Izvor: B92, 10.Nov.2010, 01:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prva vožnja: Mazda 2 Facelift
Bio sam u Monte Carlu i nije mi se baš dopalo. Zašto? Zato što nemam dovoljno novca. Nema tamo puno stvari za mene. Da sam "pun", obožavao bih ovaj grad.
Tekst i foto: Nemanja Pantelić
Dok sam se šetao glavnim ulicama Monte Carla umesto uobičajenih butika u kojima Zara i H&M sprovode svoje stalne rasprodaje, naišao sam na izloge pune Rolls-Royceva, Bentleya, Ferrarija... a oni nikada ne lepe „SALE" ili „- 50%" na svojim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << izlozima.
Nisam siguran da li postoje dve samoposluge u gradu, espreso vas može koštati 10 evra a prenoćište u prosečnom hotelu sa 4 zvezdice startuje od 200 evra. Osećao sam se kao u muzeju – gledaj ali ne diraj.
Za one koji mogu da konzumiraju ovaj neoporezovani raj blistavih fasada i visokih jarbola, za stan površine 100 m² sa balkonom i pogledom na ulicu kojom se vozi Formula 1 treba da pripreme oko 4 000 000 evra.
Prosečna cena kvadratnog metra za stan u Monte Carlu je oko 33 000 evra. Prosečna cena veza za jahtu u Port Hercule je 1 200 evra dnevno, ali cene znatno skaču za vreme održavanja Monte Carlo relija i trke Formule 1. Zainteresovani ovde mogu pogledati lučki webcam.
Uspešni biznismeni, fudbaleri, teniseri i vozači Formule 1 mnogo vole ovu, posle Vatikana, najmanju državu na svetu jer u njoj ne moraju da plaćaju poreze na prihode. Takvih ljubitelja je ovde prijavljeno oko 33 000 i smešteni su na površini od 2,2 km² pa su ujedno i najgušće naseljeni u Evropi.
Ipak, to su samo cifre. U ovom periodu mogu da kažem da nema žive duše u gradu. Egzotični automobili sklonjeni su sa kiše u klimatizovane garaže a bogataši su u svojim primarnim zemljama. Video sam nekoliko Jaguara, Rollsova, jednog Maseratija i to je sve. U gradu su ostali uglavnom domari, domoroci i automati koji su programirani da, zbog inspekcije, pale svetla u praznim stanovima.
„Sveti" asfalt ulica Monte Carla video je neke od najzanimljivijih borbi u istoriji Formule 1 ali po njemu nisam vozio nekakav superautomobil. Nisam vozio ni neki mnogo brz, niti mnogo skup automobil.
Kao što ste videli u naslovu, vozio sam redizajniranu Mazdu 2 ali bila je Ferrari crvene boje.
Kada dođe vreme da kupujete auto, mislim da je uvek dobro razmotriti automobile koji su na svetskom nivou bili proglašeni najboljim autom u poslednjih nekoliko godina. To govorim iz iskustva jer ja vozim pobednika iz 2005. godine. Mazda 2 ponela je titulu Svetskog automobila 2008. godine, beležila je odlične prodajne rezultate i stvorila dobar imidž a sada je prošla kroz, kako japanci kažu, facelift.
Kao i obično, japanci su veoma precizni u svojoj formulaciji jer je na prvi pogled, zatezanje bora sve što je učinjeno sa ovim autom. Prednja maska je promenjena, promenjen je izgled farova i svetala za maglu, a donja maska hladnjaka je preoblikovana i sada, u skladu sa korporativnim izgledom Mazde, formira petougao.
Da bi doprineli želji za sporskim izgledom, na nekim tržištima kupcima će biti dostupni bočni i zadnji spojleri kao i nove 16" felne.
Klasne razlike među automobilima, kada govorimo o količini dostupne opreme, nestaju pa je tako Mazda koju sam u Monte Carlu vozio imala tempomat, senzor za kišu, senzor za paljenje farova, automatski klima uređaj, kontrole na upravljaču, elektropomične, elektrosklopive i grejane retrovizore, pun paket vazdušnih jastuka i sistema za stabilnost. Jedino nema kožna sedišta i upravljač podesiv po dubini.
Na redizajniranom modelu poboljšan je kvalitet materijala koje korisnici najčešće dodiruju. U odnosu na dojučerašnji model, novi su ventilacioni otvori i izgled audio uređaja na centralnoj konzoli koji sada ima „piano finish".
Sjajna, tamno crna podloga audio uređaja tokom upotrbe uzima otiske prstiju kao da je izvađena iz policijske stanice. Da bi ova površina ostala čista, morate sa sobom nositi magičnu krpu i Mer sa alkoholom.
Pored centralne konzole, Dvojka je sjajna tamo gde je najvažnije - u vožnji.
Mali automobili postali su prilično tvrdi u poslednje vreme, posebno na zadnjoj osovini. Obzirom na to da su i lagani, truckanje tokom vožnje postalo je njen sastavni deo na autoputu ili u gradu kada prelazite preko ležećeg policajca. Dobra strana tvrdoće je da su automobili stabilniji tokom prolaska groz krivine.
Potezi koje su Mazdini inženjeri izveli na sistemu oslanjanja učinili su ga za mrvicu mekšim, ali nikako na račun dobrih voznih karakteristika. Kako su istovremeno sprovedeni procesi za povećanje čvrstine karoserije, ta mrvica, za koju se oslanjanje više ugiba, daje vam utisak da upravljate ozbiljnijim vozilom i da ste i vi dobro informisani o dešavanjima na putu.
Takođe, servo na upravljaču nije jak kao na kod mnogih konkurenata već tokom vožnje daje onaj stari osećaj okretanja volana, kada su se stvari rešavale mehanikom a ne elektronikom.
Koreni starog mikrovanovskog porekla vidljivi su još uvek na ručici menjača koja ne izlazi iz poda već iz donjeg dela centralne konzole. Nalazi se relativno visoko i blizu upravljača što znači da vaša ruka ne treba previše da putuje tokom obavljanja procesa u vožnji.
Motor zapremine 1,5 litara i snage 102 konja još je veliki u odnosu na motore koji se nalaze kod konkurencije (trocilindraši; 0,9; 1,2; 1,3...). Iako je malo skuplji prilikom oporezivanja, potrošnja je tokom test vožnje po brdima bila prosečnih 7,0 litara / 100km. Stepene prenosa nije potrebno posebno često menjati niti auto traži visoke obrtaje u normalnoj vožnji.
Kako bi emisija CO2 bila što niža, promenjen je prenosni odnos u drugom i trećem stepenu, razvijen je drugačiji alternator i koristi se drugačije motorno ulje. Iako bi Stop/Start sistem dodatno smanjio potrošnju goriva i emisiju štetnih gasova, odlučeno je da se on neće naći u Mazdi 2, iako takav sistem postoji u većoj Mazdi 3.
Veoma je jaka konkurencija u klasi kojoj pripada Mazda 2. Ilustracije radi Ford Fiesta, Toyota Yaris, Škoda Fabia, Volkswagen Polo, Opel Corsa, Hyundai i20, Suzuki Swift, Seat Ibiza, Nissan Micra, Renault Clio, Peugeot 207" svi izgledaju ubedljivo, moderno i napumpano. Bezbedni su i štedljivi.
Mazda možda nema šarm poput Italijana ili Francuza, nema crvenu centralnu konzolu, pripadajuću dizajnersku tašnu ili šarenu dlakavu aplikaciju koja smanjuje stres u gradskim gužvama. Ovo je pouzdan, upotrebljiv, udoban, izdržljiv auto po meri Kalamiti Džejn, Jovanke Orleanke i Florens Najtingejl a može da se vozi i u Monte Carlu.
