Izvor: B92, 26.Avg.2009, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako žive kineski milijarderi
Prosečni kineski bogataš tek je prevalio 40. godinu, obožava proizvode Kartijea, umetničke slike, golf, vozi mercedes R500, uz stan ima bar jednu vilu a i neku seosku kuću za odmor. I pri svemu tome mnogo mu je važniji klasni status nego samo bogatstvo.
Ovaj profil kineskog bogataša skiciran je na osnovu najnovijeg istraživanja "Hurun Report", institucije koja detaljno prati i objavljuje izveštaje o bogatstvu u Kini.
Ono što možda deluje najzanimljivije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je da skoro 900.000 milijardera i multimilionera Kine, po sopstvenom priznanju, nisu uopšte pogođeni finansijskom krizom koja je "pojela" ogromna bogatstva novoobogaćenih pojedinaca i grupa u mnogim zemljama sveta.
Supruga prosečnog kineskog bogataša je u proseku od njega mlađa godinu dana, vozi sportske modele (BMW, u poslednje vreme), redovno izlazi sa prijateljicama u klubove za dame iz više klase, nosi "bulgari platinijum" i dijamantske satove. Na odmor odlazi u Tokijo ili Osaku, i u prvim redovima je na mjuziklima i operama bar nekolilko puta godišnje.
Njihovo dete u proseku ima 14 godina, već je naučeno da nosi najpoznatije brendove, ima privatne časove klavira, raste okruženo retkim porcelanskim i kolekcijama od žada, i slikama klasicima i modernista koji se baškare na svim zidovima.
Danas u Kini, koja ima više od 1,3 milijardi stanovnika, živi 825.000 Kineza-multimilionera (teških više od 10 miliona juana) i 51.000 milijadera.
Kineski bogataši su u ovom izveštaju "mereni" juanima. Međutim, čak i da se njihovo bogatstvo izrazi u dolarima (jedan dolar je 7,3 juana), ništa se ne menja u njihovom bogataškom statusu.
Iako je bogatsvo bilo praktično izbačeno kao pojam ili društveni status iz kinekse zvanične terminologije, stvari su počele da se drastično menjaju od kada se Kina otvorila prema svetu 70-ih godina prošlog veka. A sa otvaranjem su usledile i promene unutar zemlje.
Polako ali sigurno, izdvajala se grupa biznismena koja je bogatstvo stekla na projektima urbanizacije zemlje, kao što su trgovina nekretninama, infrastruktura i bela tehnika, navodi se u izveštaju koji prenosi Čajna dejli.
Upravo zahvaljujući tome što su se fokusirali na biznis unutar zemlje, za razliku od onih u drugim državama u tranziciji koji su brzu zaradu potražili kroz izvozne poslove i mahom propali, kineski novobogataši danas nemaju problema sa svetskim kriznim kretanjima.
Najveći broj kineskih bogataša izabrao je Peking za život - 143.000 multimilionera i 8.800 milijardera. Sledi Šangaj sa 116.000 multimilionera, i 7.000 milijardera, a na listi gradova sa najvećim brojem "novih aristokrata" su i Hangdzou, Šendžen, Čendgu i Šenjang.
"Tokom nekoliko poslednjih godina, pojam bogatsva se promenio u Kini, u svakom smislu. Danas velika većina bogataša tvrdi da im je važnije da budu priznati članovi "više klase” nego samo bogataši", kaže Rupert Hugjuverf, osnivač i izdavač Hurun Report.
Želja za pripadnošću "višoj klasi" (ksinguicu) ili "novim aristokratama" prilično je izražena u Kini, naročito među mlađim bogatašima ili decom-tinejdžerima već potvrđenih multimilionera.
Za to nije dovoljno samo potrošiti 90-ak miliona juana godišnje na održavanje nekretina, kupovinu automobila i drugih luksuznih potreba, već i biti viđeni član nekih klubova, poput Jongfo Lajta, najpopularnijeg pekinškog "klasnog" kluba.
Prema navodima Hurun Reporta, ekstra bogati Kinez prosečno potroši oko 5.7 miliona juana samo na kupovinu novih kola i kolekcija, dok za donacije - takođe simbol njihovog statusa - odvaja jedan milion juana godišnje.
