Izvor: Politika, 18.Jan.2012, 19:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tišma: „Bernardijeva soba” nastala spontano
BEOGRAD – Roman „Bernardijeva soba” nastao je spontano, bez planiranja ili konstruisanja, a početna ideja bila mi je olupina mercedesa i iz te slike sve se dalje razvijalo, rekao je Slobodan Tišma, dobitnik NIN-ove nagrade za knjigu godine u intervjuu NIN-u, koji već tradicionalno ekskluzivno, po uručenju priznanja, prvi objavljuje razgovor sa laureatom.
„Ta školjka 'mercedesa' je kao neka vremenska mašina, koja označava vraćanje u prošlost. Moj lik ulazi u ' >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mercedes', u tu olupinu, zahvaljujući čemu se seća događaja, što je vrlo plodotvorno za razvoj romana. Pisanje je teklo lako. Nisam hteo dugačka poglavlja kao u prethodnom romanu”, rekao je Tišma u intervjuu za sutrašnji NIN.
„Ja zapravo stvaram prilično intuitivno, ponešen idejom, koja me zapali. Nisam neki erudita, niti sam se mnogo bavio jezikom, u smislu da sam brusio svoj literarni stil. On je proistekao iz nekog osećanja, pre svega osećaja ritma muzike. Mislim da su sve moje knjige muzikalne na neki način, pune su dinamike, i ništa nije zamršeno,” dodao je ovaj pisac, muzičar i konceptualista iz Novog Sada.
Tišma je ocenio i da je „mikrokosmos naš stvarni svet”.
„Jedino od toga mogu nešto stvarno da napravim, da izvučem neki maksimum. Neko će kazati da je to banalno, profano, svakodnevno, ali nije. Treba više uroniti u to, jezički ga transponovati”, rekao je on.
„Ja sam godinama živeo sa mojim prijateljima na jednom ćošku na Limanu, gde smo se svakodnevno nalazili, pričali i dangubili, ali imali smo jedan određen način govora. Bilo nam je veoma bitno kako se izražavamo, kako nešto saopštavamo jedni drugima. Ta artificijelnost izraza bila je čista umetnost. I odatle sam najviše mogao izvući. Ako se setim kako sam pričao sa mojim prijateljima tokom desetina godina, onda nema dragocenijeg iskustva nego uobličiti to u jezičku formu,„ smatra Tišma.
Govoreći o uticajima, Tišma je naveo da je filmska umetnost imala dosta uticaja na njega ali da više ne gleda filmove i da su filmovi Pedra Almodovara poslednji koje je gledao.
„Više ne gledam filmove, ali sigurno je da se uticaj filma oseća kod mene. Voleo sam taj novi francuski talas, filmove Godara i Trifoa, njihovo kadriranje i slikanje. Sigurno je da to koristim, baš kao i teme, jer oni su se takođe bavili marginalcima i njihovim otpadništvom. Ono što je francuski novi talas doneo, to je taj glas iz ofa, koji priča priču. Time sam se najviše oduševljavao. To je magično delovalo u tim filmovima... Ja imam iluziju dok pišem da se i kod mene čuje taj glas iz ofa, ali ne znam da li to čuju i oni koji čitaju. A ovi novi filmovi više apsolutno nemaju veze”, smatra Tišma.
On je naveo i da je pasionirani slušalac klasične muzike i da mu je Gustav Maler „najveća ljubav”.
„Poznajem sve njegove simfonije, sva njegova dela, svaki ton. I na početku romana spominjem Gustava Malera i njegovu desetu simfoniju. Tu postoji taj izuzetni motiv iz Adađa, taj veliki talas spuštanja i uzdizanja, kojeg prekine taj visoki, stravični ton. E to je suština, taj momenat oslobađanja, sloboda trenutka. Muzika je za mene spas. Ona me prenosi u drugi svet i to svakodnevno. Čovek ipak mora da pazi da ne poludi,” rekao je Tišma.
Tišma, koji ima ženu i dete, naveo je i da nema stalne prihode već da živi od majčine penzije.
„Snalazimo se, ne mogu da kažem da mi je nešto strašno loše, ali malo ko danas živi dobro, sem ako se ne bavi „nekim” stvarima. Delim to sa svim ljudima, na neki način saučestvujem. I kad bih bio bogat, bilo bi me stvarno sramota da to kažem. Ne zato što sam ohol, nego jednostavno nekako mi je to neukusno,” smatra Tišma.
Tanjug
objavljeno: 17.01.2012.
