Izvor: Politika, Tanjug, 29.Dec.2009, 23:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kriza nije ugasila lizing

Kod pravnih lica svaki peti ugovor kasni više od tri meseca, a kod fizičkih svaki deseti. – Od sto prodatih automobila tri se vrate

Iako su poslovi lizing kuća u Srbiji u 2009. bili manji za dve trećine nego u prethodnoj, te finansijske institucije nisu na kolenima. Štaviše, vrlo su likvidne, a problem im je upravo gde da plasiraju višak sredstava koji je nastao zbog nedostatka reinvestiranja. Anuiteti redovnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << platiša stižu, a novih klijenata koji kucaju na njihova vrata, zbog krize, nema. A i kada bi zakucali, pitanje je koliko njih bi dobilo zeleno svetlo zbog finansijskih pokazatelja na koje je recesija bacila senku.

Bojan Baša, predsednik Upravnog odbora Asocijacije lizing kompanija Srbije i direktor „S lizinga”, potvrđuje da je broj zaključenih ugovora u 2009. godini smanjen za oko 65 odsto. To pokazuju, za sada, dostupni podaci za prva tri kvartala, a prema stanju u privredi koja je glavni klijent lizing kuća, nema naznaka da bi se te brojke u poslednjem kvartalu mogle izmeniti. Za devet meseci preko lizing ugovora plasirano je 200 miliona evra, a godinu dana ranije u istom periodu – 650 miliona evra. Inače, 2008. godina je za lizing kuće, s plasmanom od preko 900 miliona evra, bila rekordna. Od 2003. godine na taj način privreda i građani zadužili su se preko preko tri milijarde evra. Lizing se razvijao vrlo brzo, a stopa rasta je bila, u nekim godinama, i dva puta veća nego u bankarskom sektoru.

Problem naplate potraživanja koji je rak-rana privrede Srbije odražava se i na otplatu lizing rata.

– Kod pravnih lica svaki peti ugovor je u docnji preko tri meseca, a oni čine 90 odsto svih lizing zaduženja. U odnosu na januar, kada je kod pravnih lica u docnji bilo 14 odsto ugovora, sada ih je 22 odsto. Kod fizičkih lica koja su se zadužila na ovaj način svaki deseti ugovor je u docnji preko tri meseca. I ovde ima porasta loših dužnika sa osam odsto u januaru na sadašnjih deset odsto. Jeste da je to skok za četvrtinu, ali je broj tih ugovora ipak manji – kaže Baša.

Od ukupnog broja lizing ugovora (više od 50.000, koliko ih je zaključeno u poslednje tri, četiri godine) raskinuto je manje od tri odsto (oko 1.500). Kriza u otplati obično nastaje u drugoj godini, a zbog nemogućnosti otplate vraćaju se automobili, oprema, kamioni, poljoprivredna mehanizacija.

Drugim rečima, od sto prodatih automobila – tri se vrate. Taj procenat lizing kuće ne doživljavaju kao zabrinjavajući.

– Klijentu koji kasni s otplatom izlazi se u susret na razne načine sve dok je procena da postoje realni osnovi da se on razduži. Načini mogu biti razni, sve do toga da on nađe ili mu se pomogne da nađe drugo lice koje će umesto njega nastaviti s otplatom. Takvo rešenje je najbolje za sve – kaže Baša dodajući da će izlazak iz krize biti izazov za lizing kompanije. Po njegovoj oceni u 2010. godini lizing tržište će zavisiti od toga koliko se privreda bude oporavila i tražnje za investicijama jer je lizing od toga direktno zavisan.

Inače, lizing kompanije su od državnih institucija zatražile izmene propisa radi lakšeg poslovanja. Traži se ukidanje minimalnog roka za lizing ugovore koji se sada ne mogu zaključiti na period manji od dve godine, kao i omogućavanje finansiranja nekretnina na lizing. To bi mogao da bude način da se plasira trenutni višak likvidnih sredstava, a bilo bi dobro i za rast tražnje na tržištu i uposlenost građevinskih kapaciteta. Predlog je i da investicije na lizing koje sada nemaju pravo na poreski odbitak to ubuduće dobiju.

Dragan Lončar, član uprave „Hipo Alpe-Adrija lizinga”, koja je s učešćem od 37 odsto lider na ovom tržištu, kaže da kod nas postoje određene predrasude o poslovanju lizing kompanija.

– Lizing industrija je osetila posledice krize, ali ništa više od ostalih. U medijima se pojavljuju tekstovi o oduzetim vozilima, o krizi u poslovanju, međutim vraćanje vozila i opreme je sastavni deo našeg poslovanja. Svuda u svetu kompanije koje se bave ovim poslom imaju svoj lager vraćenih vozila i opreme i to je sasvim normalna pojava. S obzirom na to da do 2009. godine veliki broj lizing kompanija nije imao u posedu vraćena vozila i opremu, pojava ponude takvih vozila stvorila je utisak da je to siguran znak da su lizing kompanije u problemima. Situacija je sasvim drugačija. Stanje na lizing tržištu Srbije je stabilno i u pod kontrolom. Lizing proizvodi imaju i svoje mesto i ogroman potencijal na tržištu i mogu biti jedan od proizvoda koji će i u kriznim vremenima podržati privredu – kaže Lončar.

Jovana Rabrenović

[objavljeno: 30/12/2009]

Nastavak na Politika...