Izvor: B92, 18.Jan.2011, 19:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dug po stanovniku prosečno 749 evra
Beograd -- Svaki građanin Srbije bio je na kraju 2010. godine u proseku zadužen 749 evra, što je najmanja zaduženost u Evropi, ali su i plate u Srbiji medju najnižima.
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić kaže da je zaduženost po bankarskim kreditima na kraju prošle godine bila 668 evra po stanovniku.
Zaduženost po osnovu kreditnih kartica je bila 49 evra, po osnovu minusa po tekućim računima 24 evra i po osnovu lizing >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ugovora osam evra, navodi on.
Prema podacima Udruženja banaka, zaduženost građana u našoj zemlji na kraju 2009. u proseku je bila 661 evro po glavi stanovnika.
Dugalić je napomenuo i da je tokom prošle godine zaduženost građana Srbije po osnovu bankarskih kredita porasla za 29,7 odsto i dostigla vrednost od 514,9 milijardi dinara, pri čemu su najveći rast imali potrošački, gotovinski i stambeni krediti.
Tokom 2010. godine potrošački krediti ostvarili su rast od 46,1 odsto i dostigli 39,9 milijardi dinara, gotovinski krediti porasli su za 32,6 odsto i dostigli 129,9 milijardi, dok su stambeni krediti zabeležili rast od 31,4 odsto, na 286,2 milijarde.
Ukupni krediti na kraju 2010. godine iznosili su 1.732 milijarde dinara, što je 2,5 odsto više nego u novembru, a za 23,7 odsto nego na kraju 2009. godine.
Krediti preduzećima tokom prošle godine povećani su za 21,5 odsto i dostigli sumu od 1.165 milijardi dinara, dok su krediti preduzetnicima ostvarili rast od 17,7 odsto i dostigli 51,8 milijardi dinara.
Dugalić je rekao da bi bilo bolje da su krediti u značajnijem porastu jer bi to ukazivalo na privredni oporavak. "Nema privrednog razvoja bez investicija, a investicija nema bez kredita", rekao je Dugalić.
Pojačana restriktivnost Narodne banke Srbije, kako bi se kontrolisala inflaciju, prema njegovim rečima će negativno uticati na kreditiranje.
"Uzroci inflacije u Srbiji nisu u prevelikoj količini novca u opticaju, zbog čega podizanje referentne kamatne stope i eventualno podizanje obavezne rezerve samo poskupljuju bankarske troškove i smanjuju kreditni potencijal", naglasio je Dugalić.
On je kazao da je u godinama najveće kreditne ekspanzije u Srbiji, od 2004. do 2007, BDP rastao po visokim stopama, dok je u poslednje tri godine kada je kreditni rast manji, manji i privredni rast.
Prema rečima Dugalića, tokom decembra nije bilo značajnijih promena duga stanovništva po bankarskim kreditima, dok je kod preduzeća zabeleženo neznatno povećanje.
On je napomenuo da je tokom decembra povećana urednost u otplati kredita i kod preduzeća i kod stanovništva, što su pozitivne tendencije, pa je tako učešće docnje u dugu kod preduzeća smanjeno sa 15,3 na 13,4 odsto, a kod stanovništva sa 3,5 na 3,3 odsto.
Govoreći o povećanju referentne kamatne stope, Dugalić je ocenio da ta mera neće dati željene rezultate jer u Srbiji na rast inflacije utiču rast cena poljoprivrednih proizvoda i energenata, na šta centralna banka nema uticaj, a nije rezultat prekomerne tražnje.
