Izvor: Politika, 23.Feb.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Beovoz” na raskrsnici – grad ili Republika
Ove godine moguće formiranje zajedničkog preduzeća „gradske železnice” koje bi osnovali Skupština grada i „Železnice Srbije”
Neizvesno je da li će grad ove godine uspeti da kupi nove vagone za „Beovoz”, kao što je ranije najavljivano. Glavni razlog je nedostatak novca, tako da gradskim vlastima preostaje jedino da razmotre mogućnost iznajmljivanja kompozicija vozova ili da ih, eventualno, nabave na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << lizing.
To je u razgovoru za „Politiku” istakao dr Dragoljub Đakonović, sekretar za saobraćaj. On je naglasio i da se ove godine može očekivati rešenje višegodišnjeg spora na relaciji grad – Republika o tome čiji je „Beovoz”.
– Nameravamo da sa „Železnicama Srbije” formiramo zajedničko preduzeće i da na taj način stavimo tačku na priču o „Beovozu” koji, sasvim sigurno, ove godine neće funkcionisati onako kako bismo želeli. Razlog za to je, između ostalog, uticaj svetske ekonomske krize na celokupno poslovanje u Beogradu – objašnjava dr Đakonović, dodajući da je nezahvalno predviđati kada će „Beovoz” stati na noge.
Prvi čovek Sekretarijata za saobraćaj najavljuje i da će samo ime „Beovoz” uskoro otići u istoriju.
– Kada budemo formirali novo, zajedničko preduzeće, najverovatnije ćemo ga nazvati „gradske železnice”. Ne želimo da u budućnosti koristimo naziv „Beovoz”, jer njega prati negativni imidž iz prošlosti, zato što taj sistem, nažalost, nikada nije zaživeo – ističe dr Đakonović.
Prošle godine bilo je najavljivano da bi grad u 2009. mogao da uloži 13 miliona evra u obnovu pruga i pružnih prelaza, ali je taj projekat zasad na stendbaju. Prema nekim procenama, cena jedne kompozicije koja se sastoji od dva vagona je od 1,5 do tri miliona evra, ali se još ne zna na koji način bi grad mogao da nabavi novac za ovu kupovinu.
Dr Dragoljub Đakonović kaže i da još nije definisano kada će se i od kojih para popravljati železnička infrastruktura, što znači da će se i dalje ne baš brojni putnici „Beovoza” voziti prosečnom brzinom od 20 do 40 kilometara na sat i to u vagonima od kojih su neki stari i četiri decenije.
U oktobru 2007. godine CIP je uradio merenje koje je pokazalo da „Beovoz” dnevno preveze oko 16.000 putnika, ali se procenjuje da je taj broj sada manji. Ovome treba dodati i podatak da vozovi sa polaznih stanica kreću u proseku na svakih 45 do 90 minuta. Ipak, „Železnice Srbije” su uspele da u odnosu na raniji period neznatno smanje vreme kašnjenja beogradskih vozova, ali se putnici i dalje žale na zapuštenost, prljavštinu i izuzetnu sporost. Zanimljivo je da je prvobitno projektovano da se vozovi „Beovoza” kreću brzinom od 100 do 120 kilometara na sat, što je u trenutnim okolnostima u domenu fantastike. Prema nekim procenama, tek posle eventualne obnove pruga vozovi bi mogli da idu maksimum 70 kilometara na čas što je i dalje daleko od zacrtanog cilja i evropskog proseka.
Razlog za ovakvo stanje je i nedovoljno ili gotovo nikakvo ulaganje u „Beovoz”. Zanimljivo je da je grad poslednji put pre pet godina uložio novac u ovaj sistem, a od tada tinja tihi sukob između gradskih vlasti i „Železnica Srbije” oko nadležnosti nad „Beovozom”. Beograd je tada odbio zahtev ovog republičkog javnog preduzeća da iz budžeta izdvoji 250 miliona dinara za „Beovoz”. Posle toga je više puta najavljivana pomoć Svetske banke, kako bi „Beovoz” konačno stao na noge, ali se sve završilo na izradi CIP-ove studije. Ona bi, između ostalog, trebalo da utvrdi da li je uopšte opravdano ulagati novac u ovaj sistem, kao i da li postoji mogućnost da „Beovoz”, jednog dana, bude integrisan u jedinstveni tarifni sistem javnog gradskog prevoza.
-----------------------------------------------------------
U tri kraka od 1992. godine
Prve od tri elektromotorne garniture „Beovoza” počele su da saobraćaju 1992. godine. Sistem je obuhvatao tri kraka i to do Batajnice, Glavne stanice u Pančevu i do Resnika. Njegovo središte bilo je na stanici „Beograd centar”, gde se i danas nalazi operativni odsek „Beovoza”. Tek je otvaranjem stajališta „Vukov spomenik” 1995. godine stvorena ideja da se putnici iz prigradskih naselja brže i efikasnije prevezu do centra. Od tada se nekoliko puta pominjala mogućnost da jedna od budućih trasa „Beovoza” bude oko Kalemegdana kako bi se Dorćol povezao sa ostalim šinskim pravcima, ali ona zasad nije na vidiku.
N. Miković
[objavljeno: 23/02/2009]
