Izvor: Politika, 30.Jan.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muke investitora Ilije
U gradnju nove autobuske stanice u Novom Sadu Ilija Dević uložio 30 miliona evra, gde saobraćaj nikada nije premešten, tako da mu zbog gubitaka, jer nije imao prihod od prometa, preti bankrot
Sa nove autobuske stanice u Novom Sadu koju je izgradio Ilija Dević, kupac preduzeća ATP „Vojvodina”, već više od godinu dana nije krenuo nijedan autobus. U samu zgradu stanice, novih 30 autobusa, povećanje broja linija za trećinu, zastupništvo za prodaju i servis autobusa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „mercedes” i „zetra” Dević je uložio oko 30 miliona evra. Firma je u stečaju, a Ilija Dević ovih dana s nestrpljenjem čeka da vidi kakvu su mu sudbinu skrojili poverioci.
Nova autobuska stanica nikada nije radila punim kapacitetom. Formalno su bile otvorene obe (stara i nova) autobuske stanice, ali je većina autobusa odlazila na staru, zbog čega je ATP „Vojvodina” imala gubitke. Kada su videli da nova međugradska i međunarodna stanica nije proradila kako je trebalo i probleme u kojima se ATP „Vojvodina” našla, „Mercedes” i „Zetra” su odustali od dolaska, a lizing kuće su pri kraju otplate uzele autobuse.
Ilija Dević ima poduži spisak krivaca (pojedinaca i institucija) za svoju propast: od bivše gradonačelnice Novog Sada Maje Gojković, aktuelno novosadsko rukovodstvo, bivšeg ministra za kapitalne investicije Velimira Ilića, do korumpiranih državnih institucija, tajkuna... Krivi sve koji nisu dozvolili, uprkos dobijenim dozvolama, zatvaranje stare autobuske stanice i premeštanje saobraćaja na novu.
Zbog prezaduženosti, njegovo preduzeće je još od decembra 2008. godine u stečaju, a ovih dana planom reorganizacije razmatra se i bankrot. Inače, zbog neplaćanja pete rate od ukupno 3,8 miliona evra izlicitirane kupoprodajne cene, Agencija za privatizaciju je raskinula ugovor u isto vreme kada su poverioci pokrenuli stečaj.
Ilija Dević kaže da mu Agencija do danas nije dostavila obaveštenje o raskidu ugovora, a dobio je samo dopis po kome mu, za investirano pripada 38 odsto kapitala preduzeća ATP „Vojvodina”.
– Sada žele da nas oteraju u bankrot iako planom reorganizacije ima mogućnosti da preduzeće nastavi da radi. Poreska uprava koja je poverilac na jednom od poslednjih ročišta glasala je za bankrot, a ja sumnjam da iza toga stoji Kredi agrikol banka, bivša Meridijan banka, kod koje sam uzeo kredit od 7,8 miliona evra i koja to, zapravo, radi za nekog svog kupca. Predlog o bankrotu biće iznet na ročištu u februaru u Trgovinskom sudu, a o njemu će se glasati u martu – kaže Dević.
ATP „Vojvodina” koja ima šest hektara placa u Novom Sadu i autobuske stanice u Bačkoj Palanci, Irigu i Adi, Dević je kupio 2006. godine. On je, inače, već imao proizvodnju menjača, diferencijala i bio je jedan dobavljača ATP „Vojvodina”. Znao je da je još sedamdesetih godina trebalo da se gradi novi terminal na placu ATP „Vojvodina” i to ga je i privuklo da kupi to preduzeće. Staroj stanici je još 1977. godine istekla dozvola za rad i imala je samo privremenu dozvolu na deset godina.
– Odmah po kupovini preduzeća uputio sam pismo o namerama tadašnjoj gradonačelnici Novog Sada Maji Gojković da želim da investiram u novu autobusku stanicu sa pratećim objektima za međumesni i međunarodni saobraćaj i tada sam od nje dobio dopis kojim je izričito potvrđena odluka grada Novog Sada o izmeštanju terminala međumesne autobuske stanice. Između ATP „Vojvodina” i grada Novog Sada zaključen je ugovor maja 2006, dobijene su sve potrebne dozvole, između ostalog i rešenje o izdavanju upotrebne dozvole. U potpunosti sam izvršio sve preuzete obaveze i stvorio uslove da grad izvrši svoj deo obaveza u vezi sa premeštanjem međumesnog i međunarodnog autobuskog saobraćaja na novu autobusku stanicu. I Ministarstvo za kapitalne investicije je svojim rešenjem od 23. januara 2007. utvrdilo da nova autobuska stanica ispunjava uslove za rad propisane Zakonom o prevozu u drumskom saobraćaju i Pravilnikom o bližim saobraćajno-tehničkim i drugim uslovima za izgradnju, održavanje i eksploataciju autobuskih stanica i stajališta. Inače, stara stanica ne ispunjava uslove za rad i o tome postoji rešenje Ministarstva za kapitalne investicije – priča Dević.
On insistira na tome da tadašnji ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić nije dozvolio da se zabrani rad stare autobuske stanice u ulici Jaše Tomića.
Već dve godine se, kaže taj investitor, grčevito bori da dokaže da je žrtva organizovanog kriminala i državne mafije. Ne samo on, već i njegova porodica i 450 zaposlenih.
– Mesec dana sam u oktobru i novembru 2008. godine s tri autobusa bio ispred vlade Srbije pokušavajući da skrenem pažnju na nepoštovanje zakona. Niko od medija nije obavestio javnost o čemu se radi. Pisao sam i predsedniku Republike i predsedniku vlade, ali bez uspeha. Stečaj je u poodmakloj fazi, stečajni upravnik i poverioci mojih preduzeća „Mankop” i „Mankop agrar” predali su plan reorganizacije, to je i moj predlog jer sam vlasnik 38 odsto kapitala, ali neko uz pomoćkorumpiranih institucija pokušava da se stečaj završi bankrotom kako bi mi oteo kapital. Prilikom glasanja, 90 odsto zaposlenih je podržalo plan reorganizacije, 75 odsto lučnih poverilaca i jedan deo razlučnih poverilaca je glasalo za reorganizaciju – objašnjava ovaj preduzetnik.
Na kraju Ilija Dević pita da li će država dozvoliti tajkunima da, preko korumpiranih institucija, otmu preduzeće iz bankrota, ili će reagovati na njegove molbe. A sebe smatra najvećim domaćim investitorom koji nije ulagao pare preko raznih poreskih ostrvskih rajeva.
Jovana Rabrenović
[objavljeno: 31/01/2010]
.jpg)
