Izvor: Politika, 27.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teretnjake ukočio lizing
Zbog negodovanja njihovih vlasnika, na desetine kamiona danima je parkirano na periferiji poslovnog dela Novog Beograda. Oni protestuju protiv lizing kompanija, a policija im ne dozvoljava da se više približe sedištima ovih kompanija koje su smeštene u ovom delu prestonice.
Razlog za protest kamiondžija, članova poslovnog udruženja Međunarodni transport i Međunarodni drumski transport jeste što većina lizing kuća nije izašla u susret njihovim zahtevima da im >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se reprogramiraju obaveze. Samo NLB lizing i Pireus lizing su to učinili, prvi na šest meseci, a drugi na godinu dana, kaže Neđo Mandić, predsednik udruženja Međunarodni transport i vlasnik „Partnertransa”.
– Zbog svetske recesije, prevoznici imaju sve manje posla i potrebne su nam olakšice u otplati. Za nas bi bilo podnošljivo da nam se rata smanji na 30 ili 40 odsto postojeće. Nisam za to da tražimo period mirovanja u otplati, jer nije u redu da vozilo koristimo, a da ga istovremeno ne plaćamo. Međutim, lizing kuće postavljaju nerealno visoke uslove, između ostalog traže da im se za šestomesečni reprogram da bankarska garancija na 100.000 evra – kaže Mandić.
Članovi udruženja drumskih prevoznika sve više kasne u otplati, a lizing kuće, koje imaju i menice preduzeća i lične, već su počele da blokiraju njihova preduzeća. Lizing kompanije neće biti na gubitku, a oni će, kaže, doći u situaciju da vozilo plate a da ga nemaju i ostanu bez sredstva za rad.
Mandićevo udruženje ima 600 aktivnih članova, a kod lizing kuća su u poslednje dve godine uzeli čak 2.000 vozila, pa imaju 4.000 ugovora, jer se „paket” sastoji od vučnog i priključnog vozila.
U Rajfajzen lizingu kažu da su posle sastanka sa udruženjem Međunarodni transport, čiji su članovi predložili reprogram usled smanjenog obima posla, napravili analizu zahteva i došli do zaključka da se „reprogramom produžava rok otplate i samim tim smanjuje mogućnost da se na tržištu za vozilo dostigne adekvatna vrednost, čime bi se u slučaju neredovne otplate mogla pokriti dugovanja, i da se zato dodatno obezbeđenje nameće kao neophodan uslov odobravanja reprograma”.
– Napominjemo da, s obzirom da i lokalni i međunarodni standardi analize i procene rizika propisuju da svako odobrenje, kako zaduženja, tako i produženja roka otplate, mora biti bazirano na individualnim kreditnim analizama, kolektivni pristup ne bi bio u skladu sa standardima i stoga ne može biti prihvaćen. Kako je Rajfajzen lizing zaključivao ugovore o lizingu sa članicama a ne sa samim udruženjem, ostajemo otvoreni za analizu svakog pojedinačnog zahteva – kaže Ana Ružić, izvršni direktor u Rajfajzen lizingu.
U Unikredit lizingu kažu da među nezadovoljnim kamiondžijama nema njihovih klijenata zato što su u startu dobro procenili rizik i zato što su istovremeno i finansijski konsultant koji pomaže klijentima da prebrode krizu.
– Nisu lizing kuće zatvoreno stakleno zvono niti zatvaraju oči pred teškoćama klijenata – kaže Vladimir Šijaković, direktor prodaje Unikredit lizinga. – Ali nije realno očekivati da lizing rata bude umanjena na 30 ili 40 odsto prvobitne. Mi imamo obaveze prema našim kreditorima koje moramo da servisiramo. Nije realno ni da uslovi reprograma budu isti za sve članice udruženja. Neko je uzeo jedan, neko više kamiona.
Prosečna vrednost teretnjaka je 105.000 evra, a zbog kamata, dug prevoznika po kamionu je oko 130.000–140.000 evra. Rate se kreću od 1.200 do 2.000 evra mesečno, a rok otplate je u proseku pet godina. U slučaju da moraju da vrate vozilo, a lizing kuća ne može da ga proda po adekvatnoj ceni, aktivira se lična menica, odnosno naplata iz lične imovine dužnika.
Razlog za kupovinu čak 2.000 teretnjaka na lizing u Srbiji je to što EU dozvoljava prevoz preko svoje teritorije samo vozilima sa motorom evro 5. U lizing kućama kažu da je zbog toga naglo skočila tražnja, pa tako, na primer „Mercedes-Benc” samo u Srbiji ima višestruko veću prodaju teretnjaka nego putničkih vozila. Krajnja posledica je da je tržište prefinansirano. Dodatni problem ovim prevoznicima pričinjava i to što potencijalno ima 10.000 kamiona koji bi mogli da prevoze robu u međunarodnom transportu, a naša država je ispregovarala međunarodne dozvole za samo 3.000 kamiona.
J. Rabrenović
[objavljeno: 28/03/2009]
