Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Maj.2011, 15:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Skupština: Rasprava o finansijskim zakonima

BEOGRAD -

Skupština Srbije završila je danas raspravu o Predlogu zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, a nakon jednočasovne pauze počeće razmatranje izmena Zakona o izboru narodnih poslanika. Poslanici su raspravljali o zakonskom predlogu o zaštiti korisnika finansijskih usluga, prema kome će banke i davaoci lizinga ubuduće morati da procene kreditnu sposobnost klijenta, kako bi sprečili njegovu eventualnu prezaduženost.

Predloženim zakonom je, između >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ostalog, zabranjeno oglašavanje netačne informacije, odnosno one koja može stvoriti pogrešnu predstavu o uslovima korišćenja usluge, a banke i davaoci lizinga će biti u obavezi da pri oglašavanju proizvoda i usluga iz svoje ponude precizno i jasno navedu koji troškovi padaju na teret korisnika.

U obavezi su da navedu i visinu i promenljivost godišnje nominalne kamatne stope, efektivnu kamatnu stopu, valutu u kojoj se ugovaraju depozit, kredit ili lizing, njihov ukupan iznos, kao i kriterijume za indeksiranje.

Nova rešenja u toj oblasti predložila je Narodna banka Srbije, a ona bi, prema njenim očekivanjima, trebalo da ojačaju poverenje u finansijski sektor i doprinesu njegovom daljem razvoju.

Opozicione SRS, DSS i NS protiv zakona, LDP za

Za razliku od stranaka vladajuće većine, koje su zadovoljne zakonskim predlogom Narodne banke Srbije o zaštiti potrošača finansijskih usluga, opozicija u skupštini smatra da su nova rešenja zakasnela, što jedino Liberalno-demokratskoj stranci nije prepreka da ga podrži.

Liberali su se složili sa ostatkom opozicije da zakonski predlog koji bi trebao da zaštiti klijente prilikom korišćenja bankarskih usluga, finansijskog lizinga i finansijskih pogodbi, dolazi kasno, ali su naveli da je predloženi zakon "dovoljno veliki korak" i da ga treba podržati.

LDP je izrazila sumnju da bi donošenje predloženog zakona moglo da utiče na povećanje kamatnih stopa i drugih usluga, što je guverner Dejan Šoškić odbacio, navodeći da će se posle primene novih rešenja povećati konkurencija među bankama, što bi moglo da dovede do smanjenja troškova.

I za radikale je sporno što se zakonska rešenja za zaštitu korisnika kredita i drugih finansijskih usluga donose tek sad, a predložena rešenja smatraju nepotpunim, jer će, prema njihovom mišljenju, zaštiti samo nove korisnike finansijskih usluga.

Za lidera NS Velimira Ilića zakon je "izuzetno zakasnio", navodeći da je davno trebalo preduzeti određene mere kako bi korisnici kredita i drugih usluga bili zaštićeni.

"Ispada da dajemo infuziju mrtvacu koji bukvalno umire, a moglo je to znatno ranije da se spreči. Vlast do sada nije imala snage da se toga dotakne", rekao je Ilić.

DSS je mišljenja da su, i pored brojnih rešenja koja štite potrošače, ostavljena otvorena druga pitanja, što će iskoristiti oni kojima je u jedinom interesu profit i dobit.

Poslanici te stranke smatraju da je u pitanju "populistički napisan zakon", a da će građani posle njegovog usvajanja imati probleme sa bankama koje najavljuju oštrije uslove za svoje finansijske usluge.

Zamerka te stranke je i što je primena tih zakonskih rešenja odložena za šest meseci.

Za stranke vladajuće većine predložena rešenja će na adekvatan način zaštititi potrošače, koji će, kako su rekli, vrlo brzo osetiti rezultate.

DS je napomenula da je cilj zakona zaštita klijenata, budući da se definišu obavezni elementi ugovora, prava i obaveze, kako klijenata, tako i davaoca usluga, dok je SPS ukazala na neophodnost dosledne primene predloženih rešenja da bi se u potpunosti realizovao njihov cilj.

Predloženi zakon donosi niz novina u zaštiti korisnika finansijskih usluga, a jedna od njih je da banke i drugi davaoci finansijskih usluga neće moći jednostrano da menjaju visinu kamatne stope.

To će se, kako je guverner objasnio, posle usvajanja Predloga zakona o zaštiti finansijskih usluga, odnositi na sve kredite i druge finansijske usluge, bez obzira kada su zaključeni.

Dinkić: Radna verzija zakona o javnoj svojina loša

Lider Ujedinjenih regiona Srbije Mlađan Dinkić izjavio je danas da je vladina radna verzija zakona o javnoj svojini loša i da ne predviđa stvarno vraćanje imovine lokalnim samouprava.

Dinkić je novinarima u parlamentu rekao da se nada da će na kraju ipak biti donesen zakon koji će zaista vratiti imovinu gradovima i opštinama, pošto je to jedan od uslova Evropske komisije koje Srbija mora da ispuni da bi dobila pozitivno mišljenja o sticanju kandidature za članstvo u EU.

On je dodao da je i koalicionim partnerima rekao da takav zakon ne ulazi u skupštinskoj proceduri.

"Suština je što se ne radi o pravom vraćanju imovine lokalnim samoupravama, nego se pokušava raznim vijugama zaobići to vraćanje", naveo je Dinkić.

"Radna verzija zakona je došla u prilično lošem stanju pred radnu grupu koju vodi (poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine) Bojan Kostreš", naveo je Dinkić i dodao da to mišljenje, osim predstavnika URS Nikole Novakovića, dele i članovi te grupe, a i "ekspert iz Evrope koji je prisustvovao radnoj grupi".

On je rekao da je sporno i što bi po tom predlogu republička Direkcija za imovinu zadržala svoje funkcije, a "imala čak i neke skrivene".

Dinkić je naveo da je njegova stranka još pre godinu dana predložila zakon o javnoj svojini koji podrazumeva vraćanje imovine lokalnim samoupravama, a prema njemu Republička direkcija ubuduće bi se samo bavila upravljanjem republičke imovine, imovine od javnog značaja, a postojao bi prelazni period ka njenom smanjivanju i gašenju u roku od pet godina.

"Zakona koji je vlada u nacrtu dala duplo je manji od onoga koji smo preuzeli od Konferencija gradova i opština koji je pravi evropski zakon", naveo je Dinkić i dodao da ima još malo vremena da se donese taj akt.

"Dok se radi ima vremena da se stvari isprave" poručio je lider URS i kazao da veruje da će ljudi iz Ministarstva finansija koji postojeći zakon nisu popravili, već pokvarili, vratiti na ono što je potrebno gradovima i opštinama, a to je da stvarno raspolažu imovinom.

Prolećno zasedanje

Poslanici su četvrtu sednicu prolećnog zasedanja započeli 5. maja, na dnevnom redu je 17 zakonskih predloga i drugih akata, a juče su završili načelnu raspravu o tri zakonska predloga iz oblasti finansija - o privrednim društvima, o sporazumnom finansijskom restrukturiranju privrednih društava i o kontroli predmeta od dragocenih metala.

Lider SNS Tomislav Nikolić prvi put posle oporavka od štrajka glađu i žeđu danas se pojavio u Skupštini Srbije. On je glađu i žeđu štrajkovao od 16. aprila, tražeći održavanje vanrednih parlamentarnih izbora do kraja ove godine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...