala, a onda ga preprodao Sretenu Vasiljeviću, tadašnjem vozaču u „Raketi".
- Prodao sam „fiću" starog tri godine za 800.000 dinara, a kupio „mercedes" za milion i dvesta hiljada dinara. To je otprilike tada bilo oko tri-četiri hiljade nemačkih maraka. On je, kada je postao moj, imao 120.000 pređenih kilometara. Posle toga, za sve ove godine, prešli smo nas dvojica 950.000. I nikada mu ništa nije falilo, nikada me nigde nije izdao - hvali Sreten svog mezimca.
Kada je kupio auto, priča Sreten, bio je to prvi „mercedes" ovog tipa u Užicu u vlasništvu privatnog lica. Bilo je to nemačko čudo prava atrakcija - oni iskreni su ga hvalili, zlobnici mu nalazili mane, ali niko nije ostajao ravnodušan. Nije mogla da prođe nijedna uglednija svadba u Sevojnu, a da mladence na venčanje ne doveze Vasiljevićev „mercedes".
Tek 1989. godine, kada je „merdžo" već napunio 29 godina, došlo je vreme da auto ode na generalku.
- Ni tada mu nisam promenio mnogo delova, osim za motor. Eno ih, amortizeri su još njegovi, instrument tabla je original, skoro kompletna elektroinstalacija, štop lampe, sve je njegovo... Uglavnom on ide i ne staje i još dugo neće stati - smeška se Sreten.
Poslednjih godina bogati kolekcionari bacili su oko na Sretenovog „mercedesa", raspituju se za njegovo „zdravlje", šalju ponude da otkupe auto.
- Bilo je ponuda od kojih su neke bile veoma izdašne. Lomio sam se, a onda sam sebi kažem - šta ću ujutro kad ustanem, kada pogledam kroz prozor, a ispred kuće njega nema - zapitao se Sreten.
