Izvor: B92, 17.Nov.2011, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mercedes samo za odabrane
Beograd -- Nijedna kupovina države, njenih preduzeća i ustanova, baš kao i gradova i opština u Srbiji, više neće proći bez prethodnog objavljivanja.
I to bi trebalo da bude glavni garant za manju korupciju pri javnim nabavkama, na koje se gube milioni evra godišnje.
Izmene Zakona o javnim nabavkama uskoro će se naći u javnoj raspravi, a državni sekretar Ministarstva finansija Goran Radosavljević kaže da izmene predviđaju da se sve javne nabavke morati da se objavljuju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na portalu javnih nabavki.
"Objavljivaće se sva tenderska dokumentacija, odluke komisije, zapisnici komisije. Ako neko objavi malu javnu nabavku, to će videti sve firme koje mogu da je ispune. Sa druge strane portala će sedeti neko u Upravi za javne nabavke, pregledaće tendersku dokumentaciju i videti da li je sastavljena u skladu sa zakonom", kaže on.
ELEKTRONSKE NABAVKE*
Po mojoj proceni, 2014. godine veći deo nabavki države ćemo obavljati elektronski. Kako se sistem bude razvijao, ponuđači naće morati da dostavljaju javno dostupne informacije. Neće morati da šalju finansijske izveštaje, kao ni dokaz o uplati poreza.
Radosavljević, međutim, navodi da Uprava za javnu nabavku ne može da spreči javnu nabavku, ali će sugerisati nadležnima da to nije u redu.
"Direktor preduzeća može da nastavi sa nabavkom, ali rizikuje da budžetske inspekcije i drugi vide da on to radi. Smanjićemo broj zloupotreba, jer ćemo smanjiti ono što se sada ne vidi. Sada se zbog hitnosti ne objavljuje javna nabavka. Kakve veze hitnost ima sa neobjavljivanjem? Nikakve. Objavljivanje na portalu će biti obavezno", kaže on..
Na pitanje šta će se desiti ako naručilac kaže da samo određena firma može da obavi posao, Radosavljević odgovara:
"Ne može to da kaže. Moraće da primi sve pristigle ponude. Dokumentacija koja se dostavlja na tender neće biti obimna kao sada. Dostavljaće ponudu, koja može da bude na jednom papiru, i izjavu da ispunjava sve uslove da učestvuje na tenderu. Samo firma koja pobedi će imati obavezu da dostavi dokaze da ispunjava sve te uslove. Ukoliko je slagala, doći će na crnu listu".
"Firme sa crne liste neće moći da učestvuju na tenderima dok su na njoj. Na crnu listu će dospevati iz više razloga. Između ostalog i one koje namerno obaraju tendere. Na njoj će biti određeni rok, kako i tu ne bi bilo zloupotreba", navodi on.
Neće moći svi u mercedes
Od 12 situacija kada naručilac ne mora da raspisuje javnu nabavku, u izmenama zakona predviđeno je da ostanu četiri izuzetka.
"Jedan od njih će biti situacija kada je neko ekskluzivni zastupnik naručene robe. Samo jedna fimra prodaje te proizvode i nema potrebe da se raspisuje oglas, jer nema ko drugi da se javi. Drugi slučaj su dopunski radovi, jer već imate izvođača. Sve to će ići na portal, pa ako neko ima suviše dodatnih radova, reagovaće se", navodi on.
Na pitanje da li će biti kontrolisano zašto je neko naručio određenu robu, na primer baš „mercedes", Radosavljević kaže:
"To je problem planiranja javnih nabavki. Na primer, Ministarstvo ima budžet od 20 milijardi dinara i planira nabavke, pa isplanira kupovinu 20 automobila, jer ima novca za njih. To je problem i u drugim zemljama. Centralno telo će nabavljati najveći deo stvari, ali će imati zadatak i da standardizuje javne nabavke"
Mala preduzeća strahuju da će centralizacijom nabavki biti „izbačeni" iz igre?
"Centralizacija stvara opasnost smanjenja konkurencije. I sad postoji ta opasnost, jer možete da sklopite ugovor na četiri godine. Postoji više načina da se to reši. Danska, na primer, garantuje 25 odsto nabavki za mala i srednja preduzeća, ako nude istu cenu i isti kvalitet. Cilj države nije da kroz javne nabavke razvija mala i srednja preduzeća, već da uštedi. Ali, ako mogu da ponude iste uslove, neka budu mala i srednja preduzeća", kaže Radosavljević.
" Oni će reći - ovakav računar može da bude u kabinetu premijera, ovakav kod ministra, a ovakav kod državnog sekretara. Oni će propisati u kakvom se ko automobilu vozi. Mi sada imamo u državnoj upravi stotine modela kancelarijske opreme. Uprava će moći da kaže - „Vi ovo ne možete da kupite".
Radosavljević dodaje i da će Uprava za javne nabavke kompletno preći u Ministarstvo finansija sa svim sadašnjim nadležnostima, a dobiće i nove. Kontrolisaće tendere unapred i vodiće postupke. Zajedno sa budžetskom inspekcijom će proveravati ispravnost postupka javne nabavke.
Obaveza objavljivanja na portalu važiće, prema njegovim rečima, za sve, pa i za mlokalne samouprave.
"One sada imaju svoju budžetsku inspekciju. Mi ćemo ih bolje uvezati. Nećemo im naložiti da formiraju centralna tela, ali ako žele - mogu. Beograd već ima telo za centralne nabavke i to dobro funkcioniše. Mi smo pokušali da ga preslikamo. Sva kontrola, zaštita prava ponuđača i naručilaca, ostaje pri Komisiji za zaštitu prava i u Upravi za javne nabavke. Tu su i budžetska inspekcija i Državna revizorska institucija", kaže on.
Radosavljević je rekao da su Komisija za zaštitu prava ponuđača i Uprava za javne nabavke su i do sada mogle da kontrolišu novac koji dobijamo od Evropske unije i nekih drugih izvora iz inostranstva, ali nisu.
"Sada će morati sve da proveravaju. Evropska investiciona banka nam poručuje da želi da ugovore proveravaju vaše institucije", kaže on.
Na pitanje koliko se novca godišnje tako potroši u Srbiji, Radosavljević kaže da je zvanični podatak o javnim nabavkama oko tri milijarde evra godišnje.
"Nezvanično još oko milijarda evra stigne kroz kredite i donacije, koje ne kontrolišu naše institucije. One će sada to kontrolisati ako Evropska unija ne želi da ona to čini. Naročito su sporni međunarodni krediti koji obavezuju da se kupi određeni procenat njihovih sredstava. Treba da se kontroliše šta se onda kupuje", navodi Radosavljević.
