Izvor: Politika, 26.Maj.2015, 15:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Erdogan, Kuran i mercedes

Turski političari pokušavaju da biračima uoči parlamentarnih izbora 7. juna priušte „mirišljavu kampanju”, ali bespoštedna borba za glasove u oštrom je kontrastu sa 40 miliona cvetova koje nameravaju da podele na mitinzima.

Dok lider vladajuće Partije pravde i razvoja (AKP) Ahmet Davutoglu i vođa najveće opozicione Republikanske narodne partije (ĆP) Kemal Kiličdaroglu birače u skladu sa novom tradicijom zasipaju cvećem, predsednik države svoju ofanzivu gradi na sasvim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << drugim temeljima.

Redžep Tajip Erdogan, bivši lider AKP koji je tri puta predvodio vladu pre nego što je prošle godine postao predsednik, u kampanju unosi elemente autoritarnosti i islama. Ne osvrće se što ga optužuju da otvorenom agitacijom krši ustav.

Kritičari vlasti, koji smatraju da Erdogan kontroliše sudstvo i pokušava da spreči medijsku opoziciju, nalaze najnoviju potvrdu svojih stavova u odluci suda u Ankari po kojoj je poznati kolumnista lista „Hurijet” Mehmet Jilmaz osuđen da Erdoganu plati odštetu zbog „napada na lična prava”.

Jilmaz je dve nedelje posle Erdoganove prošlogodišnje pobede na predsedničkim izborima opširno pisao o korupciji u vrhovima vlasti, uključujući i predsednikovog sina, ali su istrage ubrzo stopirane masovnim promenama u sudstvu i policiji

Aferu je pripisao kampanji koju iz SAD vodi islamski propovednik Fetulah Gulen, njegov bivši saveznik koga predsednik optužuje da aktivnostima svog pokreta Hizmet pokušava da organizuje paralelne strukture vlasti.

Biće ipak da je „Hurijet” kažnjen zbog nedavnog pisanja o smrtnoj presudi bivšem egipatskom predsedniku Muhamedu Mursiju, simpatizeru Muslimanske braće koga Erdogan brani po ideološkoj bliskosti projektu političkog islama. „Smrtna kazna sa 52 procenta”, glasio je naslov u jednom od najtiražnijih turskih listova, aludirajući na broj kojim je pobedio prvi slobodno izabrani predsednik Egipta. Erdogan je to pročitao kao aluziju na 52 procenta glasova koje je on dobio prošlog avgusta, ali i kao poruku da bi mogao da podeli sudbinu Mursija koga je vojska oborila u udaru jula 2013.

Armija u Turskoj decenijama je smatrana čuvarom sekularnih vrednosti republike uspostavljenih još u vreme Kemala Ataturka, ali mnogi i danas ocenjuju da je velikim čistkama vojske Erdogan prokrčio put sve vidljivijoj islamizaciji zemlje.

Nervoza uoči izbora koji bi mogli da budu najveći izazov vladajućoj stranci  protekle decenije se uvećava. Iako se očekuje da AKP i bez harizmatičnog Erdogana pobedi, poslednja ispitivanja javnog mnjenja agencije Konda ukazuju da je podrška AKP pala na 40,5 procenata, znatno ispod 49,8 odsto koliko je stranka ostvarila na poslednjim opštim izborima 2011. Više od 10 odsto glasova, koliki je cenzus, po tom ispitivanju odnela bi prokurdska Narodna demokratska partija koja prvi put izlazi na izbore.

To znači da bi AKP morao da ide u koaliciju ili da zadrži manjinsku vladu, ali bez dvotrećinske većine koja je neophodnu da bi Erdogan promenio ustav i uvođenjem predsedničkog sistema legalizovao svoju apsolutističku kontrolu vlasti.

Da bi sprečio osipanje glasova od AKP-a, Erdogan je posegao za – Kuranom. Dok planira da na azijskoj strani Bosfora podigne najveću džamiju otkako je Turska 1923. postala sekularna republika, Erdogan se odlučio da islam ubaci u kampanju.

Na jednom mitingu na kurdskom jugoistoku zemlje zloupotrebio je religiju: mahao je islamskom svetom knjigom. Gest političara kome je islamizacija Turske deo agende otkako je 2002. bio među osnivačima AKP-a ipak je zaprepastio mnoge. „Turska nikada nije videla predsednika koji izbornu kampanju vodi sa kopijom Kurana u ruci”, kaže agenciji AFP profesor Ilter Turan sa istanbulskog univerziteta Bilgi.

Kemal Kiličdaroglu optužio je predsednika da koristi političku taktiku Kenana Evrena, generala koji je predvodio državni udar 1980. i kasnije bio predsednik. Evren je, promovišući konzervativne vrednosti, voleo da recituje Kuran na javnim mestima.„Da li je Kuran nešto što može da se koristi kao instrument?”, upitao je lider ĆP da bi odmah dobio odgovor Erdogana, posvećenog muslimana koji je svojevremeno zbog stihova u kojima minarete poredi sa bajonetima ležao u zatvoru: „Gospodine Kiličdaroglu, odrastao sam uz Kuran i živim sa Kuranom.”

Erdoganova otvorena islamizacija Turske i planovi o podizanju stotina novih džamija postavljaju Ankaru na kurs kolizije ne samo sa liberalnim i sekularnim delom stanovništva, već izazivaju zabrinutost Zapada i saveznika u NATO-u.

Bumu gradnje džamija jedno vreme doprinosila je migracija u gradove pa danas samo 30 odsto stanovništva živi po selima. Potom je krenula sve veća islamizacija: sa oko 60.000 džamija 1987, broj se povećavao na 84.684 ovog aprila (3.190 u Istanbulu).

Vlade AKP-a uključile su kurseve Kurana u obavezno školsko gradivo, a broj verskih škola se sa 376 u 1987. popeo na blizu 2.100 prošle godine. Još 2005. „Hurijet” je upozoravao da AKP od prvog dana ima za cilj da „univerzitete republike pretvori u medrese”.

Jedan nedavni izveštaj iz SAD navodi da je Erdogan uzurpirao ustav i da uspostavlja sve veću kontrolu dok pokušava da uguši svaki segment civilnog društva koji se ne podvrgava njegovoj „kratkovidoj volji”. „Turska, iako tehnički demokratija”, suštinski je danas jednopartijska država”, kaže izveštaj koji je samo nešto oštriji od zamerki koje Turskoj upućuje Evropska unija.

Erdogan se na kritike ne osvrće. Simpatije vernika nastavlja da prikuplja odlukom da njegov ured kupi „mercedes” vrhovnom islamskom autoritetu Turske. Mehmet Gormez, šef vladinog tela koje reguliše verske poslove, vratio je „mercedes” posle kritika u medijima da je na kola potrošio 384.000 dolara.

Nastavak na Politika...