Izvor: S media, 11.Jan.2010, 13:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvati "zagubili" polovinu predmeta lizinga
Vrzino kolo kriminala koje se odmotava u "Kroacija lizingu" sada naplaćuje cenu slabo regulisanog tržišta.
Poslednji slučaj kriminala u hrvatskom "Kroacija lizingu" gde je nestalo oko 300 automobila, kao i prethodni slučajevi u kojima su nestajala vozila i jahte, pokazuju svu manjkavost sistema nadzora nad lizing društvima, pišu hrvatski mediji.
U prvoj fazi krize hrvatska lizing društva suočavala >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << su se sa manjkom sredstava za finansiranje, u drugoj su se suočila sa manjkom "raspoloživih klijenata" i "investicionih kapaciteta", a sada nekima od njih nestaju predmeti čiju su kupovinu finansirali.
Austrijski mediji se pozivaju na izjave Romana Rauha, austrijskog predstavnika u Hrvatskoj i pišu kako banke u Hrvatskoj i za 50 odsto dobara nabavljenih na lizing zapravo ne znaju da li uopšte postoje. Samo u Hipo Alpe Adrija banci tragaju za stotinama jahti koje su finansirane lizingom, pa ne čudi da ne objavljuju podatke o poslovanju.
Za nadzor nad društvima za lizing nadležna je Hanfa, koja tromesečno objavljuje ukupne rezultate lizing društava. Ante Samodol, predsednik Uprave Hanfe kaže da se lizing društva bitno razlikuju od ostalih finansijskih institucija i da štetu može pretrpeti samo davalac lizinga, nema depozita kao kod banaka, polisa kao kod osiguravajućih društva kao ni uloga kao kod fondova.
Teorija kaže da pružalac lizinga uvek može uzeti nazad predmet lizinga, a to naravno vredi ako zna gde se taj predmet nalazi, ili barem da li zaista postoji. Hanfa je pre nekoliko meseci sprovela nadzor nad "Kroacija lizingom" i upozorila je na akumulirani gubitak od 58 miliona kuna u prošloj i pretprošloj godini. Zbog nedostataka utvrđenih kontrolom zabranili su ponovno imenovanje uprave i naložili određene mere, potvrdio je Samodol. Nakon najnovijih saznanja, iako se Uprava niti Nadzorni odbor društva nisu obratili Hanfi, ponovo su uputili nadzor u "Kroacija lizing".
U međuvremenu je "Kroacija osiguranje" izdalo saopštenje u kojem su najavili prekršajnu prijavu protiv firmi koje su učestvovale u spornim poslovima, intenzivnu naplatu spornih potraživanja, kao i da će obavestiti Hanfu o okolnostima u poslovanju.
Samodol je upozorio i da je u ovom slučaju reč o klasičnoj prevari, odnosno simuliranju poslova koje je teško utvrditi dok se ponovo ne sprovede kontrola. Lizing društva retko nadgledaju isporuku predmeta lizinga i zato je moguće da se dešavaju fiktivne isporuke. Društva bi, po pravilu, redovano trebalo da podnose izveštaj za registar predmeta lizinga, ali Hanfa ne može da zna da li su ti podaci istiniti. U slučaju "Kroacija lizinga" postojali su ugovori i dokumentacija, ali nedostaje predmet lizinga.
Da bi se falsifikovala sva potrebna dokumentacija, uključujući dozvolu za čamce ili vozila, za koje je nadležno Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao i obavezno osiguranje od odgovornosti koje takođe postoji i za vozila i za brodove, mora postojati lanac osoba umešanih u prevaru.
Samodol kaže kako se slučaj dvostruko prati, s obzirom da je "Kroacija lizing" u vlasništvu "Kroacija osiguranja" i tek će se utvrditi koliko je bila izloženost osiguravajućeg društva u ovom slučaju.
Kako je "Kroacija osiguranje", vlasnik ove lizing kuće, u prvih devet meseci ove godine ostvarilo neto dobit od 7,5 miliona kuna, dok je lani neto dobit društva iznosila 6,4 miliona kuna, što znači da bi manjak od 17 miliona kuna u firmi ćerki prilično uzdrmao najvećeg hrvatskog osiguravača. Iako je Hanfa upozorila na gubitke lizinga i uprkos zakona koji reguliše ko može biti član uprave društva, koliko često i kako se sprovodi nadzor, očito je da u nadzoru lizing društava još uvek postoje rupe koje nisu u žarištu nadzornih tela, a mogle bi ugroziti finansijski sistem.
Pri tome je nebitno da li je reč o klasičnoj prevari, preteranom hazardu menadžera ili nečem trećem. Prevaru u "Kroacija lizingu" na kraju će plaćati i osiguranici "Kroacija osiguranja", u kojem bivši predsednik Uprave "Kroacija lizinga" Krešimir Dretar radi kao direktor prodaje, a s obzirom na to da je društvo u većinskom državnom vlasništvu, i poreski obveznici.
