Izvor: Politika, 05.Apr.2010, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad „mercedes” pozira
Prvi put u Vorholovom umetničkom stvaralaštvu automobil ne predstavlja smrtnu klopku kao, na primer, u poznatim serijama „Sudari” ili „Smrt i nesreće”
Specijalno za Politiku
Beč – Izložba „Automobili”, kojom je u bečkoj Albertini otvorena nova muzejska sezona, odiše ekskluzivnošću u neodoljivom spoju najpopularnijeg imena pop-arta i vozila koja su postala statusni simbol današnjice. U modernoj podrumskoj galeriji Albertine, svoje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << privremeno stanište je pronašlo trideset i pet Vorholovih platna i dvanaest crteža velikog formata koji kaleidoskopski prikazuju razvoj automobila od prvog četvorotočkaša – „motorizovane kočije” – do nekoliko putničkih i trkačkih modela marke „mercedes”. U pitanju su poslednji Vorholovi radovi prepoznatljivog kolorita, nastali 1986/87. po narudžbi umetničke kolekcije nemačke automobilske kompanije „Dajmler”.
Prvi put u Vorholovom umetničkom stvaralaštvu automobil ne predstavlja smrtnu klopku kao, na primer, u poznatim serijama „Sudari” ili „Smrt i nesreće”. Za razliku od njegovih ranijih apokaliptičnih slika, u kojima se čitav moderni svet rušio u brutalnim nesrećama, u „Automobilima” preovladava duh slobode i nezavisnosti, prestiža i finansijske moći.
Uprkos automatskoj pretpostavci da je zvanična politika kolekcije „Dajmler” naručivanje komercijalnih dela u reklamne svrhe, postojalo je svega nekoliko takvih presedana, što je indirektno i postao koncept izložbe u Albertini. Kolekcija koja je osnovana 1977, u međuvremenu broji 1800 dela nemačkih i internacionalnih umetnika, od modernista do najaktuelnijih imena. Prvi slučaj komercijalne narudžbe, „Dajmler” je pokrenuo upravo sa Vorholom 1986, povodom obeležavanja stogodišnjice rođenja automobila. Narudžba je obuhvatala osamdeset platna koja bi na adekvatan način ovekovečila istorijat automobila, ali je ovaj projekat stao na trećini puta zbog Vorholove iznenadne smrti. Svojim tipičnim dematerijalizovanjem predmeta, Vorhol predstavlja automobile kao što je predstavljao svoje zvezde iz radionice Fektori – redukovanih linija i neosenčeno, ali u punom „reflektorskom” sjaju, ostajući veran drečećim bojama, foto-predlošcima i sito-štampi.
„Dajmler” je 1995. nastavio započeti koncept angažujući njujorškog umetnika Roberta Longa da izradi pet crteža raznih modela „mercedesa”. Longovi crno-beli crteži velikog formata stoje u oštrom kontrastu sa Vorholovim živopisnim grafičkim rešenjima; upotrebom, komercijalno gledano, nepoželjnog crno-belog kolorita, umetnik preispituje sisteme vrednosti proširujući vidik jednodimenzionalnog kanala masovne kulture netipičnom likovnom prezentacijom poznatog luksuz produkta. Svi njegovi radovi nastali 1995-1998. bazirani su na fotografijama i, sa izuzetkom „velikog crvenog automobila” (lak i akril na aluminijumu, 1997), predstavljaju crteže grafitom na papiru.
I Silvi Fleri i Vinsent Čarek bave se različitim aspektima priče o „Mercedesovim” automobilima. U šest video filmova, koje je 2005. stvorila za „Mercedes-Benc” centar u Parizu, Fleri analizira klišee imidža luksuz-vozila i njihovih vozača, istovremeno parodirajući tipične muško-ženske statusne simbole. Po uzoru na trkačko odelo Mike Hakinena sa reklamnim amblemima različitih kompanija, Silvi Fleri je 1998, uz podršku modne kuće „Hugo Bos”, osmislila „Formula jedan haljinu” kojoj je podarila postavu sa mustrom inspirisanom kič motivima narandžastih plamenova na crnoj podlozi, poznatoj kao dekor mnogih auto-hauba i motora. Na fotografiji izloženoj u Albertini, Fleri pozira u svojoj kreaciji pored Mike Hakinena, demonstrirajući „modu za ženske vozače Formule jedan”.
Vinsent Čarek se sve od kraja 1990-ih svojim crtežima i kompjuterski generisanim skulpturama bavi fenomenom masovne proizvodnje. Polazna tačka za njegove skulpture i zidne objekte poručene od strane „Dajmlera” (2002-2005), bio je dizajn „Mercedesovog” SLR vozila. Čarekov „dekorativni minimalizam” crpe inspiraciju iz američke postratne umetnosti: kalifornijskog pokreta iz 1960-ih „svetlost i prostor”, Krejga Kaufmana i Roberta Irvina.
Dela „Dajmler umetničke kolekcije o automobilima” nalaze se do 16. maja u Albertini.
Marina Bauer
[objavljeno: 06/04/2010]
