Izvor: B92, 03.Mar.2013, 13:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krediti su nam postali slamka spasa
Beograd -- Koliko Srbi žive na kredit? Poprilično. Zvanični bankarski podaci pokazuju da je trenutno aktivno bezmalo milion i po kredita, piše Politika.
Trenutno građani otplaćuju 1,3 miliona kredita, privreda oko 200.000, aktivno je preko milion kreditnih kartica, 6,5 miliona tekućih računa, 9.000 lizing ugovora.
Po čemu je to dozvoljeni minus na tekućem računu najskuplji za zaduživanje? Taj prokaženi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << minus mi je omogućio da, po ceni od nekoliko stotina dinara mesečne kamate, zadržim dostojanstvo, da ne zajmim kada mi kasni plata, da rešim problem kad mi nešto u kući „crkne”. Sledećeg meseca ću da se stisnem – gotovo univerzalni je odgovor jedne sugrađanke na pitanje da li se zadužuje.
Zvanični bankarski podaci pokazuju da je trenutno aktivno bezmalo milion i po kredita! Od tog broja građani otplaćuju tačno 1,3 miliona kredita. Onih za kupovinu stana, kola, studentskih, potrošačkih, za energetiku efikasnost, letovanje, otplatu pređašnjih zbirnih dugova, za nove frižidere, televizore, takozvanih nenamenskih čiju namenu samo oni znaju poput lečenja, vraćanja kockarskih dugova najbližih …
Dodatno, aktivno je preko milion kreditnih kartica, 6,5 miliona tekućih računa što je potencijal za isto toliko dozvoljenih minusa, 9.000 lizing ugovora.
Kakvi smo dužnici? Oni koji su nam pozajmili novac oličeni u bankama rekli bi bankarskim rečnikom „docnja fizičkih lica već je dostigla deset odsto što je loš pokazatelj”. Rečju, građani kasne s otplatom čak 133.370 kredita, a rok za plaćanje od 60 dana prekoračen je.
I ko najviše kasni? Upravo oni koji su uzeli keš kredite. Takvih je bezmalo 80.000 od oko 800.000 takvih kredita. Najmanje kašnjenje je u plaćanju stambenih kredita, jer od 90.000 ovih zajmova samo njih 5.000 se ne izmiruje redovno.
Da moramo da živimo narodski rečeno na veresiju pokazuju i podaci iz naše surove ekonomske stvarnosti. Prosečna zarada ne dobacuje ni do 400 evra mesečno, a čak 40 odsto porodičnih primanja ide na hranu. Statistika pokazuje da samo 87.000 građana ima platu veću od hiljadu evra mesečno. Otuda su razumljive i ocene da se 70 odsto svih pozajmica koristi za puko preživljavanje.
A ko bolje poznaje dužničko stanje nacije od onih kojima je posao da dugove građana i privrede, za poverioca naplati?
Uz poznatu ocenu da su Srbi dobri dužnici i da gledaju da izmire svoje obaveze i da nemaju taj kamen oko vrata, Goran Muftić, direktor „Solventpointa” firme za naplatu potraživanja, bez oklevanja kaže da naša nacija definitivno živi na kredit.
"Kriza je uzela danak i docnja je sve veća. Pa pogledajte samo koliko je velika ponuda banaka kredita za refinansiranje dugova. U slučaju fizičkih lica najviše ih „podsećamo” da su prekoračili limite po dozvoljenom minusu i kreditnim karticama. Banke više ne mogu da nam prodaju potraživanja prema fizičkim licima, ali mogu prema pravnim što značajno menja naše poslovanje", kaže Muftić.
Prema njegovim rečima, banke se sve više interesuju da im prodaju nenaplaćena potraživanja prema preduzetnicima. Ova kategorija odgovara svojom imovinom za svoje poslovanje što znači da se dug može naplatiti iz svega onog što dužnik poseduje, a ne samo onim što je dao kao sredstvo obezbeđenja kada je uzimao kredit. Mnogi od njih to ne znaju pa ih upravo ta činjenica osvesti i navede da sa specijalizovanom firmom za naplatu duga postignu sporazum. Uglavnom to bude da plate samo glavnicu duga, ali ne i kamatu, i to na rate. Banka je potraživanje prodala s popustom, ali je na dobitku, jer je bilanse očistila od lošeg zajma i po tom osnovu smanjila obaveznu rezervu.
Zvanični bankarski podaci pokazuju da su se naši građani kod banaka uzajmili čak 587 milijardi dinara ili 5,5 milijardi evra što nameće pitanje da li smo prezaduženi. Mereno ekonomskim aršinima čini se da nismo. Zaduženost u Srbiji neprekidno raste i dostigla je 800 evra po stanovniku. Na našu sreću, po ovoj ličnoj zaduženosti smo na dnu evropske lestvice, kao i one u regionu. Hrvati, na primer, imaju prosečnu zaradu veću 70-80 odsto, ali su zato zaduženi 4.000 evra po stanovniku ili pet puta više. U Sloveniji zaduženost je 3.500 evra, u BiH slična našoj, u Makedoniji 580 evra, a u Grčkoj 8.000 evra po stanovniku.
Vic, a kao da nije
Razgovaraju Amerikanac, Englez, Nemac i Srbin koliko ko zarađuje i za šta tokom meseca potroši platu. Amerikanac, recimo, potroši 4.000 dolara za hranu, 2.000 za hipoteku, hiljadu za izlaske, hiljadu za alimentaciju ženi, hiljadu za osiguranje i pojma nema gde mu se iskrala poslednja hiljadarka.
Englez kaže da zarađuje pet hiljada funti sve potroši, ali nikako ne zna gde mu se denulo 500 funti. Isto izjavi i Nemac.
Srbin kaže zarađujem 30.000, a trošim 60.000 dinara. Pojma nemam odakle mi tih dodatnih 30.000 dinara.
Veroljub Dugalić, sekretar Udruženja banaka ocenjuje da se kod nas zaduženost neće smanjivati, već da će samo rasti.
"Iskustvo pokazuje da je, što je viši nivo standarda, zaduženost veća. Ko ima veći standard zajam lakše otplaćuje, lakše taj teret podnosi. Ceo svet živi na kredit. Nije kod nas problem kredit i zaduženost, već niska primanja od 360 evra mesečno. S takvim primanjima i beskamatni zajam ne može da se vraća" , kaže Dugalić.
Ekonomista Danijel Cvetićanin sa Univerziteta Singidunum kaže da niko ne sumnja da kreditni sistem doprinosi opštem blagostanju. Čak i oni koji celokupne prihode potroše u toku istog meseca, ipak izvesno vreme štede novac na svom računu. Zahvaljujući bankama i kreditima, taj novac koriste drugi građani, pre svega oni koji mogu da plate kamatu.
"U uljuđenim zemljama, naročito u onim u kojima banke ne osećaju tako divlju glad za profitom kao kod nas, te su kamate niže, pa je i obim kreditiranja veći. Kriza nas, baš kao i narodna poslovica, uči da je „dug zao drug”. Ovaj savet, međutim, ne važi za one koji planiraju svoje dugove tako da mogu da ih vrate na vreme. Ipak, naše tržište kredita još je „mlado”. To znači da su banke sklone da precene svoje rizika, pa su zato sredstva obezbeđenja, a i kamatne stope, zastrašujuće nepovoljni za dužnike, iako statistike pokazuju da građani najveći deo dugova vraćaju na vreme. S druge strane, mnogi građani često precenjuju svoje mogućnosti zaduživanja, ili računaju na tradiciju nekadašnjih „bespovratnih” kredita, koje jede inflacija. Sve ovo doprinosi niskom nivou razvoja kreditnog sistema kod nas", kaže Cvetićanin.
Koliko milione Srba košta život na veresiju
Izvor: Kamatica.com, 04.Mar.2013, 10:30
Koliko Srbi žive na kredit? Poprilično. Zvanični bankarski podaci pokazuju da je trenutno aktivno bezmalo milion i po kredita! Od tog broja građani otplaćuju tačno 1,3 miliona kredita. Dodatno, aktivno je preko milion kreditnih kartica, 6,5 miliona tekućih računa što je potencijal za isto toliko...
