Izvor: RTS, 06.Jul.2013, 19:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nirburgring, matura za Mercedes
Predstojeće jeseni filmska publika širom sveta imaće priliku da uživa u novom filmu Rona Hauarda, baziranom na istinitoj priči o borbi za titulu svetskog šampiona Formule 1, 1976. godine. U jednoj od najuzbudljivijih sezona šampionat je rešen svojevrsnim antiklimaksom u monsunskoj kiši Fudžija, ali pravi klimaks se desio nekoliko meseci ranije na poslednjoj trci ikad voženoj na legendarnoj stazi u Ajfel planinama.
Velika nagrada Nemačke se te godine vozila prvog dana >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << avgusta, na najstrašnijoj stazi u istoriji modernih auto trka. Toliko strašnoj, da su vozači Formule 1 već nekoliko godina bezuspešno pokušavali da izdejstvuju njeno izbacivanje iz kalendara. Posebno glasan je bio Džeki Stjuart, trostruki svetski šampion kojem je bilo muka da iz godine u godinu ide po sahranama svojih kolega, pa je prvi rešio da organizuje vozače i u njihovo ime zahteva hitno podizanje sigurnosnih standarda na stazama Formule 1. Džeki je bio za to vreme izuzetno uspešan - ne samo da je uspevao da izdejstvuje bojkote trka na kojima organizatori nisu bili spremni da im izađu u susret (Spa 1969, Nirburgring 1970), već je svojim aktivnostima postavio temelje bezbedne Formule 1 koju gledamo danas, sporta u kojem na trci ili zvaničnim treninzima nismo izgubili vozača punih 19 godina, od tužnog vikenda na Imoli.
Nažalost, koliko god života da je njegov pionirski rad na polju bezbednosti sačuvao, to nije bilo dovoljno. Iako su sezone 1971. i 1972. prošle bez smrtnih ishoda (po prvi put nakon 1965), naredna godina je odnela dva života. Posle Rodžera Vilijamsona koji je stradao na Velikoj nagradi Holandije, trening za poslednju trku sezone u Votkins Glenu bio je koban za Stjuartovog mladog timskog kolegu Fransoa Severta i Džeki je rešio da mu je dosta. Iako nije vozio tu poslednju trku, u penziju je otišao sa trećom titulom svetskog šampiona i 27 pobeda, rekordom koji će srušiti tek Alen Prost, 14 godina kasnije.
Džeki Stjuart je jedini vozač koji je 4 puta pobeđivao na Nirburgringu, uključujući i legendarnu pobedu 1968. godine kada je drugoplasiranog Grejema Hila ostavio 4 minuta iza sebe*. Osim tog rekorda, koji nikad neće biti srušen, Stjuart je stazi ostavio i njen najpoznatiji nadimak, Zeleni pakao:
„Čak i u idealnim uslovima, to je suludo mesto - krug je duži od 22 kilometra i ima više od 170 krivina - najopasnija staza na svetu, gde je tokom prethodnih godina više od 100** ljudi izgubilo život. Automobil je prelazeći preko neravnina leteo i po dva metra u vazduh, drveće, litice, stene i jarkovi na sve strane. Zahvaljivao sam se bogu svaki put kada bih završio krug tamo. Pobedio sam četiri puta i ništa mi nije pružilo veće zadovoljstvo od toga, a ipak svaki put sam se plašio. Kad god sam odlazio na trku u Nirburgring zastao bih ispred svoje kuće i proveo neko vreme gledajući svoj dom. Nikad nisam bio siguran da ću se ponovo vratiti."
Po Džekijevom povlačenju, vozači su opet izgubili moć da utiču na kalendar, iako su se mnogi sa pravom bunili. Najglasniji je ponovo bio najbrži među njima. Niki Lauda je u sezoni u kojoj je osvojio svoju prvu titulu svetskog prvaka (1975) postao jedini vozač na svetu koji je Zeleni pakao izvezao za manje od 7 minuta (6:58,6):
„Naterao sam se da vozim taj brzi krug 1975. godine iako mi je mozak sve vreme govorio da se ponašam glupo. Antiteza između modernog trkačkog automobila i staze iz kamenog doba je bila tolika da sam znao da svaki vozač rizikuje život do nivoa da je to prosto suludo."
I tako smo došli do prvog avgusta 1976. godine. Po izletanju u drugom krugu, Laudin Ferari se zapalio i samo zahvaljujući herojstvu četvorice kolega vozača - Mercarija, Lungera, Edvardsa i Ertla - koji su ga zajedničkim naporima izvukli iz automobila, Niki je danas živ. Lauda najveću zahvalnost duguje Mercariju, koji se zavukao u zapaljeni automobil kako bi mu otkopčao sigurnosni pojas. Ono što ovaj čin čini još herojskijim (ako je to ikako moguće) je činjenica da Arturo Mercario nije podnosio Laudu. I pre i posle te nesreće, upravo Mercario je bio Nikijev najžešći kritičar u italijanskoj štampi.
Nažalost, i na sreću, bila je to poslednja trka Formule 1 na pravom Ringu***. A priču o tome kako je Lauda čudesno preživeo, iako mu je sveštenik uz blagoslov lekara u bolnici održao poslednji obred, kao i kako se završila borba za titulu te godine moraću da ostavim Ronu Hauardu da je ispriča, kako bi mogli da premotamo film nazad u 2013. godinu, na novi Nirburgring.
Deveta trka ove sezone vrlo lako bi mogla da postane u stvari prva trka nove sezone, zbog značaja promena koje su od ovog vikenda na snazi. Posle fijaska na Silverstonu Pireli je uspeo da dobije dozvolu da promeni strukturu svojih guma, pa će već od Ringa zadnje gume umesto čeličnog dobiti pojas od kevlara, dok će se već od naredne trke gume vratiti na strukturu iz 2012. godine. Ova naizgled nevažna promena bi mogla da bude ključna za ishod ovogodišnje trke za titulu, budući da nema nikakve sumnje da ide direktno u korist Red Bula. Fetel je možda u Britaniji izgubio 18 bodova od Alonsa i 10 od Kimija, ali to je mala cena za potencijalni dobitak u ostatku sezone. Uz automobil koji je iovako bio najkompletniji i lepu prednost u generalnom plasmanu, nove gume bi trebalo da budu poslednji delić u slagalici, onaj koji bi Sebu mogao da donese četvrtu uzastopnu titulu.
Jedini drugi tim koji bi mogao da ima ozbiljnu korist od Pirelijevog poteza je Mercedes, koji je prethodnog vikenda pokazao da su muke sa gumama prošlost. Automobil koji je ionako subotom teško sprečiti da zauzme pol poziciju, novim gumama dobija priliku da se ozbiljno uključi u borbu za titulu. Hamilton i Rozberg još uvek zaostaju više od 40 bodova, ali sezona je duga. Nirburgring je zato za Mercedes prvi veliki ispit koji će nam pokazati da li je njihov napad na titulu moguć već ove sezone.
Kako će na nove gume odreagovati Lotus i Ferari, dva tima kojima su ovogodišnji Pireliji prijali, ostaje da se vidi u narednih nekoliko trka koje će iznova definisati Alonsove i Kimjeve šanse da se bore za titulu.
Za one koji su spremni da preskoče prvi deo prvog seta Novakovog finala Vimbldona zarad znatiželje kako izgleda novi poredak moći u Formuli 1 zabava počinje u 14 časova.
* Džeki Stjuart: "Nirburgring, 1968 - gusta magla i kiša. Jedva se videla staza. Bilo je skoro 400,000 gledalaca, ali sumnjam da su išta videli. Veliki zid od kapljica vode. Ne pamtim da sam ikada bio više uplašen u svojoj trkačkoj karijeri".
**Ta cifra se nažalost do današnjih dana duplirala
*** Kada se Formula 1 vratila na novoizgrađeni autodrom 1984. godine, Nirburgring više nije imao nikakve veze sa starom stazom. Razočaranje javnosti je bilo toliko da su najtvrdokorniji fanovi odbijali da novu stazu nazovu starim imenom, radije koristivši imena kao Ajfelring, ili u znak direktnog prkosa prema originalnom Zelenom paklu - Zeleni parti ring.
