Izvor: Radio 021, 22.Avg.2017, 13:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radnici na lizing do daljnjeg obespravljeni, zakonska zaštita se ni ne nazire
Uprkos najavama Vlade Srbije da će se zakon koji reguliše rad na lizing do kraja 2016. naći u skupštinskoj proceduri, nadležno Ministarstvo navodi da se i dalje radi na nacrtu zakona.
I pored toga što je zapošljavanje na lizing sve masovnije poslednjih godina, postojeći zakoni ni na koji način ne obuhvataju rad na lizing kao ni rad agencija što ostavlja prostor za brojne zloupotrebe, piše Insajder >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << .
Radna grupa za pisanje zakona formirana je početkom 2016. godine, međutim do danas nijedna verzija zakona nije odobrena za javnu raspravu. Na zahtev novinara Insajdera da im se dostavi nacrt zakona, iz Ministarstva za rad navode da nacrt i dalje nije završen.
"Radna verzija ovog zakona je u fazi usaglašavanja sa resornim ministarstvima i socijalnim partnerima - članovima Radne grupe za izradu nacrta ovog zakona. Stoga nismo u mogućnosti da vam dostavimo tekst radne verzije nacrta zakona dok se ne usaglase zakonska rešenja u okviru Radne grupe i nacrt ovog zakona pripremi za javnu raspravu u skladu sa Poslovnikom Vlade", navodi se u odgovoru Ministarstva Insajderu.
Prethodni ministar za rad Aleksandar Vulin je još 2015. izjavio da je njegova najveća greška to što zakonski nije rešen status radnika na lizing. Dve godine kasnije rad na lizing i dalje lebdi u pravnom vakuumu što koriste i državne i privatne firme.
Mehanizam zloupotreba preko obespravljenih radnika
Veliki broj državnih preduzeća zapošljava radnike na privremeno-povremenim poslovima preko ćerki-firmi, omladinskih zadruga i privatnih agencija za zapošljavanje. Ne samo da državna preduzeća na ovaj način nekažnjeno izbegavaju zabranu zapošljavanja, već su i radnici angažovani na ovaj način obespravljeni na različite načine.
Radnik na lizing nema pravo na bolovanje, godišnji odmor, topli obrok, sindikalno organizovanje ili kolektivni ugovor, dok je istovremeno plaćen manje od stalno zaposlenog radnika. Ovakvo angažovanje radnika, umesto zakonski dozvoljenih 120 dana, traje i po nekoliko godina.
Na taj način državna preduzeća izbegavaju da prijave te radnike kao stalno zaposlene, ne vidi se da se fondovi za plate uvećavaju i tako zaobilaze zabranu zapošljavanja. Radnici na lizing mehanizam su zapošljavanja partijskih kadrova, pa se postavlja pitanje da li je upravo to razlog što se uporno odlaže donošenje zakona i uređenje ove oblasti.
(Ne)namerno odlaganje donošenja zakona?
Poplava agencija za iznajmljivanje radne snage i tzv. "lizing-radnika" u poslednjih nekoliko godina u Srbiji logična su posledica ogromne nezaposlenosti.
Zanimljivo je da se drastičan rast broja agencija poklapa s donošenjem Zakona o radu, koji olakšava otpuštanje zaposlenih, ali i s Vladinom zabranom zapošljavanja u javnom sektoru, koja je doneta u decembru 2013. Prema podacima Ministarstva za rad, od 2007, kada je registrovana prva agencija za iznajmljivanje radnika, do 2014. godine u evidenciji Ministarstva za rad bilo je 44 takve agencije, dok je samo u prethodne tri godine registrovano još 58 agencija.
Radnici zvanično rade za agenciju, a ne za poslodavca
Agencije za lizing objašnjavaju čitav mehanizam na svojim zvaničnim sajtovima nudeći usluge tzv. outstaffinga, čija je funkcija da kompanija angažuje radnike, a da se oni zvanično ne računaju kao zaposleni u toj kompaniji.
"Klijent identifikuje i regrutuje osoblje, ali formalno zapošljavanje se vrši preko agencije. Kada firma identifikuje pojedince koje želi na platnom spisku, agencija angažuje to osoblje kako bi obezbedila radni odnos i minimalne obaveze u vezi sa zaposlenjem", navodi se na sajtu jedne od agencija.
Ovim mehanizmom se "zarade zaposlenih" prebacuju na "troškove usluga", čime se fiktivno prikazuje manji trošak za zaposlene.
Autor: Insajder
Pogledaj vesti o: Insajder
.jpg)
